Оџаци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у страници Оџаци (вишезначна одредница).
Оџаци

Главна улица у Оџацима - Main Street in Odžaci.JPG
Главна улица у Оџацима

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Округ Западнобачки округ
Основан 1522.
Стара имена Kéménd, Hanfhausen, Hódság
Становништво
Становништво (2011.) 9021
Густина становништва 178 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°30′14″N 19°15′24″E / 45.504, 19.256666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 89 м
Површина 411 км²
Оџаци на мапи Србије
{{{alt}}}
Оџаци
Оџаци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански код 25250
Позивни број 025
Регистарска ознака SO
Веб-страна www.odzaci.rs


Координате: 45° 30′ 14" СГШ, 19° 15′ 24" ИГД
Оџаци (мађ. Hódság, нем. Hodschag) су градско насеље, као и средиште и административни центар истоимене општине. Град се налази у Западнобачком округу, на западу Војводине, у Панонској равници.

Оџаци су највеће насеље у општини по површини и броју становника. Према попису становништва из 2011. године град има 9021 становника. Већину чине Срби.

Основани 1522. године, Оџаци су дуго времена били центар кудеље , због чега су добили назив „Hanfhausen“. Данас Оџаци више нису велики индустријски центар. Град је данас домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних, и спортских манифестација.

Садржај

Називи[уреди]

Име Оџаци је множина речи „оџак“, која је у српски језик дошла из турског језика (у српском језику се као алтернатива употребљава и реч димњак). У турској војној терминологији, реч означава војну посаду. На турском језику град се називао Odzlak, на немачком Hanfhausen и на мађарском Hódság (старији мађарски назив за град био је Kéménd, а овај назив се први пут помиње 1522. године и значи мали димњак). Каснији мађарски назив, Hódság , ушао је у мађарски из турског или српског језика.

Називи Оџака кроз историју и на више страних језика[уреди]

Назив Објашњење
Odžaci, Oџаци Српски назив; први пут се јавља 1557.
Kéménd Стари мађарски назив
Hódság Нови мађарски назив
Hanfhausen Старинемачки назив
Hodschag Нови немачки назив
Odĵaci Назив на есперанту
Оджаці Украјински назив
Оджаци Руски назив
Odžacі Енглески назив
奧扎齊 Кинески назив
Odzlak Турски назив

Географске особине[уреди]

Рељеф[уреди]

Оџаци су смештени у пределу који карактеришу непрегледне и широке равнице. Надморске висине су ниже према Дунаву, где су формиране депресије и баре као последица активности велике реке. У појасу између Српског Милетића и Богојева се налази предео слатине, подручје са заслањеним земљиштем где се налази известан број законом заштићених биљака.

Клима[уреди]

Клима у Оџацима је умерено-континентална. Просечна годишња температура износи 10.9 степени С. Најхладнији је јануар са просечном температуром -0.3 степени С, а најтоплији је јул са 21.4 степени С. Укупна осунчаност у току године износи 2.014 часова.


Климатограм Оџака
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Год
Апсолутни максимум, °C 19 21 26 29 35 37 40 40 36 29 24 20 40
Средњи максимум, °C 4 6 12 18 23 26 29 29 24 18 10 4 17
Средњи минимум, °C −3 −3 1 6 11 14 15 15 11 6 2 −2 6
Апсолутни минимум, °C −27 −22 −20 −6 1 4 7 6 2 −7 −18 −24 −27
Количина падавина, mm 37 30 36 45 60 81 66 53 54 47 54 47 612


Географски положај[уреди]

