Милуз

Милуз
фр. Mulhouse

Основни подаци

Држава

Становништво

Становништво (2006)

110.514

Положај

Координате

47°44′58″N 7°20′24″E / 47.749481, 7.33994

Временска зона

UTC+1, лети UTC+2

Надморска висина

232–338 m

Површина

22,18 km²

Милуз

Милуз на мапи Француске

Остали подаци

INSEE код

68224

Милуз (фр. Mulhouse, алзашки- Milhüsa, нем. Mülhausen) је град у источној Француској. Налази се у регији Алзас и департману Горња Рајна. Има 110.359 становника (1999.). Град се налази на стратешком месту близу саме тромеђе Француске, Немачке и Швајцарске.

Историја [уреди]

Катедрала

Градска већница из 16. века

Први записи о Милузу су из 12. века. Био је тада део грофовије Сундгау у Светом римском царству. Од 1354. до 1515. Милуз је део декапола, савеза слободних царских градова у Алзасу. Придружио се 1515. Швајцарској конфедерацији као придружени члан. Цела грофовија Судгау сем Милуза је Вестфалским миром 1648. постала део Француске. Разматрало се да буде слободна република придружена Швајцарској конфедерацији. Француска је током Директоријума 4. јануара 1798. анектирала Милуз.

Након Француско-пруског рата и уједињења Немачке Немачка је анектирала Милуз као део територије Алзас-Лорена(1870-1918). Град је заузела француска војска 8. августа 1914. на почетку Првог светског рата. Два дана касније после битке код Милуза град је поново био у немачком поседу. Алзас и Лорена, укључујући и Милуз враћени су Француској 1918. Нацистичка Немачка је 1940. окупирала Француску, а 1945. град је ослобођен.

Развој града је најпре стимулисала текстилна индустрија, бојање, па онда хемијска и машинска индустрија од 18 века. Милуз је имао добре везе са Лујзијаном, одакле је увозио памук.

Демографија [уреди]

Демографија
1982.	1990.	1999.	2006.
112,157	108,357	110,141	110,514

Четврти [уреди]

Кроз Милуз пролазе две реке Долер и Ил, које су притоке Рајне.

Средњовековни Милуз се састојао од горњег и доњег града.

Доњи град је био четврт трговаца и занатлија. Развио се око трга уједињења. Сада је то подручје за пешаке
Горњи град се развио од 18. века. Пре је ту било неколико манастирских редова, и то фрањевци, августинци и малтешки витезови
Нови град је најбољи пример урбаног планирања, а грађен је од 1826. након уклањања градских зидина. У тој четврти су живеле богате фамилије и власници локалне индустрије
Реберг дистрикт се састојао од великих кућа, које су настале по узору на велепоседничке куће са колонадама у Лујзијани. Куће су изграђене на терасама, где су пре тога били виногради.

Знаменитости [уреди]

већница из 16. века. Изграђена је 1553 у рајнском ренесансном стилу. Монтањ је описао већницу као прекрасну палату сву позлаћену. Позната је по својим сликама алегорија
радничка четврт из 19. века, која је била инсоирисана дистриктима у Манчестеру
музеј аутомобилске индустрије Милуза
француски национални железнички музеј
електрополис
музеј штампаног текстила
ботаничка башта и зоо-врт