Мирослав Тохољ
| Мирослав Тохољ | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 11. април 1957. |
| Место рођења: | Љубиње (ФНР Југославија) |
Мирослав Тохољ (Љубиње, Југославија, 11. април 1957) је српски књижевник, политичар и некадашњи министар информисања у Влади Републике Српске.[1]
Садржај |
[уреди] Животопис
Рођен у Љубињу 11. априла 1957. године.[1] Средњу школу завршио је у Требињу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву. Радио је као секретар у Удружењу књижевника СР БиХ (1984-1988). Покренуо је и уређивао у Сарајеву недељник Јавност (1990-1995), један је од оснивача Српске демократске странке, члан Главног и Извршног одбора, потпредседник Политичког савјета. До почетка рата 1992. живио је у Сарајеву, од 1992. до 1997. на Палама код Источног Сарајева, гдје је био члан српског политичког руководства и посланик у Народној скупштини Републике Српске. Био је министар информисања у Влади Републике Српске. Од 1998. живи у Београду као професионални писац и уредник у приватној издавачкој кући ИГАМ.
[уреди] Дјела (библиографија)
[уреди] Романи
- То снива лампарија (1979)
- Господар срца (1987)
- Стид (1989)
- Кућа Павловића (2001)
- Звона за Тројицу (2010)
[уреди] Књиге приповједака
- Апотекаркин рај и мушке ствари (1981)
- Мала Азија и приче о болу (2002)
- Венчање у возу (2007)
[уреди] Есеји
- Размишљања под притиском (2008)
[уреди] Публицистичка дјела
- Црна књига – патње Срба у Босни и Херцеговини 1992-1995
- Свети ратници и рат у Босни и Херцеговини (2001)
- Ноћна пошта – преписка са Радованом Караџићем 1996-2004 (2008)
[уреди] Књижевне награде
- Награда Свјетлости за прву објављену књигу (1980)
- Награда Свјетлости за најбољу књигу (1982)
- Награда Књижевне омладине БиХ за најбољу књигу (1982)
- Годишња награда Удружења књижевника БиХ (1988)
- Годишња награда културне заједнице града Сарајева (1988)
- Награда Задужбине Бранко Ћопић (2002)
- Награда Иво Андрић (2003)
- Награда Борисав Станковић (2008)
- Награда Светозар Ћоровић за роман „Звона за Тројицу“ (2011)[2]
[уреди] Признања
- Орден Његоша првог реда
- Орден Његоша другог реда
[уреди] Извори
- ^ а б Чин књижевног стварања доживљавам као религијски ритуал (ср). Српске новине Црна Гора (21. 1. 2011.). Приступљено на дан 22. 8. 2011.
- ^ Награда „Светозар Ћоровић“ уручена Мирославу Тохољу (ср). Радио-телевизија Републике Српске (24. 9. 2010.). Приступљено на дан 26. 9. 2011.