Положај Оџака у општини

За положај Оџака битан је положај на саобраћајној основи Нови Сад - Сомбор која има шири међурегионални значај и представља једну од варијанти спајања југоисточне са централном Европом. Положај Оџака одредио је саобраћајну рашчлањеност у чијем се средишту спаја неколико железничких кракова, од којих меридионална железничко-прометна осовина има доминантни, а остали саобраћајни правци регионални или локални значај. Југоисточни железнички крак из Новог Сада, и северни из Сомбора формирали су северни и јужни правац оџачком простору. Железнички крак у правцу Новог Сада има прворезредни супрарегионални значај, јер се ослања на главну железничку магистаралу и преко Београда повезује са југоисточним деловима Балканског полуострва, у правцу Атине и Софије, и даље са Истанбулом и Малом Азијом. Северна саобраћајна линија директно се ослања на магистралу Суботица - Даљ- Винковци у правцу Загреба и Љубљане. Саобраћајна повезаност западног и северозападног дела оџачке општине изводи се преко Каравукова, секундарног саобраћајног чвора Оџака, и у правцу Богојева са ослонцем на већ споменуту магисталу Суботица - Сомбор - Даљ -Винковци. Каравуково је секундарни саобраћајни чвор Оџака, док се Богојево због свог положаја на главној магистрали појављује као засебан саобраћајни индивидуалитет. Преко Каравукова на оџачки саобраћајни чвор надовезује се и железничка линија из Бача и Бачке Паланке, чиме се формира западни југозападни саобраћајни систем оџачког простора, који спаја неколико саобраћајних праваца са рачвањем код Каравукова и Богојева.

Удаљеност од главних градова из региона[уреди]

Назив града Београд Загреб Сарајево Подгорица Тирана Скопље Софија Букурешт Будимпешта Љубљана
Удаљеност у km 138 331 323 477 654 569 527 757 268 471

Историјат места[уреди]

Оснивање Оџака[уреди]

Први помен Оџака везује се за 1557. или 1558. годину. Оџаци се тада помињу као насеље у Бачкој које су основали Турци за време војних операција које су водили у јужној Угарској. О пореклу имена насеља постоји више теорија, једна од њих је да име води порекло од имена турског војног одреда који је боравио на простору насеља, постоји и теорија по којојиме води порекло од турске речи за димњак, (због димњака који су вирили из земуница првог насеља), као и да су Оџаци добили назив по босанском Оџаку одакле је у 16. веку досељено 7 српских породица. У 17. веку Оџаци су опустели, становништво се под притиском великих дажбина,наплаћиваних за војне потребе и рата,махом иселило на север. Током 18. века насеље је обновљено и тада у Оџацима живи око стотинак српских и шокачких породица. Власти Хабзбуршке монархије одлучују да колонизују овај простор немачким колонистима, што доводи до присилног исељавања староседелачког становништва (Срба и Шокаца).

Развој Оџака[уреди]

Поштанска марка из 1895. године

Од досељавања првих колониста вртоглави привредни развој Оџака који се пре свега ослањао на производњу кудеље пратио је и друштвени развој места. 1762. године основана је прва школа, на немачком језику. Прва црква саграђена је 1764. године, али од ње није сачуван никакав траг. 1818. године одржана је прослава поводом постављања темеља нове цркве која је завршена 1821. године. 1813. године Оџаци добијају привилегију одржавања недељног сајма и два годишња вашара и добијају статус трговишта. 1871. године оснива се срески суд, 1879. служба земљишних књига, 1884. служба кнеза (први оџачки кнез био је Јозеф Виси). Прва штампарија основана је 1887. године. У Оџацима у то време раде два новчана завода: Оџачка штедионица и Оџачка каса узајамне помоћи, а 1897. основана је и пореска служба.1895. године завршена је изградња пруге Нови Сад-Баја која пролази кроз Оџаке, а исте године кроз место је прошао и први воз. 1899. године у оквиру самостана у Оџацима изграђено је прво дечје забавиште које је 1936. године премештено у нову модернију зграду коју је изградио власник Фабрике канапа и ужарије Јохан Ертл. 1906. фирма Ертл и Шверер (такође делом у власништву породице Ертл) отвара прву електричну централу за потребе свог млина и тако долази и до електрификације места. 1911. године у Оџацима основан је фонд за изградњу грађанске школе, прикупљено је 70 000 круна, али је изградња школе одложена због Првог светског рата. 1917. године прикупљено је још 300 000 круна и школа почиње са радом, првобитно у кући породице Краус, па у кући породице Брунер и коначно се 1927. премешта у нову зграду направљену по нацрту архитекте Јозефа Швера.

