14. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
14. фебруар (14.02) је 45. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 320 дана (321 у преступној години).
Садржај |
Догађаји[уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 14. фебруар
- Данас се у свету обележава Тривундан - Свети мученик Трифун.
- 1663. — Канада постала француска краљевска провинција.
- 1797. — Британска флота под командом адмирала Џона Џервиса и Хорејшија Нелсона потукла шпанску армаду код рта Сент Винсент, на крајњем југу Португала.
- 1804. — На скупштини српских старешина у Орашцу код Аранђеловца донета одлука о подизању устанка против Турака. За вођу изабран Карађорђе Петровић.
- 1835. — На иницијативу драмског писца Јоакима Вујића, уз новчану помоћ кнеза Милоша Обреновића, у Крагујевцу основано прво позориште у Србији. Књажевско-сербски театар једном седмично и празничним данима приређивао представе за кнеза и његове чиновнике и госте, а на репертоару били Вујићеви комади или његови преводи страних дела.
- 1922. — Италијански инжењер Ђулиелмо Маркони почео прво редовно емитовање радио програма из Енглеске.
- 1929. — Ал Капонеови гангстери у Чикагу убили седам чланова ривалске банде Багса Морена да би спречили крађу кријумчареног вискија, „Масакр на дан светог Валентина“.
- 1943. — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Ростов од Немаца.
- 1946. — На америчком универзитету Пенсилванија почео да ради електронски мозак, рачунар, који је сате нормалног рачунања претворио у секунде. Назван је ЕНИАЦ, Електронски нумерички интегратор и рачунар.
- 1956. — У Москви почео 20. конгрес Комунистичке партије СССР, на којем је шеф партије Никита Хрушчов осудио политику Стаљина и отворио пут процесу дестаљинизације Совјетског Савеза.
- 1958. — Ирачки краљ Фејсал и јордански краљ Хусеин објавили уједињење два краљевства у Арапску Федерацију с Фејсалом као шефом државе. Монархија у Ираку оборена у јулу исте године, краљ убијен, а Федерација се распала.
- 1972. — Совјетски свемирски брод без људске посаде „Луна 20“ лансиран ка Месецу, одакле је 11 дана касније донео узорке Месечевог тла.
- 1989. — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као бласфемија ислама. Иранска влада се 1998. јавно оградила од примене смртне казне.
- 1997. — Међународна арбитражна комисија донела одлуку да спорно подручје града Брчко у Босни буде стављено под међународни надзор до марта 1998.
- 1998 - Босански Срби Мирослав Тадић и Милан Симић предали се Међународном суду за ратне злочине у Хагу. То су били први оптужени за ратне злочине ратова на простору СФРЈ који су се предали Хашком суду.
- 2000 - У настојању да изолује југословенског председника Слободана Милошевића, Европска унија проширила списак, са 600 на 900 имена, сарадника Милошевића и људи блиских његовом режиму којима је забрањен улазак у земље ЕУ.
- 2001 - Скупштина Србије укинула Закон о јавном информисању на основу којег је режим Слободана Милошевића вршио репресију над слободним и независним медијима у Србији. Од октобра 1998, када је Закон усвојен, до септембра 2000, медији кажњени с преко 30 милиона динара, а некима забрањен рад.
- 2002 - Истраживачи америчког универзитета Тексас А&М извршили успешно клонирање мачке.
- У 90. години умро немачки диригент Гинтер Ванд, познат по свом захтевном стилу рада и великом броју концерата Брукнера, Бетовена и Моцарта.
- 2003 - Трибунал у Хагу подигао оптужницу против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата. Шешељ се предао том суду 24. фебруара исте године.
- 2006 - Потврђени случајеви птичије грипе у Ирану и Немачкој.
- 2007 - На конститутивној седници седмог сазива Народне скупштине Републике Србије, одбијен предлог специјалног изасланика Уједињених нација Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије.
Рођења[уреди]
- 1404. — Леонбатиста Алберти, италијански сликар. († 1472.)
- 1483. — Бабур, први цар Могулског царства
- 1804. — Теодор Павловић - први секретар Матице српске
- 1912. — Тибор Секељ, светски путник
- 1914. — Борис Крајгер, словеначки и југословенски политичар и народни херој († 1967.)
- 1929. — Михајло Викторовић, српски глумац († 1998.)
- 1930. — Реља Башић, хрватски глумац
- 1944. — Рони Петерсон, шведски аутомобилиста († 1978.)
- 1950. — Јосипа Лисац, хрватска певачица
- 1972. — Саша Ћурчић, српски фудбалер
- 1983. — Никола Ковачевић, српски одбојкаш
Смрти[уреди]
- 269. — Валентин, римски свештеник и лекар.
- 869. — Ћирило, византијски мисионар (уз брата Методија апостол Словена) и хришћански светац.
- 1400. — Ричард II, енглески краљ (* 1367.)
- 1405. — Тамерлан (Тимур Хроми), татарски емир, један од највећих освајача у историји (*1336.).
- 1779. — Џејмс Кук, енглески морепловац и истраживач. (* 1728.)
- 2003. — Овца Доли, први клонирани сисар
- 2006. — Шошана Дамари, израелска певачица (* 1923.)
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква слави: