Пол Бер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пол Бер

Paul Bert 01.jpg

Општи подаци
Датум рођења 17. октобар 1833.
Место рођења Осер (Француска)
Датум смрти 11. новембар 1886.
Место смрти Ханој
Рад
Поље физиологија
Познат по Токсичност кисеоника

Пол Бер (фр. Paul Bert; Осер, 17. октобар 1833Ханој, 11. новембар 1886) је био француски зоолог, физиолог и политичар који се бавио истраживањем токсичног дејства кисеоника на живе организме. Радио је на Сорбони и у Политехничкој школи. На његов рад велики утицај имали су Луј Пјер Гратиоле и Клод Бернар.

Живот[уреди]

Рођен је у Осеру (Јон). Школовање почиње у Политехничкој школи у Паризу са намером да постане инжењер, затим мења своје интересовање, и студира права, и на крају, под утицајем је зоолога, Луја Пјера Гратиолеа (1815-1865), завршава физиологију и постаје један од најбољих ученика Клода Бернара. Након преласка у Париз као доктор медицине 1863, и доктора наука 1866, бива постављен за професора психологије прво у Бордоу (1866), а затим на Сорбони (1869).

Након револуције 1870. учествује у политици и подржава Леона Гамбеа. Године 1874. изабран је у скупштину. Био је један од најжешћих непријатеља клерикализама и заговорник ослобађања грађана од превеликог утицаја верских секти.

Од 14. новембра 1881. до 30. јануара 1882. био је министар образовања. Почетком 1886. је именован за генералног конзула Анама и Тонсена, а умро је од дизентерије у Ханоју 11. новембра исте године.

Дела[уреди]

Није се могло са сигурношћу рећи да ли је он човек од науке, политичар или администратор. Његово класично дело, La Pression barometrique (1878), у коме је објавио своја истраживања донела су му награду у износу 20.000 франака од стране академије наука 1875. године, у коме је представио свеобухватно истраживање о физиолошким утицајима ваздушног притиска, изнад и испод нивоа мора. У науци се примењује синоним Пол Беров ефекат када се описује токсичност кисеоника у току хипербаричне оксигенације.[1]

Његова рана истраживања омогућила су му материјал за његове две докторске дисертације, у којима је обрадио пресађивање животињских ткива и физиолошки утицаја разних отрова и анестетика на дисање и асфиксију, а испитивао је и узроке промене боје код камелеона.

Показао је, такође, интересовање за физиологију биљака, а посебно је истраживао покрете биљака, утицај светла и различитих боја на живот вегетације. Након отприлике 1880. године, објавио је неколико научних текстова и књиге, научних препорука, као и разне публикације из разних области.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Dejours P, Dejours S (1992) "The effects of barometric pressure according to Paul Bert: the question today" International Journal of Sports Medicine 13 Suppl 1:S1-5

Литература[уреди]

  • Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag; 1995.
  • Handbook on Hyperbaric Medicine Аутор: Daniel Mathieu Сарадник: Daniel Mathieu Издавач: Springer, 2006 ISBN 1-4020-4376-7, 9781402043765 812 страница
  • Рабреновић М, Рабреновић В, Зорановић У. Development of hyperbaric medicine. Војно санитетски Преглед 2006; 63(7): 667−71. (Србија)
  • Dejours P, Dejours S (1992) "The effects of barometric pressure according to Paul Bert: the question today" International Journal of Sports Medicine 13 Suppl 1:S1-5

Спољашње везе[уреди]