Први светски рат[уреди]

За време Првог светског рата у Оџацима се отвара војни лазарет у згради основне школе у којем су лечени рањеници донешени са фронта. У Првом светском рату погинуло је 162 Оџачана. По ослобођењу Оџаци постају део Краљевине СХС и касније Краљевине Југославије.

Оџаци – центар кудеље[уреди]

Дворац Ертл-Техничка школа

Досељени колонисти углавном су се бавили пољопривредом. Њиховим доласком почиње и масован узгој конопље иако се по неким турским дефтерима гајење конопље спомиње још у време кад су они владали овим просторима. Земљиште у Оџацима и околини било је идеално за гајење ове биљке, чему је највише доприносила река Мостонга која се често изливала и плавила околна подручија. Такође Мостонга је била идеална за мочење конопље. Производњу је иницирао барон Котман који је известио Беч да конопља добро успева на територији новосаграђених колонистичких насеобина. Он је окупио произвођаче кудеље, обезбедио им средства за рад и обавезао се да ће од њих откупити 5 000 лаката тканине годишње. Производња се касније омасовила, и Оџаци постају један од највећих центара за производњу кудеље у Европи. 1779. почиње да се одржава вашар кудеље, који временом добија на значају. 1907. године отвара се фабрика за прераду кудеље и производњу ужади, отварају је чланови имућне породице Ертл (Франц и Јохан) по узору на сличну фабрику у Сегедину. Од почетних 200 радника фабрика се брзо развија и већ 1929. достиже цифру од 880 запослених. Временом производња се шири па се осим ужади производе и: јутани теписи, а од 1933. и вунена и свилена тканина.

Долазак немачких колониста[уреди]

Колонизација Оџака немачким живљем почиње 1755. године када се доноси одлука о насељавању 300 немачких породица. Немачки колонисти од власти Хабзбуршке монархије добијају земљиште за градњу кућа, онолико земље колико су могли да обрађују, семе итд. Осим тога добијају статус слободних царских поданика, па су тако кметови међу њима ослобођени својих обавеза. Колонисти који су населили Оџаке били су већином из немачких области: Бадена, Шварцвалда, Алзаса, Лорене, Хесена итд. У своје ново место боравка долазили су Дунавом, бродовима познатим под именом Улмске кутије пловили су преко Беча и Будимпеште до Апатина где су се искрцавали. Први колонисти стигли су 1756. године, међу којима је био и барон Котман, власник поседа.

Други светски рат и Културбунд[уреди]

1920. године основан је Културбунд, немачка националистичка организација. Организација је два пута забрањивана први пут 1924. године, други пут током Шестојануарске диктатуре. Први огранак Културбунда у Бачкој формиран је 1920. године у Парабућу (Ратково). 1930. године дозвољен је рад Културбунда. Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој деловање Културбунда се радикализује и прихватају се национал-социјалистичке идеје унутар организације. Из године у годину број чланова расте, посебно након 1939. године и почетка Другог светског рата. Током рата организација јача и постаје главни организатор друштвеног живота у немачким местима у Бачкој, између осталих и у Оџацима. Такође организује одлазак младих Немаца у Вермахт и СС јединице. После инвазије снага Трећег рајха на Југославију, територија Бачке окупирана је од стране мађарске војске. Током окупације вршен је систематски прогон: Срба, Јевреја, Рома као и политичких неистомишљеника свих националности од стране мађарске војске и жандармерије.

