Нориљск

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 69° 20' 30" СГ Ш 88° 13' 0" ИГД

Нориљск
Норильск

Прва кућа саграђена у Нориљску 1921.
Прва кућа саграђена у Нориљску 1921.

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Русија Русија
Федерални округ Сибирски
Крај Краснојарски крај
Основан 1935
Статус града 1953
Становништво
Становништво (2010) 175.300[1]
Положај
Координате 69°20′30″N 88°13′00″E / 69.341667, 88.216667
Временска зона UTC+8
Надморска висина 360 m
Russia conic location map.svg
Нориљск
Остали подаци
Градоначелник Сергеј Шмаков
ОКАТО код 04 429


Нориљск (рус. Норильск) је град у Краснојарском крају у Русији основан 1935. године. Нориљск се налази између западносибирске и средњесибирске равнице у подножју Путоранске планине.

То је други најсевернији град у Русији (после града Дудинка) и други град по величини у свету (после Мурманска) који се налази у оквиру арктичког круга. Броји 175.300 становника.[1]

Рударство и обрада никла (корпорација Норилск Никел) су главне индустријске гране у граду. У области се вади још бакар, кобалт, платина и угаљ. С вађењем руда започело се тек 1939. године када је изграђена пруга према лукама на реци Јенисеј. Током лета, када море није залеђено, из ових лука се превозила руда у европски део Русије. Те 1939. године Нориљск је претворен у градско насеље, а статус града је добио 1953. године.

Од 1948. до 1954. постојао је у Нориљску „Специјални логор бр. 2“, у коме је било заточено око 20.000 затвореника, претежно политичких. Услови живота у логору су били необично тешки. У лето 1953, пар месеци после Стаљинове смрти, затвореници су подигли ненасилну побуну (Нориљски устанак) која је трајала неколико месеци.

2001. године Нориљск је проглашен затвореним градом за странце, а улазне дозволе се издају и грађанима Русије и Белорусије.

Топионица никла се налази у Нориљску. Прерада руда је директно одговорна за изузетно загађење, начелно киселе кише и смог. По неким проценама, 1 посто од укупне светске емисије сумпор диоксида потиче из овог града. Загађење тешким металима у близини Нориљска је тог нивоа да би било економски исплативо да се земљиште око града користи као руда услед високих концентеација платине и паладијума.[2]

Институт Блексмит из Њујорка[3] је ставио Нориљска на листу десет најзагађенијих места на Свету, сачињену 2007. године. Овде се наводи да је ваздух у Нориљску између осталог загађен честицама радиоизотопа стронцијума-90, цезијума-137 и метала никла, бакра, кобалта, олова и селена, као и гасовима као што су азот, угљеникови оксиди, сумпор диоксид, феноли и водоник сулфиди. Такође, Нориљск је и место где је просечно животно доба радника за десет година краће него на другим подручјима Русије.

[уреди] Референце

  1. ^ а б Федеральная служба государственной статистики (Федерална државна статистичка служба) (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года“ (прелиминарни резултати Све-руског пописа становништва 2010.) (на руском). Всероссийская перепись населения 2010 года (Све-руски попис становништва 2010.). Савезна државна статистичка служба. Добављено 2011-04-25.
  2. ^ Kramer, Andrew E.. „For One Business, Polluted Clouds Have Silvery Linings“, The New York Times, 12. 7. 2007. Приступљено дана 12. 7. 2007. (login required).
  3. ^ World's Worst Polluted Places 2007. The Blacksmith Institute (September 2007). Приступљено на дан 10. 8. 2010.
Русија Део искључиво посвећен Русији.
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Нориљск
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици