Додола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Додоле у Бугарској 1950.

Додола или Перперуна је биће словенске митологије које представља богињу кише, и везује се за врховног старословенског бога грома Перуна.

Ритуали[уреди]

Поливање додоле (Урош Предић)

Додолски ритуали су паганске ритуалне игре и песме чији магични елементи су имали за циљ да изазову кишу. У игри су учествовале углавном младе девојке (5-12 година), јер су ритуална правила захтевала потпуну невиност.

Девојке су звали Додоле и биле су обучене у стару одећу, углавном подерану, на глави су носиле венце од трава, житарица и цвећа и букете цвећа у рукама.

Главна додола је морала бити сироче (без оца и мајке) или рођена после очеве смрти (посмрче), с тим да након њеног рођења није смело да се роди ниједно друго дете. Ишле су селом и играла и певале испред сваке куће.

Додоле су се окупљале током летњих суша. Носиле су са собом гранчице храста, јер је храст је по старом индоевропском веровању дрво бога громовника Перуна.

Као необична и полунага појава, додола се креће слободно по селу заједно са девојкама које је хорски прате. Када дође пред нечије домаћинство обред почиње, она пева стих по стих, а девојке у глас припев «ој додо, ој додоле». У току певања она игра тако што се окреће у круг. Након што отпева песму додола бива поливена водом од стране домаћице. По завршетку обреда бива награђена.

Обреди се разликују од места до места. У призренском крају девојке након обиласка кућа иду у цркву. У овом крају примећује се преплитање религијског и магијског.

Спољашње везе[уреди]