Фридрих фон Шелинг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фридрих фон Шелинг

Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling.png

Пуно име Фридрих Вилхелм Јозеф фон Шелинг
Информације
Датум рођења 27. јануар 1775.
Место рођења Леонберг (Виртемберг, данас Немачка)
Датум смрти 20. август 1854.
Место смрти Бад Рагаз (Швајцарска)
Рад
Епоха нововековна
Регија Немачка филозофија
Школа филозофије Немачки идеализам
Главна интересовања филозофија природе, естетика, религија, епистемологија, метафизика
Значајне идеје објективно-идеалистичка дијалектика природе


Фридрих Вилхелм Јозеф фон Шелинг (нем. Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling; Леонберг, 27. јануар 1775Бад Рагаз, 20. август 1854) је био немачки филозоф.

Био је близак јенским романтичарима. Изразити представник идеализма у новој филозофији. Удаљава се од Фихтеа, развија принципе објективно-идеалистичке дијалектике природе као живог организма, несвесно-духовног творачког начела, узлазним степеном на лествици (потенцијом) карактерише се поларитетом, динамичким јединством супротности.

Биографија[уреди]

Родио се у градићу Леонбергу у Виртембергу (данас Баден-Виртемберг). Отац му је био на вишим духовним дужностима. Шелинг је рано показао своје генијалне способности. Са 15 година уписао се на Универзитет у Тибингену, са карактеристиком ingenium praecox.

На Универзитету су Шелинга занимале и филозофија и теологија. У првим Шелинговим радовима о „филозофско-критичким тумачењима библијске приче о падању у грех“ и „о митовима, историјским сагама и филозофима старог света“ - провлачи се мисао о неопходности филозофско-историјског тумачења Библије насупрот граматичком и догматском тумачењу. У суштини Шелинг наговештава историјско-критички метод, који је касније добио детаљну обраду у новотибингенској школи.

У предговору књиге „Исусов живот“, Штраус категорише Шелинга као свог претходника. На Универзитету, Шелинг није остао ван утицаја друштвених превирања. Утицаји Француске револуције и ентузијазам надолазећег романтизма, наишли су на живи одзив код Шелинга и у кругу његових пријатеља. Као преводилац „Марсељезе“, Шелинг бива строго укорен од стране витенбершког војводе, који је допутовао у Тибинген са задатком да обузда разуларену младеж.

Брзо су се Шелингова интересовања усредсредила искључиво на филозофију. Он се упознаје са филозофијом Канта, са првим радовима Фихтеа и са 19 година сам иступа на филозофском попришту, на почетку као Фихтеов следбеник и тумач. По завршетку школовања Шелинг три године ради као домаћи учитељ, у условима веома повољним за његов сопствени рад. За то време се Шелинг упознаје са математиком, физиком и медицином и објављује неколико значајних радова.

Године, 1798. Шелинг упознаје Гетеа, кога је заинтересовао за своју натурофилозофију. Захваљујући Фихтеовом труду и Гетеовој подршци, постаје професор у Јени. Овде, 23-годишњи професор са запањујућом смелошћу и енергијом прихвата се развитка сопственог гледишта на свет, све више се ослобађајући од утицаја непосредних претходника. У то време Шелинг тесно сарађује са романтичарским кружоком - браћом Шлегел, Гарденбергом и другима. Душа тога кружока била је Каролина Шлегел, жена једног од браће Шлегел, која је у германским књижевним круговима играла улогу немачке Де Стал. Њен утицај на представнике романтичарске и филозофске литературе био је јако велики. У највећем је степену на себи испитао тај утицај сам Шелинг, придобивши Каролину Шлегел за блиског пријатеља, а потом и за предану жену. Куно-Фишер са пуним правом је Каролину назвао Шелинговом музом. Њено интересовање за филозофска питања, а нарочито безгранична вера у Шелингову филозофску генијалност, условило је тај духовни ниво, којим се карактерише најпродуктивнији период његовог живота, доневши му громогласну популарност и велики углед међу савременицима.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Фридрих фон Шелинг