Киклади

Префектура Киклади; Νομός Κυκλάδες
Периферија	Јужни Егеј
Седиште	Ермоуполис
Становништво	119.549 (2005.); на 29. месту
Површина	2.572 km² на 23. месту
Густина насељености	46,5/km²
Број провинција
Број општина	20
Број насеља	11
Поштански фах	84x xx
Обласна ознака	228х0
Ауто ознака	ΕΜ
ISO 3166-2 шифра	GR-82
Веб страница	www.cyclades.gr

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Координате: 37° 03' СГ Ш, 25° 28' ИГД (Insel СГ Šáxos)

Киклади (грч. Κυκλάδες, енгл. Cyclades) су острвље у средишњем делу Егејског мора , југоисточно од обале грчког копна, а у близини већег острва Евбеје и обале Атике. Киклади су сви у оквиру државе Грчке и сви су устројени у оквиру једног округа - периферија Киклади. која припада Периферији Јужни Егеј. Управно средиште префектуре и најважнији град острвља Киклади је град Ермоуполис на Сиросу.

Кикладе чини велики број релативно малих острва - чак 220, од чега је велики број мали и ненасељен (погледати Мања острва Санторинија и Мали источни Киклади).

Најзначајнија острва су:

[уреди] Порекло имена

Киклади су добили име по грчкој речи "око" или "около" (грч.:κυκλάς), а која је означавала сва острва "око" острва Делос, светог у доба антике.

[уреди] Природне одлике

Плажа на острву Андрос

Киклади су острвље у средишњем делу Егејског мора , југоисточно од обале грчког копна, а у близини већег острва Евбеје и обале Атике. Истоимена префектура је једна од острвских префектура у Грчкој. Јужно од Килада налази се Крит.

Највеће острва Киклада је Наксос, а већа су Андрос, Милос, Парос.

Сва острва су планинска, често каменита и сушна. Једино су мање котлине и долине плодне и зелене током целе године.

Клима на Кикладима је средоземна. Острва спадају у сушни део Грчке, где су лета дуга и жарка, без већих падавина, док су зиме благе. Богатсво подземних вода зависи од близине копна, па се ка југу осећа све већи недостатак воде.

Биљни и животињски свет је онај типичан за Средоземље. Због ограничене доступности воде, доминира узгајање маслине и винове лозе. У наводњаваним подручјима гаје се и агруми, кромпир и дуван.

[уреди] Историја

Типичан предео на Кикладима

Статуа из времена Кикладске цивилизације

Санторини-типична архитектура Грчких острва

Главно место Киклада, Ермоуполис

За Кикладе је необично важно раздобље касне праисторије, тзв. Кикладска Цивилизација, зависна и блиска Критској. Обе цивилизације пропале су после велике ерупције вулкана на Санторинију, који уништио већи део овог острва. Иза Кикладске цивилизације су данас остале бројне фигурине-идоли, везане за загробни живот. Ове фигурине, нађене у 19. веку, имале су велики утицај на модерно вајарство (Бранкуши).

Током старе Грчке Киклади су били организовани у низ малих, али важних полиса. За поједина острва везани су и важни појмови, попут Делоског савеза. После тога острвљем је влада стари Рим, а затим и Византија. 1204. г. после освајања Цариграда од стране Крсташа Киклади потпадају под власт Млечана, под којима остају вековима, до средине 16. века. Дуга владавина Млечана оставила је једну посебност месног становништва, а то је велики постотак Грка-Католика и дан-данас на неким острвима (Сирос, Тинос).

Нови господар Кикиладима било је османско царство. Власт османлија због посебног положаја Киклада није била претерано крута и имала је особине месне аутономије. Постојање аутономије и католички елемент у становништву били су главни чинилац невеликог учествовања месног станивништва у Грчком устанку 20их година 19. века, што је острва спасило већег разарања. Захваљујући томе после стварања савремене грчке државе Киклади, као његов део, били су веома привлачни за нове грчке досељенике и брзо су се развијали захваљуући свом положају "поморских врата ка Истоку". Међутим, у 20. веку, после ширења Грчке и губљења ове погодности Киклади губе на значају и полаге долази до исељавања, махом сеоског становништва. Послдњих деценија ово је заустављено развојем туризма.

[уреди] Становништво

Киклади као важна туристичка област у Грчкој имају висок раст становништва, чине се полако поправља демографско стање направљено у првој половини 20. века, када се велики број острвљана одселио на копно (највише у Атину) или у иностранство. Доминира градско становништво. Неколико великих острва су најгушће насељена и ту живи накјвећи део становнишзтва префектуре.

[уреди] Привреда

Данас су Киклади спадају у најпривлачнија туристичка одредишта на Средоземљу, а нека су постала статусни симболи (Миконос, Санторини). Збот тога туризам послдњих деценија чини најважнију привредну делатност.

Традиционално поморсто је и даље је развојено, али се све више окреће ка потребама туриста. Слично је и са традиционалним занатима, који су све више везани за израду сувенира.

Због ограничене доступности воде и голог рељефа пољопривреда никада није била доминантно занимање острвљана, али је узгајање маслине и винове лозе било и остало традицинално. У наводњаваним подручјима гаје се и агруми и дуван.