Водоник-сулфид
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Водоник-сулфид | |
|---|---|
 |
 |
| назив по IUPAC-номенклатури | Водоник-сулфид |
| Други називи | Сулфид водоника; водоник-сулфидна киселина |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | [7783-06-4] |
| RTECS регистарски број токсичности | MX1225000 |
| Својства | |
| Молекулска формула | H2S |
| Моларна маса | 34.082 g/mol |
| Агрегатно стање | гас |
| Густина | 1.363 g/L, гас. |
| Тачка топљења |
-82.30 °C (190.85 K) |
| Тачка кључања |
-60.28 °C (212.87 K) |
| Растворљивост у води | 0.25 g/100 mL (40 °C) |
| pKa | 6.89 19±2 |
| Структура | |
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | Искривљен |
| Диполни моменат | 0.97 D |
| Опасност | |
| Опасност у току рада | Отрован и запаљив гас |
| R-oznake | R12, R26, R50 |
| S-oznake | (S1/2), S9, S16 S36, S38, S45, S61 |
| Тачка паљења | -82.4 °C |
| Сродна једињења | |
| Сродна водонична једињења | вода; H2Se; H2Te |
| Осим уколико није наведено другачије, информације су дате за једињења при стандардним хемијским условима (на 25 °C, 100 kPa) |
|
Водоник-сулфид је једињење водоника и сумпора, опште формуле H2S. То је отрован гас, који може да буде смртоносан чак и ако је присутан у малим количинама у ваздуху. Мирис му је препознатљив - мирише на покварена јаја. Као антидот се препоручује разблажени раствор хлора.[1]
Садржај |
[уреди] Историјат
Средњовековни алхемичари су о водоник-сулфиду писали као о „сумпорној пари“. Течност из које су је добијали, а вероватно је била смеша која је садржавала и овај гас, им је била занимљива јер је давала разне боје са растворима разних метала. Карл Вилхелм Шеле је 1777. године први систематски испитао водоник-сулфид. Фарадеј је 1823. године кондензовао ово једињење.[1]
[уреди] Налажење
Налази се у неким минералним водама и у вулканским гасовима. Многе бање су познате по тзв. сумпорним водама. Водоник-сулфид настаје и у току труљења органског материјала (угинулих живих бића и њихових делова).[1]
[уреди] Добијање
Водоник-сулфид се у пракси добија дејством неких разблажених киселина на сулфид гвожђа[1]:
FeS + H2SO4 → FeSO4 + H2S
FeS + 2HCl → FeCl2 + H2S
Мање заступљени начини су превођењем струје водоника кроз кључали сумпор или преко неких загрејаних сулфида[1]:
H2 + S → H2S
Sb2S3 + 3H2 → 2Sb + 3H2S
За сушење гаса се обично употребљава калцијум-хлорид, иако делимично долази до разлагања[1]:
CaCl2 + H2S → CaS + 2HCl
CaCl2 + H2S → Ca(HS)2 + 2HCl
[уреди] Особине
Водоник-сулфид је на собној температури безбојан гас непријатног мириса. Кондензује се у безбојну течност на 10°С под притиском. На нормалном притиску, течност кључа на -61,8°, а мрзне се на -82,9°С. Водоник-сулфид је мало тежи од ваздуха и прилично је растворљив у води и тада има слабо киселу реакцију. Гори на ваздуху плавичастим пламеном и даје сумпор-диоксид и воду или само сумпор и воду (на овај начин може да се таложи, односно добија сумпор)[1]:
H2S + 3О2 → 2H2О + 2SО2
2H2S + O2 → 2H2О + 2S
Водоник-сулфид лако дисосује када се преводи кроз врућу порцеланску цев. Дисоцијација почиње на 400°С, а потпуна је на око 1700°С.[1]
Понаша се као редукционо средство, јер редукује халогене у одговарајуће киселине[1]:
H2S + Br2 → 2H2Br + S
Ова реакција се користи за добијање неких киселина. Такође, водоник-сулфид реагује са сумпор-диоксидом, али уз присуство влаге[1]:
SO2 + 2H2S → 2H2O + 3S
У неким реакцијама се понаша као киселина, на пример са загрејаним металима или са алкалијама, као што је калијум-хидроксид. У овом другом случају, дешава се реакција неутрализације.[1]
H2S + 2КОН → К2S + 2Н2О
Водоник-сулфид се често користи у аналитичкој хемији због тога што када реагује са различитим солима, ствара сулфиде који се због различитих особина могу лако издвојити (по групама) из смесе која се анализира. На овај начин се доказују различити метали који граде те соли. Сам водоник-сулфид се доказује дејством на растворе соли олова. Када се овим гасом делује на олово-ацетат, уочава се мрки талог олово-сулфида.[2]
(CH3COO)2Pb + H2S ⇌ PbS↓ + 2CH3COOH
