Тузлански кантон

С Википедије, слободне енциклопедије
Тузлански кантон
Tuzlanski kanton

Положај Тузланског кантона
Држава Босна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
Админ. центарТузла
Председник владеИрфан Халилагић, СДА
Површина2.649,0 km2
 — број ст.502.418
 — густина ст.189,66 ст./km2
ОпштинеБановићи, Добој Исток, Градачац, Грачаница, Живинице, Калесија, Кладањ, Лукавац, Сапна, Сребреник, Теочак, Тузла, Челић
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Кантони Федерације БиХ
Графички приказ градова и општина Тузланског кантона

Тузлански кантон је један од кантона кантон у саставу Федерације Босне и Херцеговине. Седиште кантона се налази у Тузли.[1]

Службени језици су бошњачки језик, хрватски језик и српски језик, док су остали дозвољени у комуникацији и у настави.[2]

Назив[уреди | уреди извор]

Првобитни назив кантона је био Тузланско-подрињски кантон. Такав назив је одређен у првом уставу из 22. августа 1994. године.[3] Такав назив је остао приликом усвајања новог устава 19. јуна 1997. године,[4] да би амадманом донетог 26. фебруара 1999. године био промењен у данашњи назив.[5]

Политика[уреди | уреди извор]

Тузлански кантон има своју скупштину (35 посланика)[6] и владу.[7] Тренутни премијер је Ирфан Халилагић из СДА,[8] док је председник скупштине Жарко Вујовић из Социјалдемократа БиХ.[9]

Премијер кантона се првобитно звао председник кантона и бирала га је скупштина на 2 године,[10] док се сад премијер бира на 4 године.[11]

Тузлански кантон има своје општинске судове и кантонални суд.[12] Пред кантоналним судом се води жалбени процес одлука општинских судова и првостепени поступак за ствари које нису у надлежности општинских судова.

Тузлански кантон се дели на следеће општине: Бановићи, Добој Исток, Калесија, Кладањ, Сапна, Сребреник, Теочак, Челић и градове: Градачац, Живинице, Грачаница Лукавац, Тузла

Становништво[уреди | уреди извор]

Већинско становништво кантона, као и свих његових општина, чине Бошњаци.

Састав становништва
2013.1991.
Укупно445 028 (100,0%)502 418 (100,0%)
Бошњаци392 356 (88,16%)334 843 (66,65%)1
Хрвати23 592 (5,301%)39 846 (7,931%)
Босанци8 027 (1,804%)
Срби7 058 (1,586%)83 268 (16,57%)
Неизјашњени3 444 (0,774%)
Муслимани2 839 (0,638%)
Роми2 821 (0,634%)
Босанци и Херцеговци2 302 (0,517%)
Остали992 (0,223%)10 151 (2,020%)
Непознато763 (0,171%)
Албанци409 (0,092%)
Југословени151 (0,034%)34 310 (6,829%)
Турци66 (0,015%)
Црногорци65 (0,015%)
Македонци54 (0,012%)
Словенци51 (0,011%)
Православци27 (0,006%)
Украјинци11 (0,002%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Тузлански кантон на Викимедијиној остави