Нинослав Марина

С Википедије, слободне енциклопедије
Нинослав Марина
Лични подаци
Датум рођења(1974-09-25)25. септембар 1974.(49 год.)
Место рођењаСкопље, СФРЈ
Научни рад
ПољеИнформатика

Нинослав Марина[1][2][3](рођен, 25. септембра, 1974. у Скопље, СФРЈ) је Ректор “Универзитета информатичких наука и технологија” у Охриду.

Биографија[уреди | уреди извор]

По завршетку студија на “Факултету за електронику” у саставу УКИМ-а у Скопљу, одбранио је своју докторску дисертацију на “Федералној Школи за Политехнику” у Лозани 2004.

Марининов докторски рад односи се на примењеној информатичкој теорији у бежичним комуникацијама, и исти је реализован у партнерству са “Истраживачким центром Нокије” у Хелсинкију. Од 2005- 2007, Нинослав Марина ради као Директор истраживања и развоја у „Совун технологије“ (Sowoon Technologies). Од 2007- 2008, Марина ради као пост-докторски истраживач на „Универзитету на Хавајима“ у Маноји. Током 2008. и 2009. године, Марина ради као пост-докторски истраживач у „Универзитету у Осло“. У периоду између 2010. и 2012. године, Нинослав Марина је визитинг пост-докторски истраживач сарадник на Принстону, где још увек има наведену позицију.

Научна достигнућа[уреди | уреди извор]

Професор Марина је предавао на око двадесет универзитета у свету, укључујући Унверзитете у САД,Јапан, Велиој Британији,Израелу, Русији, Бразилу, Хонгконгу, Норвешку, Финску, Португалији и Чешку. Марина бележи одлична постигнућа и искуство у обезбеђивању приступа до финансије преко искорисћавања јавних инструмената за финснирање комерцијалних и научних истраживачких пројеката, као што су: “Швајцарска комисија за технологије и иновације“; „Швицарска национална фондација o науци“; „Европску комисију“ и „Европску свемирску агенцију“.

Марина је био ангажован као експерт у процесу евалуације у оквиру 6-те и 7-ме оквирне програме Европске Комисије. Д-р Марина је члан „Института електро и електроничких инжињера“ (Institute of Electrical and Electronics Engineers - IEEE]),и је један од ко-оснивача “Македонске секције Друштва о информатичкој теорији” у оквиру Института електро и електротехничких инжињера.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „UIST 'St Paul the Apostle'. www.uist.edu.mk. Архивирано из оригинала 15. 07. 2014. г. Приступљено 27. 8. 2014. 
  2. ^ „University of Information Science and Technology "St. Paul The Apostle" - Wikipedia”. en.wikipedia.org. Приступљено 27. 8. 2014. 
  3. ^ „Ninoslav Marina - European commission”. European commission. Приступљено 27. 8. 2014.