Мизрахи

Курдске јеврејке на северу Ирака 1905

Мизрахи, или мизрахим или адот хамизрах (заједница Истока) представља групу јевреја из арапских држава (Ирак, Мароко, Тунис, Либија, Египат, Сирија, Јемен итд.) некада су називани и оријентални Јевреји. Међу адот хамизрах убрајају се још и Јевреји из Ирана, Kурдистана, јевреји с планина, из Багдада, Индије и из Бухаре.

Оријентални Јевреји сматрају своје веровање оригиналним јер се сматрају потомцима управо оних Јевреја који су преживели сеобе и Вавилонско ропство. У њихову заједницу приступа и део Јевреја из дијаспоре који су напустили Израел када су Римљани уништили храм 70. г, као и Сефарди које су 1492. протерали Kатолички краљеви.

Са религијског (ритуалног) аспекта, источни Јевреји данас се препознају у "сефардском обреду". Овим обредом у Израелу управља Рисхон Летзион, такозвани велики "сефардски" рабин.

Употреба појма оријентални Јевреји, или мизрахи, настала је почетком 1990-их, када су га усвојили израелски активисти који су припадали овој грани јудаизма.

Језици

Мизрахи заједнице говоре дијалекте јудеоарапског (хебрејске иначице различитих арапских дијалеката), попут магрепско–арапског, којег су користили као други језик. Велики број њихових радова о филозоији, религији и литератури написан је на арапском језику, користећи модиификовани хебрејски алфабет. Други језици с којима се Мизрахи поистовјећују су јудеоперзијски, јудеогрузијски, бухарски, јудеоберберски, јудеоарамејски, између осталих.

Арамејски језик језик је врло близак хебрејском и идентификује се као један од „јеврејских језика”. Поред тога, на овом језику је највећи број јеврејских текстова написан (Талмуд, Зохар и велики број ритуалних молитви, као нпр Kадиш). Бројни рабински текстови су написани на једној мешавини хебрејског и арамејског. Јудеоарамејски је језик којим су се служили курдски Јевреји потомци вавилонских арамејаца.

Почетком 1950–их, чини се да се целокупна јеврејска заједница Kурдистана преселила у Израел. Јеврејска заједница која је живела у ирачком Kурдистану такође је емигрирала и на тај начин завршила јеврејску историју стару стотинама година у Асирији и Вавилону. С друге стрне бројни су Јевреји који се служе с персијским језиком.