Непокретна културна добра
 |
|
| Уметност | |
|---|---|
| Књижевност • Музика • Позоришта • Биоскопи | |
| Традиција | |
| Кухиња • Народна ношња • Сроднички односи • Игре • Религија | |
| Споменици | |
| Архитектура • Фортификације • Музеји • Религијски споменици • Непокретна културна добра • Светска баштина | |
| Разно | |
| Познати Срби • САНУ • Спорт |
Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом.[1] Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.
Садржај |
Категорије[уреди]
- Споменик културе јесте грађевинско-архитектонски објекат од посебног културног или историјског значаја, као и његова градитељска целина, објекат народног градитељства, други непокретни објекат, део објекта и целине са својствима везаним за одређену средину, дело монументалног и декоративног сликарства, вајарства, примењених уметности и техничка културатехничке културе, као и друга покретна ствар у њима од посебног културног и историјског значаја.
- Просторна културно-историјска целина јесте урбано или рурално насеље или њихови делови, односно простор с више непокретних културних добара од посебног културног и историјског значаја.
- Археолошко налазиште је део земљишта или површине под водом који садржи остатке грађевина и других непокретних објеката, гробних и других налаза, као и покретне предмете из ранијих историјских доба, а од посебног су културног и историјског значаја.
- Знаменито место је простор везан за догађај од посебног значаја за историју, подручје с израженим елементима природних и радом створених вредности као јединствене целине, као и спомен гробови или гробља и друга спомен обележја која су подигнута ради трајног очувања успомене на значајне догађаје, личности и места из националне историје (меморијали), од посебног културног и историјског значаја.
Централни регистар[уреди]
У централном регистру Републичког завода за заштиту споменика културе тренутно је уписано 2409 непокретних културних добара, од тога 2110 споменика културе, 72 просторно културно-историјских целина, 156 археолошких налазишта и 71 знаменито место. Категорисаних непокретних културних добара има 782 од чега 200 од изузетног значаја а 582 од великог значаја. Међу непокретним културним добрима од изузетног значаја налази се 155 споменика културе, 11 просторно културно-историјских целина, 18 археолошких налазишта и 16 знаменитих места, а међу непокретним културним добрима од великог значаја 512 споменика културе, 28 просторно културно-историјских целина, 25 археолошких налазишта и 17 знаменитих места.
Списак[уреди]
Списак непокретних културних добара представља базу културних добара у Србији која уживају највиши ниво државне заштите. [2] У циљу да се нађу на листи, локалитети морају да испуњавају најмање један од следећих критеријума:
- Отелотворује посебан значај који се односи на друштвени, историјски и културни развој народа у историји нације и развој природног окружења нације;
- Сведочи кључном историјском догађају и личностима и њихових активностима у историји нације;
- да је уникатна или ретке креација људског стваралаштва одређеног временског периода или јединствен пример из природне историје;
- представља изузетне уметничке или естетске вредности.
Регистар садржи 2409 места и локалитета, и подељен је у дванаест категорија:
Референце[уреди]
- ^ Културна добра, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Министарство културе ((sr))
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
|
||||||||||||||||