Ослобађање Оџака[уреди]

Улица Карла Маркса

Ослобођење коначно долази 22. октобара 1944. године. Оџаке су ослободиле Војвођанске бригаде заједно са јединицом Црвене армије. Озбиљније борбе са мађарским жандарима водио је Бачкопаланачки одред 17. октобра између Парабућа (Раткова) и Оџака. На сам дан ослобођења није било отпора као ни дочека ослободиоца пошто је место било углавном насељено немачким живљем који су се већином повукли заједно са немачком војском и напустили земљу, прва колона је кренула још 9. октобара. Један број Немаца је остао, они су интернирани у логоре да би касније такође напустили земљу и преселили се махом у Аустрију и Немачку. По ослобођењу ових крајева долази до Батинске битке, највеће битке на овим просторима у којој војници Црвене армије и Војвођанских бригада под командом потпуковника Срете Савића успевају да поразе немачке снаге које су бројале чак 60 000 војника, пређу Дунав и ослободе Дарду и Бели Манастир, чиме су немачке снаге потиснуте на територију Мађарске.

Период након Другог светског рата[уреди]

По завршетку Другог светског рата долази до колонизације становништва из мање развијених крајева државе у Војводину, како би се населио простор на ком је пре рата живела немачка национална мањина. У општини Оџаци углавном су насељени колонисти из јужне Србије и то из: врањског, лесковачког, пиротског, нишког и топличког округа. У Каравукову су насељени колонисти из Врањске котлине и Горње Пчиње, у Раткову из Топлице и околине Лесковца, у Српском Милетићу из Јабланице, Власотинаца и Суве реке, у Дероњама из околине Пирота, а у Оџацима из околине Пирота и Ниша. У Бачки Брестовац и Бачки Грачац насељени су колонисти из Босне и Лике.

Политичко и административно уређење[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политичко и административно уређење Оџака

Оџаци имају статус градског насеља и седиште су општине Оџаци коју чине: Оџаци, Бачки Брестовац, Бачки Грачац, Богојево, Дероње, Каравуково, Лалић, Ратково и Српски Милетић. Органи власти у Оџацима су Скупштина општине Оџаци, Прдседник Општине, Општинско веће, Општинска управа и независна регулаторна тела.

Скупштина општине[уреди]

Скупштина општине је представнички орган који врши основне функције локалне власти, утврђене уставом, законом и статутом. Скупштину општине чине 27 чланова.

Председник Скупштине Општине Оџаци је Горан Ђаковић, а његов заменик Мирослав Кондић.

Председника општине[уреди]

Председника општине бира Скупштина општине из реда одборника на период од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника. Председник Скупштине општине предлаже кандидата за председника општине.

Председнику општине и заменику председника општине, избором на ове функције, престаје мандат одборника у Скупштини општине. Председник општине и заменик председника општине су на сталном раду у општини.

Председник Општине Оџаци је Душан Маријан, а његов заменик Биљана Цекић.

Општинско веће[уреди]

Општинско веће бира Скупштина општине на предлог председника општине, на период од четири године и оно утврђује предлог одлуке о буџету општине, врши надзор над радом општинске управе, поништава или укида акте општинске управе који нису у сагласности са законом, статутом и другим општим актом или одлуком коју доноси скупштина општине, решава у управном поступку у другом степену о правима и обавезама грађана, предузећа и установа и других организација из изворног делокруга општине.

Општинско веће Оџака броји 11 чланова, а њиме председава Председник Општине Оџаци Душан Маријан.

Општинска управа[уреди]

Општинска управа је стручно-извршна служба, која непосредно спроводи прописе општине, као и републичке законе и друге прописе чије извршење је поверено општини, припрема нацрте одлука и других аката које доноси Скупштина општине и Председник општине и врши стручне послове које јој повери Скупштина општине и Председник општине.

