Франко Алфано

Из Википедије, слободне енциклопедије
Франко Алфано

Franco Alfano circa 1919 Emporium.jpg

Информације
Датум рођења 8. март 1875.
Место рођења Посилипо крај Напуља (Италија)
Датум смрти 27. октобар 1954.
Место смрти Санремо (Италија)
Дела

Франко Алфано (итал. Franco Alfano; Посилипо крај Напуља, 8. март 1875Санремо, 27. октобар 1954) је био италијански композитор и пијаниста.

Биографија[уреди]

Рођен је у месту Посилипо крај Напуља. Музичко образовање је стекао на Конзерваторијуму Сан Пјетро а Мајела у Напуљу (Conservatiorio di San Pietro a Maiella), а 1895. одлази на Конзерваторијум у Лајпцигу. Већ следеће године је започео каријеру као пијаниста у Берлину. Тада компонује прву своју оперу „Миранда”, која никада није издата и изведена, а две године касније и „Извор Еншира”. 1900. одлази у Париз где пише балете за Фоли-Бержер. У том периоду гледа и гостовање позоришне трупе из Москве, који изводе драму „Васкрсење” према истоименом роману Лава Толстоја. Тема га заокупља и већ 1904. је написао оперу за коју је либрето написао његов пријатељ, новинар, Чезаре Анау (Cesare Hanau). Опера „Васкрсење” доживљава велики успех и изводи се на многим оперским сценама широм света.

1914. се враћа у Италију где се запошљава као професор композиције у Болоњи. Са тог места даље прелази на друга места у италијанском музичком животу: од 1923. до 1939. је директор Конзерваторијума Ђузепе Верди у Торину; од 1940. до 1942. интендант Teatra Massimo у Палерму; од 1942. до 1947. директор Опере Академије Санта Чечилија у Риму; а након тога, до 1950, директор Конзерваторијума Ђоакино Росини у Пезару. У то време је написао још седам опера.

Након смрти Ђакома Пучинија, диригент, и Пучинијев зет, Артуро Тосканини даје Алфану да заврши Пучинијеву оперу „Турандот” на основу композиторових скица. Алфано се прихвата посла и пише завршни дует и финале опере. Тим делом Тосканини није био задовољан и сâм је прерадио Алфанову музику.

Алфано је умро 1954. године у Санрему.

Опус[уреди]

Опере[уреди]

Балети[уреди]

Оркестарска музика[уреди]

  • 2 Симфоније (Прву је накнадно прерадио под именом Sinfonia classica)
  • Игра и финале Сакунтале (Danza e finale di Sakuntala)
  • Романтична свита (Suita romantica)
  • Игра за оркестар (Una danza per orchestra)
  • Дивертименто за мали оркестар са клавиром obbligato (Divertimento per piccola orchestra coll piano obbligato)

Песме[уреди]

  • È giunto il nostro ultimo autunno
  • Cinque nuove liriche tagiorane
  • Nuove liriche tagiorane
  • Tre liriche
  • Tre poemi di Rabindranath Tagore
  • Himno al libertador Simón Bolivar per voci unisone ed orchestra


Спољашње везе[уреди]