Једногрба камила

Из Википедије, слободне енциклопедије
Једногрба камила
Дивља једногрба камила из Аустралије
Дивља једногрба камила из Аустралије
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Artiodactyla
породица: Camelidae
род: Camelus
врста: C. dromedarius
Биномијална номенклатура
Camelus dromedarius
Linnaeus, 1758
Карта распрострањености
Карта распрострањености
Екологија таксона

Једногрба камила (лат. Camelus dromedarius) је велика животиња из реда папкара која насељава северну и источну Африку и Блиски исток. Једина популација која живи изван природног станишта је она у Аустралији коју су увели људи око 1840. године са Канарских острва.[1] Такође су уведене у Намибију.

Заправо, једногрбе камиле се више не сматрају дивљим животињама јер су „истребљене“ из свог природног станишта пре 2000 година, и једино живе као припитомљене. Понеке популације су постале дивље, као оне у Аустралији. Једногрбе камиле су првенствено припитомљене у централној и јужној Арабији пре 4000-2000 година п. н. е. Тренутно постоји близу 13 милиона припитомљених једногрбих камила од којих већина живи у источној Индији, Пакистану, преко Ирана до северне Африке.

Једногрба камила је најпознатији представник породице камелида. Заједно са двогрбом камилом чини род Camelus.

Изглед и адаптације[уреди]

Једногрбе камиле су препознатљиве по дугом, кривом врату и пре свега по једној грби. Грба је изграђена од масти спојеним за везивно ткиво, представљајући залиху хранљивих материја у време оскудице. Величина грбе зависи од исхрањености животиње, а за време изгладнелости постаје мања, више нагнута на једну страну. Камиље усне су одебљане како би се лакше храниле жилавим, бодљикавим биљем. Длака је најчешће пешчано браон боје, иако боја може да варира од скоро црне до беле. Длака на грби, врату и раменима је дужа и тамнија. Стопала су прилагођена кретању по песку и лако се могу повредити на оштром камењу и непримерна су за кретање по блатњавом и клизавом терену.

Стопало камиле са два прста

Одрасли мужјаци нарасту до висине од 1.8 до 2 метара, а женке су високе од 1.7 до 1.9 метара. Мужјаци су за 10% крупнији од женки, са тежином од 400 до 600 килограма.[2] Мужјаци поседују мекано непце које приликом надувавања прераста у дубоко, светло кесасто проширење које Арапи називају „doula“. Ово меснато проширење виси испод мужјакових уста и има улогу у привлачењу женки током сезоне парења.

Једногрбе камиле су развиле низ адаптација како би се прилагодиле окружењу у ком живе. Очи имају дупли ред трепавица како би биле заштићене од дувања ветра који разноси песак и прашину. Додатно томе, током јаких пешчаних олуја, камиле могу да затворе своје ноздрве и спрече да им песак уђе у нос. Постоји неколико начина да камила сачува вишак воде у свом телу. Камиле подносе телесну температуру у распону од 34 до 41.7 степени целзијуса током дана. Ово колебање телесне температуре омогућује камили да очува воду тиме што се зауставља рад знојних жлезда како се спољашња температура повећава. Крда се међусобно скупљају притискајући једни друге како би се избегао прекомеран губитак топлоте. Једногрбе камиле могу да поднесу губитке од 30% и више процената воде, у условима који би били смртоносни за остале сисаре који смеју да изгубе 15% телесне течности. Брзо рехидрирају и у стању су да попију 100 литара воде за само 10 минута. Ово би, опет, било смртоносна количина унете течности за друге животиње.[2]

Понашање и исхрана[уреди]

Једногрбе камиле у пустињи у Алжиру

Са изузетком мужјака у време парења, једногрбе камиле не испољавају агресивно понашање. Сукобљавање укључује гурање једни друге целим својим телом, спуштање главе и врата, грицкање али без уједања. Када су повређене или узбуђене деси се да исповраћају оно што су појеле. Обично формирају крда од по 2 до 20 животиња. Женке предводе крдо, док доминантни мужјак управља од позади. Једногрбе камиле уживају у чешкању, и често се могу видети наслоњене о неко дрво или како се чисте доњим секутићима.

За разлику од двогрбе, једногрба камила је виша и бржа. Напуњена товаром, са човеком на леђима, једногрба камила може да издржи пут крећући се 13-14 km/h сатима, у поређењу са двогрбом камилом, која се натоварена креће брзином од 4 km/h.[3]

Једногрбе камиле су биљоједи преживари. 70% њихове исхране чине грмље и бодљикаво биље. У принципу, појешће све што расте у пустињи. Око 8-12 сати дневно проведу у испаши и преживању. Камилама је потребно 6 до 8 пута више уноса соли него другим животињама потребних за апсорпцију и складиштење воде. Брсте на висини до 3.5 метара, ломећи грање и скидајући лишће својим дебелим уснама. Сваки залогај жваћу 40-50 пута.[4]

Размножавање[уреди]

DromedaryGroupIsrael052611.jpg

Током сезоне парења, мужјаци се такмиче међусобно покретањем главе и врата на различите начине. За време сукоба, мужјаци настоје да уједу једни друге за ноге и главу. Копулација просечно траје од 11 до 15 минута.

Женке су полно зреле са три година, док су спремне за парење са 4-5 година. Код мужјака, пуна сексуална зрелост се стиче са 6 година. Парење се одвија у зиму преклапајући се са кишном сезоном, али све зависи од места станишта географског положаја. Трудноћа траје 15 месеци после које се рађа једно теле.

Телад су способна да се сама слободно крећу након првог дана. Материнска брига, укључујући дојење, траје 1-2 године.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ „Camels Australia Export - Central Australia - Northern Territory - Australia“. www.camelsaust.com.au Приступљено 14. 9. 2011.. 
  2. ^ а б в Animal Diversity Web: Camelus dromedarius, Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ „Camel“ Приступљено 5. 12. 2005.. 
  4. ^ Animal Diversity Web: Camelus dromedarius, Приступљено 4. 5. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :