Оџаци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Оџаци (вишезначна одредница).
Оџаци

Главна улица у средишту Оџака
Главна улица у средишту Оџака

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Оџаци
Становништво
Становништво (2011) 8811
Густина становништва 178 ст/km²
Положај
Координате 45°30′14″N 19°15′24″E / 45.504, 19.256666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 89 m
Површина 49,3 km²
Оџаци на мапи Србије
{{{alt}}}
Оџаци
Оџаци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 25250
Позивни број 025
Регистарска ознака SO


Координате: 45° 30′ 14" СГШ, 19° 15′ 24" ИГД

Оџаци су градско насеље и средиште истоимене општине у Западнобачком округу, на западу Војводине. Према попису становништва из 2011. године град има 8811 становника. Већину чине Срби.

Име[уреди]

Име Оџаци је множина речи „оџак“, која је у српски језик дошла из турског језика (у српском језику се као алтернатива употребљава и реч димњак). У турској војној терминологији, реч означава војну посаду. На турском језику град се називао Odzlak, на немачком Hanfhausen и на мађарском Hódság (старији мађарски назив за град био је Kéménd, а овај назив се први пут помиње 1522. године и значи мали димњак). Каснији мађарски назив, Hódság, ушао је у мађарски из турског или српског језика.

Границе општине[уреди]

Општина Оџаци простире се на западном делу Бачке уз леву обалу Дунава, на 41.112 ha. Чини је девет насељених места (Оџаци, Бачки Брестовац, Бачки Грачац, Богојево, Дероње, Каравуково, Лалић, Ратково и Српски Милетић).

Географски положај[уреди]

За положај Оџака битан је положај на саобраћајној основи Нови Сад - Сомбор која има шири међурегионални значај и представља једну од варијанти спајања југоисточне са централном Европом. Положај Оџака одредио је саобраћајну рашчлањеност у чијем се средишту спаја неколико железничких кракова, од којих меридионална железничко-прометна осовина има доминантни, а остали саобраћајни правци регионални или локални значај. Југоисточни железнички крак из Новог Сада, и северни из Сомбора формирали су северни и јужни правац оџачком простору. Железнички крак у правцу Новог Сада има прворезредни супрарегионални значај, јер се ослања на главну железничку магистаралу и преко Београда повезује са југоисточним деловима Балканског полуострва, у правцу Атине и Софије, и даље са Истанбулом и Малом Азијом. Северна саобраћајна линија директно се ослања на магистралу Суботица - Даљ- Винковци у правцу Загреба и Љубљане. Саобраћајна повезаност западног и северозападног дела оџачке општине изводи се преко Каравукова, секундарног саобраћајног чвора Оџака, и у правцу Богојева са ослонцем на већ споменуту магисталу Суботица - Сомбор - Даљ -Винковци. Каравуково је секундарни саобраћајни чвор Оџака, док се Богојево због свог положаја на главној магистрали појављује као засебан саобраћајни индивидуалитет. Преко Каравукова на оџачки саобраћајни чвор надовезује се и железничка линија из Бача и Бачке Паланке, чиме се формира западни југозападни саобраћајни систем оџачког простора, који спаја неколико саобраћајних праваца са рачвањем код Каравукова и Богојева.

Рељеф[уреди]

Основни облик овог региона настао је у олигомиоцену петрографским неогеним наслагама. Квартни слојеви истичу континенталну фазу за коју су карактеристичне еолска ерозија и дефлација, као фазе флувио-ерозивних процеса. Из наведеног произилази да су квартни спољашњи процеси најважнији у формирању морфолошких јединица Оџачког краја. Пружа се на крајњнем западном делу општине Оџаци и у лучном повијању, тенгенционално додирује ток Дунава. Морфолошка издвојеност меридионална оријентација правца пружања, надморска висина на сектору комуне, која југозападно од Богојева износи 82 метра а у области Камаришта на Дунаву свега 80 метара, рељефска неразвијеност, ниски инудациони терени, који су резултовали нижим економским потенцијалом, разнолик биљни и животињски свет, битне су физиометријске особине ове морфолошке јединице испитиваног краја.

Биогеографија[уреди]

Православна црква у Оџацима

Језеро Штранд[уреди]

Језеро Штранд се налази у атару Богојева. Налази се у алувиајлоној равни Дунава и удаљено је 3km од речне обале. Положај језера у односу на друмске и железничке правце задовољава потребе развоја локалног туризма. На свега неколико стотина метара од језера налази се друмска комуникација која повезује гранични прелаз Богојево- Ердут (Хрватска) са саобраћајницом Бачка Паланка - Сомбор. Језеро има површину од 9 хектара и највећу дубину 10-14 метара. Могућност туристичког активирања представља квалитет песка плаже површине 2 хектара.

