Селен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Селен (вишезначна одредница).
Селен (34Se)
As - Se - Br
 
S
Se
Te  
 
 
Se-TableImage.png

Se,34.jpg

Општи подаци
Припадност скупу неметали
група, периода VIA, 4
густина, тврдоћа 4790 kg/m3, 2
боја сива
Особине атома
атомска маса 78,96 u
атомски радијус 115 (103) pm
ковалентни радијус 116 pm
ван дер Валсов радијус 116 pm
електронска конфигурација [Ar]3d104s24p4
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 6
оксидациони број ±2, 4, 6
Особине оксида јако кисели
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 494 K
(221 °C)
температура кључања 957,8 K
(684,6 °C)
молска запремина 16,42×10-3 m³/mol
топлота испаравања 26,3 kJ/mol
топлота топљења 6,694 kJ/mol
брзина звука 3.350 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 2,55 (Паулинг)
2,48 (Алред)
специфична топлота 320 J/(kg*K)
специфична проводљивост 1,0×10-4 S/m
топлотна проводљивост 2,04 W/(m*K)
I енергија јонизације 941 kJ/mol
II енергија јонизације 2.045 kJ/mol
III енергија јонизације 2973,7 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.144 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Селен или селенијум (Se, лат. sellenium) је металоид VIA групе.[1] Познато је неколико његових изотопа чије се атомске масе налазе између 65-91. Откривен је 1817. године од стране Јенс Јакоба Берцелијуса. Име је добио по грчкој речи selene која означава месец (зато што се увек јављао уз телур, лат. tellus - Земља).

Заступљеност и добијање[уреди]

Селен је заступљен у земљиној кори у количини од 0,05 ppm (енгл. parts per million), као пратилац неких руда сумпора. У индустрији се добија као споредни производ пречишћавања руда бакра и сумпора.

Селенов оксид (SeO2) се раствара у азотастој киселини (HNO3). Потом се пропушта кроз раствор сумпор диоксида. Слободан селен се издваја као црвени талог. У лабораторијама селен се добија редукујући киселину селен VI (H2SeO4) помоћу H2N-NH2.

Намирнице најбогатије селеном су: пшеница, непрерађен пиринач, овас, семенке диње, полумасно млеко, посно месо и риба.

Примена[уреди]

Селен има велику примену у фото индустрији, а највише се користи за израду фото ћелија. сем тога користи се и као додатак стаклу и челику. Сулфид селена (SeS2) се користи у шампонима за сузбијање перута, а (Na2SeO3) је веома јак инсектицид

Хемијске особине[уреди]

Због положаја у периодном систему особине селена подсећају на особине сумпора. Киселина селен VI (H2SeO4), слично као и сумпорна киселина, је веома јака киселина са оксидационим дејством.[2]

Јони селена (Se2-) у базној средини лако мењају оксидациони број навише. Реакцијом хлора са селеном настаје браункаста течност Se2Cl2, која се загревањем распада на чист селен и безбојан селен(IV)хлорид (SeCl4).

Алотропске модификације[уреди]

Селен има 3 алотропске модификације.

  • Модификација α је сребрносив, крх метал. На ваздуху се полако оксидује, не реагује са водом, али реагује и са киселинама и са базама.
  • Модификација β је црвени амфотеран прашак. Веома је реактиван, на ваздуху се сам од себе пали, и веома брзо реагује са водом,
  • Модификација γ је стакласто розесиво чврсто тело. Ова модификација је међумодификација између алфе и бете. Ова модификација се обично добија хлађењем течног селена

Једињења[уреди]

Отровна једињења селена:

  • диметил селена,
  • селендиоксид,
  • селенхидрид

Биолошки значај[уреди]

Селен је један од микроелемената неопходних за живот људи, који се мора уносити исхраном. Он је неопходан за правилан рад ензимских система. Улази у састав аминокиселина селеноцистина и селенометионина. Неопходан је за функционисање ензима глутатион пероксидазе, који каталише реакције „неутралисања“ реактивних кисеоничних врста, као што су пероксиди. Он штити црвена крвна зрнца и ћелијске мембране.

Такође је битан за функционисање одбрамбеног система и штитне жлезде. Заједно са другим антиоксидансима штити срце, помаже при депресији, премору и превеликој нервози. Редукује количину штетних једињења која изазивају настанак реуматских запаљења.

Код мушкараца пола селена који се налази у организму је у тестисима и у сперми коју они продукују.

Препоручљива количина селена коју дневно одрасле особе треба да унесу износи 55 микрограма. Ако се човек редовно храни не може доћи до недостатка селена.

Вишак селена је штетан и сматра се да уношење преко 400 микрограма дневно може да изазове тровање. Једина област на свету где долази до недостатка селена у организму због његовог мањка у исхрани су неки делови Кине.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]