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија општине Оџаци

У насељу Оџаци 2011. живело је 9021 становника, а просечна старост становништва износила је 43 годинe (41 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 3352 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63. Према попису становништва из 2011. године, Оџаци имају 9021 становника. Према етничким групама, становници Оџака су се изјаснили као Срби (7487), Југословени (53), Црногорци (48), Роми (96), Хрвати (102), Словаци(125) и Мађари (229).

Структура становништва[уреди]

Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.
Бр. становника 6607 7266 7841 9052 9933 10567 10108 9021
Етнички састав[1]
Срби
  
7.487 84,97%
Мађари
  
229 2,60%
Словаци
  
125 1,42%
Хрвати
  
102 1,16%
Југословени
  
53 0,60%
Црногорци
  
48 0,54%
Роми
  
96 1,09%
Немци
  
33 0,37%
Македонци
  
13 0,15%
Русини
  
15 0,15%
Руси
  
5 0,06%
Словенци
  
13 0,15%
Украјинци
  
7 0,08%
Бугари
  
5 0,06%
Буњевци
  
5 0,06%
Албанци
  
25 0,28%
Румуни
  
15 0,17%
Чеси
  
3 0,03%
Власи
  
2 0,02%
Муслимани
  
6 0,07%
Остали
  
539 6,12%
Становништво Оџака према полу
Жене
  
51,93%
Мушкарци
  
48,07%
Становништво Оџака према старости
85+
  
80 0,91%
80-85
  
194 2,20%
75-79
  
344 3,90%
70-74
  
436 4,95%
65-69
  
397 4,51%
60-64
  
754 8,56%
55-59
  
803 9,11%
50-54
  
685 7,77%
45-49
  
644 7,31%
40-44
  
572 6,49%
35-39
  
583 6,62%
30-34
  
605 6,87%
25-29
  
582 6,61%
20-24
  
529 6,00%
15-19
  
491 5,57%
10-14
  
375 4,26%
5-9
  
406 4,61%
0-4
  
331 3,76%

Домаћинства[уреди]

Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.
Број домаћинства 1924 2039 2225 2757 3299 3623 3520 3352
Број чланова 1 2 3 4 5 6 и више чланова Просечан број чланова
Број домаћинства 795 966 694 608 198 91 2.63

Становништво према брачном стању и полу[уреди]

Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 3967 1157 2499 165 138 8
Женски 4486 920 2512 762 279 13

Становништво према делатности коју обавља[уреди]

Пол Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Хотели и ресторани
Мушки 114 1 970 16 69 236 52 110
Женски 66 1 648 15 275 36 28
Оба 210 2 1618 16 84 511 88 138
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Непознато Укупно
Мушки 32 26 104 48 50 54 75 1987
Женски 59 25 76 137 132 42 54 1594
Оба 91 51 180 185 182 96 129 3581

Верска структура становништва[уреди]

Верска структура становништва Оџака
Православци
  
83,97%
Католици
  
7,07%
Агностици и неопредељени
  
0,03%
Атеисти
  
0,98%
Муслимани
  
0,11%
Протестанти
  
2,68%
Остале хришћанске религије
  
0,20%
Источњачке вероисповести
  
0,01%
Остале вероисповести
  
0,01%
Не изјашњавају се
  
4,36%
Непознато
  
0,47%

Привреда[уреди]

Оџаци су раније били оријентисани на пољопривредну производњу, али у последњих 50. Година развила се текстилна, хемијска и машинска индустрија. Значајни извозни резултати су постигнути у хемијској индустрији, као и у производњи и извозу машина и опреме за пољопривреду, како за домаће тако и за инострано тржиште. На скоро 2.000 хектара шума омогућен је развој ловног туризма и привлачи велики број страних туриста. Развој привреде је повећао и стопу запослености и допринео је стварању бољих услова за живот грађана. Привреда Оџака оријентисана је на бивше републике југославије, али и на земље Европске Уније, као што су Немачка, Италија и Бугарска. У Србији Оџаци привредно гравитирају ка Новом Саду и Бачкој Паланци.

