Непокретна културна добра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Српска култура
Coat of arms of Serbia.svg
Уметност
Књижевност  • Музика  • Позоришта  • Сликарство  • Фотографија  • Кинематографија
Традиција
Народни обичаји  • Народна ношња  • Игре  • Кухиња  • Сроднички односи  • Религија  • Хералдика  • Епска поезија
Споменици
Непокретна културна добра  • Музеји  • Архитектура  • Тврђаве  • Манастири  • Светска баштина  • Војничка гробља
Разно
Познати Срби  • САНУ  • Спорт  • Дигитализација

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом.[1] Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.

Категорије[уреди]

  • Споменик културе јесте грађевинско-архитектонски објекат од посебног културног или историјског значаја, као и његова градитељска целина, објекат народног градитељства, други непокретни објекат, део објекта и целине са својствима везаним за одређену средину, дело монументалног и декоративног сликарства, вајарства, примењених уметности и техничка културатехничке културе, као и друга покретна ствар у њима од посебног културног и историјског значаја.
  • Археолошко налазиште је део земљишта или површине под водом који садржи остатке грађевина и других непокретних објеката, гробних и других налаза, као и покретне предмете из ранијих историјских доба, а од посебног су културног и историјског значаја.

Централни регистар[уреди]

У централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе тренутно је уписано 2409 непокретних културних добара, од тога 2110 споменика културе, 72 просторно културно-историјских целина, 156 археолошких налазишта и 71 знаменито место. Категорисаних непокретних културних добара има 782 од чега 200 од изузетног значаја а 582 од великог значаја. Међу непокретним културним добрима од изузетног значаја налази се 155 споменика културе, 11 просторно културно-историјских целина, 18 археолошких налазишта и 16 знаменитих места, а међу непокретним културним добрима од великог значаја 512 споменика културе, 28 просторно културно-историјских целина, 25 археолошких налазишта и 17 знаменитих места.

Списак[уреди]

Списак непокретних културних добара представља базу културних добара у Србији која уживају највиши ниво државне заштите. [2] У циљу да се нађу на листи, локалитети морају да испуњавају најмање један од следећих критеријума:

  • Отелотворује посебан значај који се односи на друштвени, историјски и културни развој народа у историји нације и развој природног окружења нације;
  • Сведочи кључном историјском догађају и личностима и њихових активностима у историји нације;
  • да је уникатна или ретке креација људског стваралаштва одређеног временског периода или јединствен пример из природне историје;
  • представља изузетне уметничке или естетске вредности.

Регистар садржи 2409 места и локалитета, и подељен је у дванаест категорија:

Изузетни значај Велики значај Заштићен
Археолошка налазишта од изузетног значаја Археолошка налазишта од великог значаја Заштићено археолошко налазиште
Споменици културе од изузетног значаја Споменици културе од великог значаја Заштићени споменици културе
Знаменита места од изузетног значаја Знаменита места од великог значаја Заштићена знаменита места
Просторно културно историјске целине од изузетног значаја Просторно културно историјске целине од великог значаја Заштићене просторно културно историјске целине

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Културна добра, Приступљено 15. 4. 2013.
  2. ^ Министарство културе ((sr))

Спољашње везе[уреди]