5. новембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
5. новембар (5.11.) је 309. дан године по грегоријанском календару (310. у преступној години). До краја године има још 56 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 1630. — Мировним споразумом у Мадриду завршен је енглеско-шпански рат, у којем су Шпанија и њена савезница Аустрија поражене на мору и копну. На страни Енглеза борили су се Французи и Холанђани.
- 1688. — Вилијем Орански се са војском искрцао у југозападној Енглеској.
- 1838. – Почео је распад Федерална Република Центроамерике отцепљењем Никарагве из уније.
- 1911. — Италија је анектирала турске покрајине у Либији, Триполи и Киренаику, и држала их до 1943, када су немачко-италијанске снаге у Другом светском рату потиснуте из Африке.
- 1914. —
- Француска и Велика Британија су у Првом светском рату објавиле рат Турској.
- Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату почела је нова аустроугарска офанзива на Србију, а српске снаге су присиљене да се повуку. Уследила је контраофанзива 3. децембра под командом Живојина Мишића која је завршена победом српске војске у Колубарској бици половином децембра.
- 1926. — Након четвртог атентата на Мусолинија, у Италији је донет Закон о заштити државе, којим је уведен тоталитарни фашистички режим.
- 1943. — У Јајцу је у Другом светском рату основана Телеграфска агенција Нове Југославије - Танјуг. Први директор био је Владислав Рибникар.
- 1956. — Британски падобранци су извели десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат; Совјетски Савез је запретио да ће употребити ракете уколико Французи и Енглези не прихвате прекид ватре.
- 1991. —
- Председници Србије и Црне Горе Слободан Милошевић и Момир Булатовић одбацили су на Међународној конференцији о Југославији у Хагу четврту верзију Споразума за опште решење југословенске кризе, коју су понудили међународни посредници.
- Британски медијски магнат чешког порекла Јан Роберт Максвел нађен је мртав у водама код Канарских острва где је крстарио јахтом.
- 1996. —
- Пакистански председник је сменио премијера Беназир Буто, под оптужбом да је њена влада огрезла у корупцији и непотизму.
- Кандидат Демократске странке Бил Клинтон поново је изабран за председника САД, победивши републиканца Боба Дола.
- 2000. — Последњи етиопски цар Хајле Селасије сахрањен је у саборној цркви Свете Тројице у Адис Абеби, 25 година након што је, у 83. години, умро под сумњивим околностима, а потом сахрањен на начин који не доликује једном владару. Харизматични афрички вођа, који је по легенди директни потомак краља Соломона и краљице од Сабе, свргнут је након 44 године владавине у војном удару 1974.
- 2001. — У Београду је потписан споразум о сарадњи југословенских власти и УНМИК-а, којим су, по мишљењу српске стране, потврђени основни принципи и обавезе из резолуције 1224 Савета безбедности УН, чиме је отворен пут за учешће Срба на изборима на Косову.
Рођења [уреди]
- 1854. — Пол Сабатје, франсуски хемичар, добитник Нобелове награде
- 1909. — Милена Павловић-Барили, српска сликарка и песникиња.
- 1913. — Вивијен Ли, британска позоришна и филмска глумица.
- 1930. — Бора Тодоровић, српски глумац.
- 1938. — Милован Илић Минимакс, познати телевизијски и радијски новинар. (†2005).
- 1955. — Љиљана Благојевић, српска глумица
- - Милорад Пуповац филолог, професор лингвистике и политичар Срба у Хрватској.
- 1963. — Дарко Томовић, српски глумац
Смрти [уреди]
- 1879. — Џејмс Клерк Максвел, теоријски физичар 19. века.
- 1882. — Ђура Даничић, српски научник и филолог, секретар Друштва српске словесности, професор Лицеја и Велике школе у Београду.
- 1926. — Др Драга Љочић је била прва жена лекар у Србији
- 1930. — Кристијан Ајкман, холандски лекар.
- 1930. — Луиђи Факта, италијански политичар и новинар.
- 1955. — Морис Утрило, француски сликар. (* 1883.)
- 1960. — Мак Сенет, амерички филмски режисер канадског порекла.
- 1989. — Владимир Хоровиц, амерички пијаниста пореклом руски Јеврејин.
- 1991. — Јан Роберт Максвел, британски медијски магнат чешког порекла.
- 1994. — Милан Младеновић, српски музичар, песник, певач и гитариста групе Екатарина Велика. (* 1958.)
- 2001. — Рој Болтинг, британски филмски продуцент.
- 2004. — Сергеј Лукач, српски новинар.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква данас прославља
- Свети апостол Јаков, први епископ Јерусалимски