Привредни напредак Оџака – половина шесдесетих до краја осамдесетих година XX века[уреди]

Аутобус Саобраћај Оџаци

Развијане су индустријске гране за које је у општини постојала сировинска основа, као што су: текстилна индустрија са производњом синтетичких предива, производња, млевење и прерада житарица, производња хлеба и пецива, као и прерада млека и производа млечних производа, производња сточне хране. Производња је прекинута у последњих десетак година, па су производни капацитети остали ван функције.

Деведесете и санкције[уреди]

Санкције Југославији деведесетих су највише погодиле Оџаке, велика предузећа Оџака нису имала могућност да пласирају своје производе и извозе их у иностранство. Последице су биле многобројне: отпуштен је велики број људи, опрема у предузећима је застарела, а чак су и неке фабрике које су биле понос општине престале са радом. Престанак рада већих предузећа узроковао је велику стопу незапослености, смањење производне активности, губитак тржишта и изостанак технолошких иновација.

Почетак приватизације[уреди]

Процес приватизације у Оџацима је био исти као и у Србији, спор и без одговарајућег социјалног програма и програма запошљавања. Највећи проблем приватизације у Оџацима су неуспеле приватизације које се огледају у поништењу приватизације, отпуштању радника, паду производње и напуштању основне делатности. Приватизована предузећа су реструктуирана, па је већина радника остала без посла, постојећи производни погони су постали складишта и откупне станице, те немогу служити за запошљавање.

Нови успон Оџака[уреди]

Улица у Оџацима

Хемијска индустрија преовлађује у Оџацима, чији је носилац “Хипол” и мања предузећа која се баве прерадом пластике “Бонел”, ”Дунапласт”, ”Полинс”, ”Грајнер”. Машинска индустрија "Пољострој" са производњом пољопривредних машина. Занатске радње за штампу и конфекционирање амбалаже. Изградња граћевинске галантерије, израда намештаја, одевних предмета. Са радом је почела и текстилна индустрија, као и прехрамбена индустрија.

Култура[уреди]

Оџаци се одликују првенствено својом шароликошћу: националном, културном, верском и др. Управо ова шароликост може се видети на бројним туристичким манифестацијама које се током године одржавају у свим насељима општине. Свака од њих је јединствена и посебна, а поједине претендују да прерасту у традиционалне манифестације које својим значајем превазилазе границе општине Оџаци.

Уметници из Оџака[уреди]

Слика Драгана Косовца

Међу књижевницима, сликарима и глумцима из Оџака као најзначајнији се истиче Јован Хаџић, књижевник и политичар, који је немачку основну школу 1810. године завршио у Оџацима. Био је међу најобразованијим и најистакнутијим Србима свог времена, а 1826. године у Пешти је са неколико знаменитих Срба основао Матицу српску, чији је био први председник. Затим су ту и Атанасије Николић славни математичар, песник, писац, позоришни редитељ и глумац који је са Јованом Стеријом Поповићем основао прво позориште 1841. године у Београду, Театар на Ђумруку, као и Милка Гргурова прва професионална глумица у Србији, “српска Сара Бернард”. У Оџацима је рођен и писац Радомир З. Путник који је такође и драматург, театролог, позоришни и књижевни критичар. Ту су и сликари Карол Милослав Лехотски, први школовани сликар, и Рафаило Георгије Момчиловић сликар из редова Српске православне цркве. Песници Јован Берић, Ђена Павловић, чија је поема “Ситна књига од Крајине Марку, Шаље му је на кољено: Оџачанин Ђемо” и социјални песник Прока Јовкић. Слободан Тркуља српски музичар, мултиинструменталиста, композитор и певач грленог и византијског стила који је из Оџака. Такође у Оџацима је живела и глумица Југослава Драшковић.

