Нориљск
| Нориљск Норильск |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава | |||
| Федерални округ | Сибирски | ||
| Крај | Краснојарски крај | ||
| Основан | 1935 | ||
| Статус града | 1953 | ||
| Становништво | |||
| Становништво (2010) | 175.301 | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Временска зона | UTC+8 | ||
| Надморска висина | 360 m | ||
| Остали подаци | |||
| Градоначелник | Сергеј Шмаков | ||
| ОКАТО код | 04 429 | ||
Нориљск (рус. Норильск) је затворени град град у Русији у Краснојарском крају. Нориљск се налази између западносибирске и средњесибирске равнице у подножју Путоранске планине. То је други најсевернији град у Русији (после града Дудинка) и други град по величини у свету (после Мурманска) који се налази у оквиру арктичког круга. Према попису становништва из 2010. основан 1935. године.
Рударство и обрада никла (корпорација Норилск Никел) су главне индустријске гране у граду. У области се вади још бакар, кобалт, платина и угаљ. С вађењем руда започело се тек 1939. године када је изграђена пруга према лукама на реци Јенисеј. Током лета, када море није залеђено, из ових лука се превозила руда у европски део Русије. Те 1939. године Нориљск је претворен у градско насеље, а статус града је добио 1953. године.
Садржај |
Историја [уреди]
Од 1948. до 1954. постојао је у Нориљску „Специјални логор бр. 2“, у коме је било заточено око 20.000 затвореника, претежно политичких. Услови живота у логору су били необично тешки. У лето 1953, пар месеци после Стаљинове смрти, затвореници су подигли ненасилну побуну (Нориљски устанак) која је трајала неколико месеци.
2001. године Нориљск је проглашен затвореним градом за странце, а улазне дозволе се издају и грађанима Русије и Белорусије.
Становништво [уреди]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 175.301 становника, 40.469 (30,01%) више него 2002.
| 2002. | 2010. |
|---|---|
| 134.832[1] | 175.301[2] |
Привреда [уреди]
Топионица никла се налази у Нориљску. Прерада руда је директно одговорна за изузетно загађење, начелно киселе кише и смог. По неким проценама, 1 посто од укупне светске емисије сумпор диоксида потиче из овог града. Загађење тешким металима у близини Нориљска је тог нивоа да би било економски исплативо да се земљиште око града користи као руда услед високих концентеација платине и паладијума.[3]
Институт Блексмит из Њујорка[4] је ставио Нориљск на листу десет најзагађенијих места на Свету, сачињену 2007. године. Овде се наводи да је ваздух у Нориљску између осталог загађен честицама радиоизотопа стронцијума-90, цезијума-137 и метала никла, бакра, кобалта, олова и селена, као и гасовима као што су азот, угљеникови оксиди, сумпор диоксид, феноли и водоник сулфиди. Такође, Нориљск је и место где је просечно животно доба радника за десет година краће него на другим подручјима Русије.
Референце [уреди]
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (May 21, 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (Population of Russia, its federal districts, federal subjects, districts, urban localities, rural localities—administrative centers, and rural localities with population of over 3,000)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года (All-Russia Population Census of 2002). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Kramer, Andrew E. (12. 7. 2007.). „For One Business, Polluted Clouds Have Silvery Linings“. The New York Times Приступљено 12. 7. 2007.. (login required).
- ^ „World's Worst Polluted Places 2007“. The Blacksmith Institute. September 2007 Приступљено 10. 8. 2010.