Хајнрих Барт

С Википедије, слободне енциклопедије
Хајнрих Барт
Хајнрих Барт
Лични подаци
Датум рођења(1821-02-16)16. фебруар 1821.
Место рођењаХамбург,
Датум смрти25. новембар 1865.(1865-11-25) (44 год.)
Место смртиБерлин, Пруска

Хајнрих Барт (нем. Heinrich Barth; Хамбург, 16. фебруар 1821 — Берлин, 25. новембар 1865) је био немачки истраживач Африке и историчар.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Рођен је у Хамбургу 16. фебруара 1821[1], а образовао се на универзитету у Берлину, где је дипломирао 1844. На универзитету у Берлину студирао је под вођством Александра фон Хумболта, Леополда фон Ранкеа, Фридриха фон Шелинга и Јакоба Грима. Сви они су поставили основе за модерна истраживања географије и историје. Посетио је Италију и Сицилију и правио је планове за путовања по медитеранским земљама. Након стутирања арапског језика у Лондону кренуо је на путовања 1845. Један је од највећих европских истраживача Африке. Радио је за британску дипломатску службу 1850.

Прво путовање по Африци[уреди | уреди извор]

Прво велико путовање по северној Африци започео је из Тангера. Путовао је и кроз Египат, спуштао се Нилом, дошђао до вади Халфе и прешао пустињу до Беренаике. Док је био у Египту пљачкаши су га напали и ранили. Прешао је Синај и прошао је кроз Палестину, Сирију, Малу Азију, Трску и Грчку. На свим местима је испитивао антиквитете. Вратио се у Берлин 1847. Једно време радио је као приватдоцент и припремао је опис путовања, који је изашао из штампе 1849. као Wanderungen durch die Küstenländer des Mittelmeeres.

Велико путовање по Африци[уреди | уреди извор]

На инсистирање пруског амбасадора у Вестминстеру Бунсена и на инсистирање других научника попут Александра фон Хумболта Барт и пруски астроном Адолф Овервег су прикљулени експедицији Џејмса Ричардсона. Џејмс Ричардсон је био истраживач Африке, кога је одабрала британска влада да отвори трговачке односе са државама средишње и западне Сахаре. Кренули су из Триполија 1850. На путу су умрли и Џејмс Ричардсон 1851. и Овервег септембра 1852. Хајнрих Барт је морао сам да предводи експедицију. Био је први Европљанин, који је дошао до Адамаве 1851. Вратио се у Европу у септембру 1855.

Поред путовања преко Сахаре Барт је прешао пут од језера Чад и Багирмија на истоку до Тимбуктуа на западу и Камеруна на југу. Он је до танчина проучавао топографију, историју, цивилизацију, језике и сировине од земаља, које је посећивао. Тимбукту је посетио септембра 1853.

Хајнрих Барт близу Тимбуктуа (7. септембар 1853)

Методологија[уреди | уреди извор]

Његов успех као истраживача Африке био је базиран и на његовом стрпљивом карактеру и на његовом високом образовању. Барт је био различит од осталих истраживача колонијалног доба, јер је био заинтересован за историју и културу афричких народа. Остали колонијални истраживачи су углавном били заинтересовани како искористити афричке народе и земље. Барт је педантно бележио своја опажања, па су његови дневници били непроцењив извор информација о околностима у 19. веку у Африци. Није био први истраживач, који је обратио пажњу на локалну усмену предају, али био је први, који је озбиљно размотрио методологију и корист за историјска истраживања. Барт је био први прави научни истраживач Африке. Пријашњи нису имали академско знање. Барт је знао и арапски језик и могао је истражити историју неких подручја, као нпр Сонгај царства. Изгледа да је научио и неке афричке језике. Успоставио је блиске односе са бројним афричким ученим људима и владарима.

Прича о Бартовим путовањима била је објављена у исто време и на немачком и на енглеском под називом Путовања и открића у северној и средишњој Африци (1857—1858) у пет томова на 3.500 страница. Чарлс Дарвин се користио том књигом, а још увек је цитирају афрички историчари.

Вратио се у Немачку, па је 1858. путовао у Малу Азију, а 1862. је обишао тадашња турска подручја у Европи. Постављен је 1863. за изванредног професора географије на универзитету у Берлину. Постао је и председник географског друштва. Нису га примили у Берлинску академију наука, са образложењем да није учинио ништа за историографију и лингвистику. Умро је у Берлину 1865.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Als Geburtsdatum wird verschiedentlich auch der 18. April angegeben, doch scheint dies eine Fehlübersetzung seines nach lateinischem Modus zitierten Geburtsdatums zu sein, wie es im Lebenslauf in der Dissertation erscheint. Barth gibt an, an den „14. Kalenden des M(ärz)“ geboren zu sein, doch der Setzer las dies als „Mai“.

Јавно власништво Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Heinrich Barth. Corinthiorum commercii et mercaturae historiae particula / Beiträge zur Geschichte von Handel und Handelsverkehr der Korinther, Phil. Diss. 1844 (New edition with English translation: Africa Explorata. Monographien zur frühen Erforschung Afrikas 2. Heinrich-Barth-Institut, Cologne. 2002. ISBN 978-3-927688-21-6.. (with a complete bibliography of writings by and about Heinrich Barth to 2000)
  • Albert Adu Boahen, Britain, the Sahara and the Western Sudan, 1788-1861. Oxford: Clarendon, 1964 (with a scholarly account and evaluation of Barth's expedition and his relations with the British Foreign Office)
  • Anthony Kirk-Greene, ур. (1962). Barth's Travels in Nigeria. London: Oxford University Press.  (with an excellent short biography of the explorer by one of Britain's foremost experts on West Africa)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Хајнрих Барт на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хајнрих_Барт&oldid=27553443”