Црнобог

Из Википедије, слободне енциклопедије

Црнобог (Црни бог) је Бог ноћи и мрака из словенске митологије. Црнобог је можда најтајанственије словенско божанство у вези са којим постоје многе претпоставке, али мало тога се може потврдити са сигурношћу.

Извори[уреди]

О Црном богу у словенској религији постоји само један писани докуменат, а то је "Chronica Slavorum" саксонског свештеника Хелмолда, који каже:

„Est autem Slavorum mirabilis error; nam in conviviis et compotationibus suis pateram circumferunt, in quam conferunt, non dicam consecrationis sed execrationis verba sub nomine deorum, boni scilicet atque mali, omnem prosperam fortunam a bono deo, adversam a malo dirigi profitentes. Unde etiam malum deum lingua sua Diabol sive Zcernoboch, id est nigrum deum, appellant."

Што значи:

"Код Словена ипак постоји чудна заблуда, јер се на гозбама и пијанкама својим, обређују жртвеном чашом, уз коју говоре. Нећу рећи речи посвећивања него проклињања под именом богова, разуме се: доброг и злог, изјављујући да свака срећа долази од доброга бога а несрећа од злог. И отуда на свом језику називају злога бога Ђаволом или Црнобогом, тј. црним богом".

У историји словенске митологије, овај текст заузима врло важно мјесто. Међутим пошто се ово односи само на полапске словене, остало је непознато да ли је Црни Бог старо домаће божанство и да ли су га познавали и други словенски народи. Истраживачи углавном заузимају негативан став. Већина не пориче његово постојање, али су увјерени да је он овакав каквим га је Хелмолд описао није оригинални словенски Бог већ да је настао под утитцајем хришћанства, и да је раван хришћанском ђаволу.

Црнобог у књижевности[уреди]

Познати шкотски писац Волтер Скот Црнобога спомиње на два мјеста у свом познатом дјелу Ајванхо, гдје Саксонка Урлика говори: "Боље би било да се вратим Одину, Херти и Црнобогу боговима наших непокрштених дједова" (гл.27) и "Запалите бакљу Црнобог урличе" (гл.31).

Такође и оспоравана Велесова књига за Црнога Бога каже следеће: "Два бића у небу садржана, Белобог и Црнобог су, а њих оба Сварог држи и заповиједа" (Д-11) и "А када наступе дани јесени, завршавамо жетву и радујемо се томе. И ако тада неко скрене са пута и почне неразумно говорити то је од Црнобога..." (Д-22).

Литература[уреди]

  • Веселин Чајкановић-Мит и религија у Срба, Београд 1973
  • Натко Нодило-Стара вјера Срба и Хрвата, Н. Сад 1935
  • Велесова Књига-превод Радивоје Пешић, Пешић и синови, Београд,1997.

Види још[уреди]