Радич Поступовић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Радич Поступовић је био српски властелин из прве половине XV века. Прво је носио титулу челника за владавине деспота Стефана Лазаревића (кнез 13891402, деспот 1402-1427) који му је 1405. године издао две повеље на Расини и са којим је учествовао у победи над султаном Мусом 1413. године. Потом је током владавине деспота Ђурђа Бранковића (1427—1456) носио титулу велики челник. Био је непознатог порекла, жена му се наводно звала Ана, а син Мисаило. Његова баштина везује се за руднике у Новом Брду и Руднику и са градом Козником. Пре 1429/30. подигао је цркву посвећену Благовештењу Пресвете Богородице код села Грабовице близу Александровца, на реци Грабовничици. Приписује му се и црква посвећена Светом Арханђелу Гаврилу у Борчу код Кнића, мада најстарији сачувани натпис датира из 1553. године. Између 1435. и 1436. Радич је отишао у манастир Кастамонит на Светој гори, чији је био други ктитор, и тамо се замонашио, добивши име Роман. Био је жив 1441. године када је „молио кадију човек који је 1413. заповедао војском деспота Стефана и сатро неукротивог султана Мусу[1]. Вероватно је умро пре 1456. године, када су деспот Ђурађ и његов син Лазар (1456—1458) Радичеву задужбину, цркву Светог Ђорђа у Враћевшници поклонили митрополиту Венедикту. Сахрањен у својој задужбини манастиру Враћевшница код истоименог села испод Рудника, недалеко од Горњег Милановца, који је подигао и украсио 1431. године.

Према народној традицији, његов отац је био војвода Милутин, који је погинуо у Косовском боју, а презивао се Поступовић. Према Стојану Новаковићу, Радич је познат у народним песмама и као Раде Облачић или Облак Радосав, па чак и као Рајко од Расине.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Момчило Спремић, „Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба“, друго издање, Београд, Бања Лука, 1999.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]