Манифестације у Оџацима[уреди]

Неке од манифестација су:

  • Ломљење божићне чеснице
  • Дочек Нове године
  • Хаику фестивал
  • ЦАЦИБ Међународна изложба паса свих раса
  • Оџаци на длану
  • Осликавање ускршњих јаја
  • Фијакеријада
  • Мото фест
  • Дан Дунава
  • Међународни фестивал меда
  • „Златни котлић“ општине Оџаци
  • Интернационални карате турнир „Златна песница“
  • Оџачка ракијада
  • ИМАФ Међународни фестивал мултимедијалне уметности

Образовање[уреди]

У Оџацима се налазе две основне школе ОШ Мирослав Антић и ОШ Бранко Радичевић. Након ослобођења Оџака основана је Државна нижа гимназија, која се касније развила у Гимназију Јован Јовановић Змај, данас је то Гимназија и економска школа Јован Јовановић Змај. Поред ње у Оџацима постоје још две средње школе Техничка школа и приватна економско-пословна школа Средња стручна школа Оџаци, као и одељење ниже музичке школе "Петар Коњовић" и факултета за услужни бизнис ЕДУКОНС.

Спорт[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак спортских клубова у Оџацима
Спортско-пословни центар

Први фудбалски клуб у Оџацима основан је 1919. године под именом Оџачки шпортски клуб, а 1928. основан је и тениски клуб који је био један од фаворита на тениским такмичењима у тадашњој држави. Тениски клуб је располагао са 5 тениских терена. Између два рата у Оџацима је радило Соколско друштво део Сокола Краљевине Југославије, аодржан је и Соколски слет. Град је сада седиште неколико спортских клубова најзначајнији су фудбалски клуб Текстилац који се такмичи у Српској лиги Војводина, затим ОФК Оџаци, кошаркашки клуб Оџаци, карате клуб Младост, женски рукометни клуб Оџаци, одбојкашки клуб Оџаци, шаховски клуб Младост. Поред њих постоје и клубови у стрељаштву и стреличарству као и тениски и стонотениски клуб.

Најуспешнији и најпознатији спортисти Оџака[уреди]

Знаменитости Оџака[уреди]

Црвенокоса богиња[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Старчевачка култура
Црвенокоса богиња

Статуа је пронађена 1989. када је сонда 6џ6 постављена у близини центра града. Ова фигурина је посебна због своје монументалности у односу на сличне налазе. Њена висина износи 38 цм, прави је див у поређењу са до сада пронађеним некомплетним статуетама истог типа, чија висина не прелази 15 цм. Јединствена је у свету, премда неки археолози оспоравају значај овог налаза. Ако свему додамо да су у њој сједињени симболи женске и мушке плодности, инвенција тадашњег уметника, пре више од 7.000 година, изазива усхићење. Гледана у целини, статуета делује генијално. Црвенокоса богиња и поред видно изражених атрибута женске плодности истовремено је и симбол мушке плодности јасно приказан тестисима и фалусом. Остаци ранонеолитског ратарског насеља откривени су још 1965. године, када су грађени насипи против поплаве, на месту где Дунав прави велику окуку, између села Дероња и Каравукова. Ту се затекао и археолог аматер Сергеј Кармански, који је приметио у земљи остатке необичне грнчарије. Зауставио је багер и почео да копа. Сергеј Кармански је, са пуно пожртвовања, спасавао ово археолошко налазиште. Радио је са многим археолошким екипама. Био хваљен и оспораван, али несумњиво заслужан што су проналасци са локалитета Доња Брањевина, постали доступни домаћој и светској научној јавност. Захваљујући њему Оџаци су добили Музејску јединицу чију је изложбену поставку посетило хиљаде људи, а град и општина постали препознатљиви по Црвенокосој богињи

Верски објекти[уреди]

Оџаке красе бројни сакрални објекти. Сваки од њих одише својственом лепотом и складношћу градитељских линија, а посебан утисак оставља дубок ођек звона са црквених торњева који се пружа над равницом.

У самом граду налази се низ сакралних објеката од којих је неколицина под заштитом државе. Осим наведених сакралних објеката који се налазе под заштитом државе Оџаке красе и друге цркве које такође поседују одређен културноуметнички и историјски значај.

Храм Спаљивања моштију Св. Саве у Оџацима[уреди]

Храм Спаљивања моштију Св. Саве у Оџацима

У Оџацима се налазе три цркве, Храм Спаљивања моштију Св. Саве у Оџацима који представља најмлађи сакрални објекат у општини чија је изградња почела 1989. године.

Римокатоличка црква арханђела Михаила у Оџацима[уреди]

Римокатоличка црква Св. Архангела Миховила у Оџацима саграђена је 1821. год. на месту старије цркве из 1764. године. Посебно се истиче и њена декоративна главна фасада са три торња. Богату унутрашњу декорацију између осталог краси олтарна слика Св. Миховила како пробада сотону, рад Јожефа Пешкија из 1834. године. По лепоти истиче се и слика Светог Тројства, рад мајстора Полака, која је иначе копија по Рубенсу. Године 1970. црква је стављена под заштиту државе као споменик културе од великог значаја.

Капела Светог Вендела[уреди]

Поред цркава, на католичком гробљу се налази Капела Светог Вендела. Капела је првобитно подигнута 1776, године, а 1893, године је саграђена садашња капела. Ова капела сведочи о присуству немачког народа и културе у Војводини. Реновирана је 2004. године, а од 1970. године се налази под заштитом као споменик културе.

Спомен-крст убијеним подунавским Швабама[уреди]

Између Оџака и Бачког Грачаца 2011. године откривен је спомен-крст за 212 убијених подунавских Шваба. Стрељање су 25. новембра 1944. године извршили припадници партизанске војске. Тог дана су стрељани мушкарци из Филипова, данашњег Бачког Грачаца, а међу њима је било и малолетника. Испод крста су уклесана имена свих жртава које се налазе у три одвојене масовне гробнице. Партизани су ухапшене немце поделили у три одвојене групе. Најпре је прва група ископала раку у којој су их стрљали, а потом их је земљом прекрила друга група. То се поновило и са другом и са трћом групом.

Дрворед платана,кестена и липе - споменик природе[уреди]

Дрворед платана, кестена и липе, дуж саобраћајницу из Сомбора, 1978. годиене стављен је под заштиту државе. Дрворед платана, кестена и липе представља једино заштићено природно добро на територији Оџака.

Оџаци и други градови и општине[уреди]

Побратимске општине[уреди]

Партнерски градови и општине[уреди]

Познати Оџачани[уреди]

Неки од најпознатијих Оџачана су:

  • Јован Берић (1786-1845), песник
  • Едуард Флоријан Бирли, (1786-1854), лекар и научник
  • Јован Младеновић Субота (1790-1863), учитељ
  • Јован Хаџић (1799-1869), књижевник и политичар
  • Атанасије Николић (1803-1882), математичар и писац
  • Милка Гргурова (1840-1924), глумица
  • Ђена Павловић (1851-1901), песник и књижевник
  • Шаму Боровски (1860-1914), доктор филозофије
  • Рафаило Георгије Момчиловић (1875-1941), сликар
  • Прока Јовкић (1883-1915), песник
  • Бошко Перошевић (1956-2000), политичар

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

Литература[уреди]

  • Плеша, В (1976): Општина Оџаци, Институт за географију Природно-Математичког Факултета Нови Сад, Нови Сад
  • Идвореан - Стефановић, Б и Андраши, О (2010): Одевне текстилије збирке колонизација музејске јединице Оџаци, Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци
  • Ђорђевић, Б (2012): Мала енциклопедија Оџака, Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци
  • Ђорђевић, Б (2012): Пола века Гимназије, Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци
  • Срдановић, Б (2013): Прошлост Оџака кроз старе фотографије, Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :