Списак словенских богова
У овом чланку су наведена сва божанства словенског паганског пантеона, уз описом њихових карактеристика и функција. Више информација можете пронаћи у чланку Стара словенска вера .
Свесловенски богови[уреди | уреди извор]
- Перун - Громовник, главни бог пантеона [1]
- Мајка - Сираја Земља - женски лик, представља плодну и родну земљу - мајку. Постоје уобичајени словенски обичаји као што су: заклињање земљом, исповедање земљи, целивање земље итд. [2]
Богови источних Словена[уреди | уреди извор]
- Пантеон кнеза Владимира [3]
- Перун - главни бог, покровитељ принчева и народа, такође громовник. [4] Доласком хришћанства, заменио га је пророк Илија .
- Хорс - представља Сунце [5]
- Дажбог - соларно божанство, у народном предању - затвара зиму и отвара пролеће, заштитник венчања. У Слову о пуку Игоровом сматра се родоначелником руског народа, од кнезова до земљорадника [6]
- Стрибог - божанство вероватно повезано са атмосферским функцијама (ветар) [7]
- Семаргл - полубог лик са нејасним значењем, највероватније весник између небеског и земаљског света [3]
- Макош - женско божанство, заштитница предења и ткања. [8] Доласком хришћанства заменила га је Параскева Пјатница .
- Други богови у Старој Русији
- Волос ~ Велес - помиње се у разним изворима у различитим контекстима:
- Пол и рожњаче – ликови који представљају оно што је предодређено, судбину новорођеног детета, „оно што је написано на рођењу“ [12]
- Сварог - бог-ковач [13]
- Сварожић - представља ватру [14]
- Обредно-календарски ликови
- Масленица [15]
- Јарила [16]
- Кострома [15]
- Кострубоњка [15]
- Кољада [17]
- Купала
- Чучело – Обредно страшило, служило је у обредима фолклорног представљања празника и није представљало никакво божанство, имало је улогу и значење карневалске природе. Према научницима, [18] то је архаична фаза у развоју култа бога који умире и васкрсава. После славља или оплакивања чучњеви су кидани, бацани у воду или спаљивани. Остаци су разбацани по пољима или шталама.
- „Богови“ и ликови изведени из књижевности
- Тријан - лик-симбол старости у "Слову о Игоревом пуку". У другим изворима појављује се заједно са другим боговима. [19] У Старој Русији, позајмљено из јужнословенске фолклорне традиције.
- Диј - варијанта имена древног Зевса у староруским учењима против паганизма.
- Алконост и Сирин - митолошке птице у древним руским књижевним делима.
Богови западних Словена[уреди | уреди извор]
- Богови балтичких Словена
- Свјатовит - главни бог Арконе, повезан је са ратом и победом [20]
- Триглав - представља троглавог бога ратника на црном коњу [21]
- Сварожич ( Радегаст ) - главни бог у старословенском граду-тврђави Ретри, повезан са војним функцијама [22]
- Црнобог - зао бог који доноси несрећу [23]
- Прове - главни бог града Старгарда - обожаван је у светим храстовим шумама [24]
- Припегала – бог са нејасним функцијама, према изворима – „ дионизијског “ типа [25]
- Подага - бог Вагре, западнословенског племена које је живело на полуострву Вагерија у средњем веку, са нејасним функцијама, чији је храм био у близини Либека . [26]
- Меркур - богиња живота и плодности [27]
Кореница - средњовековни замак на острву Риген
- Јаровит - бог рата и плодности [29]
- Руевит - главни бог Коренице, бог рата [30]
- Поревит или Порену - божанство са пет глава и без оружја у рукама, је нејасна [30]
- Сезонски ликови западних Словена
- Марена (Морена, Маржана) - пролећни митско-обредни лик, страшило, оличење смрти и зиме, био је потопљен у воду, поцепан или спаљен.
- Рарог - митолошка ватрена птица
- Велес – ђаво, демон у чешким пословицама
- Паром (Перун) - помиње се у клетвама, укуцајте - "Паром теби!" (Гром у теби! ).
Митолошке личности Јужних Словена[уреди | уреди извор]
- Бадњак – митолошко-обредна фигура која симболизује стару годину и спаљује се на Бадње вече
- Божић - митолошко-ритуална фигура, која симболизује нову годину. „Млади Бог“ за разлику од Бадњака, „Старог Бога“.
- Виле - женски водени духови, слични сиренама .
- Немац- сезонски карактер, повезан са плодношћу
- Дабог – митологизовани лик „Краља на земљи“, за разлику од „Бога на небу“.
- Додола или Папаруда - женски лик, учествује у ритуалима дозивања кише, повезаних са Перуном.
- Гушилац - човек или животиња, има способност да се бори против непогода.
- Суђенице - женска бића, одређују судбину детета при рођењу.
