Префектура Атина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Округ Атина
Νομαρχία Αθηνών
Положај Префектуре Атина у Грчкој
 
Периферија Атика
Седиште Атина
Становништво 2.664.776 (2005.)
Површина 361,7 km²
Густина насељености 7.367/km²
Број општина 48
Поштански фах 1xx xx
Обласна ознака 210
Ауто ознака IH/IK
ISO 3166-2 шифра GR-A1
Веб страница www.nomarxia.gr

Префектура Атина (грч. Νομαρχία Αθηνών) је некадашња управна јединица у средишњем делу Периферије Атика и средишњем делу Грчке. Заправо, целокупна површ ове префектуре је била тзв. "Велика Атина", тј. област главног града Грчке, Атине, са блиским и повезаним предграђима. Због тога је ова префектура била посебна по читавом низу података везаних за префектуре у Грчкој.

Префектура Атина је укинута почетком 2011. године када је подељена на четири округа: Западну Атину, Јужну Атину, Северну Атину и Средишњу Атину.

Природне одлике[уреди]

Карта префектуре са поделом на општине

Префектура Атина је била копнена префектура Грчке. На северу и истоку ова префектура се граничила са префектуром Источна Атика, а на западу са префектуром Пиреј. На југу се налазио Саламински залив Егејског мора.

Префектура је била изразито брдског карактера, али и поред тога целокупна површ је урбанизована.

Клима у бившој префектури Атина је средоземна, у нагласак да је због развијених градских активности ваздух веома загађен.

Историја[уреди]

У доба антике ова област била је значајна као средишњи и најважнији део полиса Античке Атине. У каснијим епохама долази владавина Римљана, затим Византинаца и на крају Турака Османлија. Месни Грци су били веома активни током Грчког устанка 1821. г, па је подручје постало део савремене Грчке већ1830. г., а тад малени град Атина постала главни град новообразоване државе захваљујући својој славној историји.

Становништво[уреди]

Главно становништво некадашње префектуре су Грци, мада као и у свим престоницама Европе постоји и значајна група странаца. Становништво је 100% градско.

Привреда[уреди]

Град Атина је привредно и економско средиште целе Грчке. Донинирају терцијарни и кватерни сектор, односно трговина, услуге, пословање, управа, култура, образовање. Некадашња индустрија је углавном измештена из града на његов даљи обод или на друга места у држави.

Спољашње везе[уреди]