Нориљск
Координате: 69° 20' 30" СГ Ш 88° 13' 0" ИГД
| Нориљск Норильск |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава | .svg){kind=small} Русија |
||
| Федерални округ | Сибирски | ||
| Крај | Краснојарски крај | ||
| Основан | 1935 | ||
| Статус града | 1953 | ||
| Становништво | |||
| Становништво (2010) | 175.300[1] | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Временска зона | UTC+8 | ||
| Надморска висина | 360 m | ||
|
|||
| Остали подаци | |||
| Градоначелник | Сергеј Шмаков | ||
| ОКАТО код | 04 429 | ||
.png)
.png)
Нориљск (рус. Норильск) је град у Краснојарском крају у Русији основан 1935. године. Нориљск се налази између западносибирске и средњесибирске равнице у подножју Путоранске планине.
То је други најсевернији град у Русији (после града Дудинка) и други град по величини у свету (после Мурманска) који се налази у оквиру арктичког круга. Броји 175.300 становника.[1]
Рударство и обрада никла (корпорација Норилск Никел) су главне индустријске гране у граду. У области се вади још бакар, кобалт, платина и угаљ. С вађењем руда започело се тек 1939. године када је изграђена пруга према лукама на реци Јенисеј. Током лета, када море није залеђено, из ових лука се превозила руда у европски део Русије. Те 1939. године Нориљск је претворен у градско насеље, а статус града је добио 1953. године.
Од 1948. до 1954. постојао је у Нориљску „Специјални логор бр. 2“, у коме је било заточено око 20.000 затвореника, претежно политичких. Услови живота у логору су били необично тешки. У лето 1953, пар месеци после Стаљинове смрти, затвореници су подигли ненасилну побуну (Нориљски устанак) која је трајала неколико месеци.
2001. године Нориљск је проглашен затвореним градом за странце, а улазне дозволе се издају и грађанима Русије и Белорусије.
Топионица никла се налази у Нориљску. Прерада руда је директно одговорна за изузетно загађење, начелно киселе кише и смог. По неким проценама, 1 посто од укупне светске емисије сумпор диоксида потиче из овог града. Загађење тешким металима у близини Нориљска је тог нивоа да би било економски исплативо да се земљиште око града користи као руда услед високих концентеација платине и паладијума.[2]
Институт Блексмит из Њујорка[3] је ставио Нориљска на листу десет најзагађенијих места на Свету, сачињену 2007. године. Овде се наводи да је ваздух у Нориљску између осталог загађен честицама радиоизотопа стронцијума-90, цезијума-137 и метала никла, бакра, кобалта, олова и селена, као и гасовима као што су азот, угљеникови оксиди, сумпор диоксид, феноли и водоник сулфиди. Такође, Нориљск је и место где је просечно животно доба радника за десет година краће него на другим подручјима Русије.
[уреди] Референце
- ^ а б Федеральная служба государственной статистики (Федерална државна статистичка служба) (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года“ (прелиминарни резултати Све-руског пописа становништва 2010.) (на руском). Всероссийская перепись населения 2010 года (Све-руски попис становништва 2010.). Савезна државна статистичка служба. Добављено 2011-04-25.
- ^ Kramer, Andrew E.. „For One Business, Polluted Clouds Have Silvery Linings“, The New York Times, 12. 7. 2007. Приступљено дана 12. 7. 2007. (login required).
- ^ World's Worst Polluted Places 2007. The Blacksmith Institute (September 2007). Приступљено на дан 10. 8. 2010.
 |
Део искључиво посвећен Русији. |