Личности ниже митологије[уреди | уреди извор]
- Заложни покојници – људи, умрли неприродном смрћу (утопљеници, самоубице итд.)
- Русалка – душа Заложног покојника
- Мавка – зао дух, русалка
- Упир – Заложни покојник, убија људе и пије њихову крв
- Нечиста сила, активира се у периоду од Божића до Богојављења
- Бес – зао и непријатељски дух
- Волколак – вештац, способан претворити се у вука
- Берегиња – женски дух, заштитница биљака, борави у барама
- Лихорадка или Милосница – женски дух, настањује се у човеку и изазива болести
- Огњени змај – демон у облику огњеног балона, залетивши се у димњак, посећује жену која машта о мушкарцу
- Кикимора – негативан женски лик
- Полуднице – женски пољски духови који се појављују у подне
- Домовој или Домовик (домаћи) – дух-заштитник дома
- Баник – дух-господар парног купатила
- Дворовој – дух-господар дворишта
- Овиник – дух-господар амбара
- Воданој или Водењак – дух-господар ријека, мочвара и рибњака
- Лешиј или Лесник – дух-господар шума
- Баба-јага – вјештица, шумска жена
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Прокопий Кесарийский. Война с готами. Книга VII (книга III Войны с готами), 14
- ^ Белова О. В., Виноградова Л. Н., Топорков А. Л. Земля // Славянские древности: Этнолингвистический словарь: в 5 т. / Под общей ред. Н. И. Толстого; Институт славяноведения РАН. — М.: Международные отношения, 1999. — Т. 2: Д (Давать) — К (Крошки). — С. 315—321.
- ^ а б ПВЛ 1950 I, с. 56.
- ^ ПВЛ 1950 I, с. 25, 38-39, 52, 56, 80-81; Новгородская I летопись (989 г.), Новгородская IV и Софийская I летописи; Беседа трёх святителей; Хождение Богородицы по мукам и др.
- ^ ПВЛ 1950 I, с. 56; Беседа трёх святителей; Слово о полку Игореве, с. 36; Хождение Богородицы по мукам, 23.
- ^ ПВЛ 1950 I, с. 56, 197—198 (Ипатьевская летопись); Слово о полку Игореве, с. 17, 19.
- ^ ПВЛ 1950 I, с. 56; Слово о полку Игореве, с. 12.
- ^ ПВЛ 1950 I, с. 56; Слово некоего христолюбца и ревнителя по правой вере; Слово св. Григория… о том, как поганые кланялись идолам и др.
- ^ ПВЛ 1950 I, с. 25, 52; Проложное житие св. кн. Владимира
- ^ Лихачёв Д. С. «Слово о полку Игореве» и культура его времени. — Л.: Художественная литература, 1985. — С. 103.
- ^ Слово о полку Игореве, с. 7
- ^ Слово Исаии пророка, истолковано св. Иоанном Златоустом, о поставляющих вторую трапезу роду и рожаницам
- ^ ПВЛ 1950 I, с. 197—198 (Ипатьевская летопись).
- ^ Слово некоего христолюбца и ревнителя по правой вере и др.
- ^ а б в Пропп 1995.
- ^ Пропп 1995, Впервые упоминается в увещевании св. Тихона Задонского жителям Воронежа, 1763 год;.
- ^ Мелетинский 1990.
- ^ В. Маннхардта, Дж. Дж. Фрэзера, В. Я. Проппа.
- ^ Слово о полку Игореве, с. 6, 14, 19, 35; Слово и откровение свв. апостол; Хождение Богородицы по мукам, 23.
- ^ Гельмольд I, 52; II, 12; Саксон Грамматик XIV, 564.
- ^ Эббон III, 1; Герборд II, 32-33.
- ^ Титмар VI, 22-23. Другие источники представляют собой, видимо, уже позднейшие компиляции.
- ^ Гельмольд I, 52; Книтлингсага, 314. Njegova suprotnost je Bjelobog.
- ^ Гельмольд I, 52, 69, 83.
- ^ Pismo Magdeburgskog arhiepiskopa Adelgolta, 1108. ( pojedini istraživači iskazuju sumnju u njegovu vjerodostojnost)
- ^ Гельмольд I, 83.
- ^ Гельмольд I, 52.
- ^ Po pretpostavci Romana Jakobsona, to su bogovi triju godišnjih doba
- ^ Эббон III, 8; Герборд III, 6.
- ^ а б Саксон Грамматик XIV, 577.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хелмолд . словенска хроника. М., 1963.5-85270-068-1
- Мансика В. Ј. Религија источних Словена. - М.: ИМЛИ им. А. М. Горки РАН, 2005.
- Прича о прошлим годинама / ур. В. П. Адријанова-Перец . - М. -Лењинград: Издавачка кућа Академије наука СССР, 1950. Цх. И.
- Реч о Игоровом пуку. М., 1800.