Биљни и животински свет[уреди]

У ловним ревирима има дивљих свиња јелена, срна, зечева, лисица, јаребица, фазана и др. На подручју општине формирано је десет издвојених ловачких организација. С обзиром на број ловаца, ловних површина и капацитета ловишта, основна преокупација је уношење дивљачи у ловишта, забрана одстрела појединих врста дивљачи у одређеним сезонама и побољшање исхране током зиме. На ове моменте, поред осталог, утицао је и повећан интерес страних ловаца-туриста.

Ловиште „Лалинске ливаде”, које обухвата површину од 3900 хектара а којиме газдује Ловачки савез Србије преко ловачке управе „Мостонга“ Камариште, и рибњак у Српском Милетићу не спадају под ловно газдинство.

Хидрологија[уреди]

Заступљеност вода на територији општине Оџаци резултат је утицаја бројних физичко-георафских фактора као и антропогеног утицаја. Воде овог дела Бачке можемо разврстати на подземне и површинске. Њихов зачај за живот људи био је одвајкада веома важан фактор. У нижим деловима атара подземна вода директно се одражава на услове и могућност искоришћења плодног земљишта на алувијалној и индивидуалној равни где висок ниво фреатске издани у пролећним месецима представља велики прпблем при обради. Утицај подземних вода од приоритентног значаја је за биљне заједнице на нижем терену. Артешка издан је главни извор питке воде у свим насаељима општине. Повришинске воде Оџачке општине представљене су у разгранатим мрежама канала ДТД и току Дунава.

Дунав[уреди]

Дунав је гранична река општине Оџаци према Хрватској у њеном у западном делу. То је је највећа река у нашој земљи и друга по величину у Европи са током дужине 2860 километара. Његов ток карктерише обиље воде због огромног сливног подручја и повољног нивалноплувијалног режима на територији општине Оџаци чија је висинска скала осцилативна. Минималан протицај Дунава код Богојева износио је 300. м³ у секунди 8 јануара 1909. док је апсолутни протицај код овог места забележен 15. јануара. 1956. и износио је 9.290 m³ у секунди. За Дунав су карактеристичне и ниске воде које се јављају у октобра и децембру. Дунав у сектору општине Оџаци има значаја у туристичкој валоризацији њеног природног потенцијала, о томе говори изградња викенд насеља код Богојева као вид боравишно-рекративног туризма. Поред Дунава се истиче и канална мрежа ДТД на којима се може развити риболовни и наутички туризам

Канали[уреди]

Бистрина и провидност каналске воде износе 50-100. центиметарам и креће се, дакле у границама ћистоће и бистрине повољне за канале. Боја воде је зелено жућкаста, односно зеленкасто смеђа. Дубина се креће од 2,5 -5 m.

Историјат места[уреди]

Прво насеље на овом подручју под називом Учак основали су Турци[тражи се извор од 10. 2010.] средином XVI века. У почетку турског периода то је било мало село настањено Србима, које је касније опустело.[1][2] Насеље је обновљено у првој половини XVIII века, а становници су били Срби и Шокци.[1] Половином века, ово становништво је расељено, а на њихово место досељавају се Немци, а затим и други народи. Први већи број немачких колониста долази 1755-56. године, а 1763. године у насељу је било око 300 њихових породица. Пред Први светски рат, Немци су чинили око 4/5 популације. Сем њих, овде је у то време живела и знатнија група Мађара, као и нешто Срба.

Већи део становника напустио је територију Југославије заједно са немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.[3] После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље. 23. новембра 1944. године стрељано је 113 Немаца из Оџака, рехабилитовани су 2013. године пресудом Вишег суда у Сомбору.[4]

После исељавања Немаца, у место се досељавају колонисти. Само 1945. године 465 породица насељава Оџаке и друга места у околини. Трансформација Оџака у градско насеље довела је до пораста популације, али је крајем 20. века место захватила депопулација.

Антропогене вредности[уреди]

Католичка црква Оџаци
Техничка школа у Оџацима

На територији општине Оџаци налазе се локалитети „Доња Брањевина“, „Бело Поље'В'Сумарска земља“, „Смрдуша“, Православна (1869.) и Римокатоличка црква (1814.) Плебанија (XIX) у насељу Дероње, некропола на каналу ДТД, Православна (XVIII) и Римокатоличка црква (XIX) у Српском Милетићу, праисторијско насеље, Православна (XVIII) и Римокатоличка црква, кула (XIX) у Бачком Брестовцу, локалитет код циглане у Бачком Грачацу, „кестхељско гробље“ (VIII), „Селефелд“, Римокатоличка црква (1773.) и воденица „Дунавка“ у Богојеву, Евангелистичка црква (1848—1852.) у Лалићу, Мост I и II (праисторијско налазиште), код Мостонге и фабрике картонаже, Римокатоличка црква св. Михајла грађена од (1818—1821.) у барокном стилу која је уједно и један од најстаријх архитектонских објеката у Оџацима. У њему се налази копија слике италијанског уметника Гвида Ренија која се чува у капуцинској цркви у Риму, 1895. црква проширена и реновирана, због културно-историске вредносри 1969. стављена је под заштиту државе поред ове цркве значајни културно истоски споменици у општини Оџаци су још и Православна (1775) и Римокатоличка црква (XIX) у Раткову.

Црвенокоса богиња[уреди]

Црвенокоса Богиња у Центру Оџака

Статуа је пронађена 1989. када је сонда 6x6 постављена у близини центра града. Ова фигурина је посебна због своје монументалности у односу на сличне налазе. Њена висина износи 38 cm, прави је див у поређењу са до сада пронађеним некомплетним статуетама истог типа, чија висина не прелази 15 цм. Јединствена је у свету, премда неки археолози оспоравају значај овог налаза. Ако свему додамо да су у њој сједињени симболи женске и мушке плодности, инвенција тадашњег уметника, пре више од 7.000 година, изазива усхићење. Гледана у целини, статуета делује генијално. Црвенокоса богиња и поред видно изражених атрибута женске плодности истовремено је и симбол мушке плодности јасно приказан тестисима и фалусом. Остаци ранонеолитског ратарског насеља откривени су још 1965. године, када су грађени насипи против поплаве, на месту где Дунав прави велику окуку, између села Дероња и Каравукова. Ту се затекао и археолог аматер Сергеј Кармански, који је приметио у земљи остатке необичне грнчарије. Зауставио је багер и почео да копа. Сергеј Кармански је, са пуно пожртвовања, спасавао ово археолошко налазиште. Радио је са многим археолошким екипама. Био хваљен и оспораван, али несумњиво заслужан што су проналасци са локалитета Доња Брањевина, постали доступни домаћој и светској научној јавност. Захваљујући њему Оџаци су добили Музејску јединицу чију је изложбену поставку посетило хиљаде људи а град и општина постали препознатљиви по Црвенокосој богињи

Привреда[уреди]

Спортско-Пословни центар Оџаци

У овом крају је најразвијенија пољопривреда, али се традиционално развија и текстилна, прерађивачка и прехрамбена индустрија. У Оџацима су и фабрика пољопривредних машина и кудељара. Оџаци су опкољени мрежом канала Дунав—Тиса—Дунав у дужини од 25 km. На подручју општине је и делом ток Дунава, уз који су и мања језера настала изливањем реке 1926. године. На пољопривредним земљиштима у околини Оџака лови се ситна дивљач, а на каналима су риболовни рејони.

Демографија[уреди]

У насељу Оџаци 2002. живело је 8028 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 39,8 година (38,1 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 3520 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82. Према попису из 2002. било је 9940 становника (према попису из 1991. било је 10567 становника). Према попису из 2002. године већина становништва су Срби.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 6607 [5]
1953. 7266
1961. 7841
1971. 9052
1981. 9933
1991. 10567 10232
2002. 10108 9940
2011. 9021 8811
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
8.250 82,99%
Мађари
  
304 3,05%
Словаци
  
146 1,46%
Хрвати
  
137 1,37%
Југословени
  
135 1,35%
Црногорци
  
101 1,01%
Роми
  
58 0,58%
Немци
  
34 0,34%
Македонци
  
22 0,22%
Русини
  
15 0,15%
Руси
  
13 0,13%
Словенци
  
11 0,11%
Украјинци
  
7 0,07%
Бугари
  
7 0,07%
Буњевци
  
6 0,06%
Албанци
  
5 0,05%
Румуни
  
4 0,04%
Чеси
  
3 0,03%
Бошњаци
  
2 0,02%
Муслимани
  
1 0,01%
Горанци
  
1 0,01%
непознато
  
89 0,89%



Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007, pp. 428.
  2. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990, pp. 112-113.
  3. ^ Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
  4. ^ Оџаци: Стрељани Немци рехабилитовани („Вечерње новости“, 15. септембар 2013)
  5. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  6. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  7. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Плеша, В (1976): Општина Оџаци, Институт за географију Природно-Математичког Факултета Нови Сад, Нови Сад

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Фотогалерија[уреди]