Хипотеза фантомског времена

С Википедије, слободне енциклопедије

Хипотеза фантомског времена је историјска теорија завјере коју је први представио Хериберт Илиг. Први пут објављена 1991, по хипотези цар Светог римског царства Отон III, папа Силвестар II и можда византијски цар Константин VII су ретроактивно измислили систем датирања Године Господње (послије Христа), како би се поставили у посебну 1000. годину послије Христа[1] и тиме преиначили историју како би се легитимисале Отонове претензије на Свето римско царство. Илиг је вјеровао да је то постигнуто преиначењем, лажним приказивањем и фалсификовањем писаних и физичких доказа.[2] Према овом сценарију, читав каролиншки период је измишљен, укључујући лик Карла Великог, а раном средњем вијеку придодато је „фантомско вријеме” од 297 година (614—911).

Хериберт Илиг[уреди | уреди извор]

Хериберт Илиги је рођен 1947. у граду Фохенштраус у Баварској. Био је активан у удружењу Друштво за реконструкцију људске и природне историје, које је било посвећено Имануелу Великовском. Био је уредник часописа Vorzeit-Frühzeit-Gegenwart (срп. Прошлост—Рана—Садашњост). Радио је као издавач и аутор од 1995. у сопственој издавачкој кући Mantis-Verlag и издавао свој часопис Zeitensprünge (срп. Скокови у времену). Изван сопствених публикација везаних за ревидирану хронологију, уређивао је дјела Егона Фридела.

Прије него што се фокусирао на раносредњовјековни период, Илиг је објавио разне приједлоге за преиспитивање преисторије и античког доба Египта. Његови приједлози били су истакнути у њемачких популарним медијима током деведесетих година 20. вијека. Његов Das erfundene Mittelalter (срп. Измишљени средњи вијек) из 1996, стекао је научна признања, али су га историчари универзално одбацили као фундаментално мањкав.[3] Часопис Ethik und Sozialwissenschaften (срп. Етика и друштвене науке) понудио је 1997. платформу за критичку расправу о Илиговом приједлогу, а један број историчара је коментарисао његове различите аспекте.[а] Послије 1997. научна опажања Илогових идеја су се умањила, иако се у њемачким популарним медијима о њима и даље расправљало као псеудоисторији.[4] Илиг је наставио да објављује „хипотезу фантомског времена” намјање до 2013. године. Исте године објавио је на неповезану тему историје умјетности, о њемачком ренесансном мајстору Антону Пилграму, али поново предлажући ревизију конвенционалне хронологије и залажући се за укидање умјетничко-историјске категорије маниризма.[5]

Приједлог[уреди | уреди извор]

Основе Илигове хипотезе укључују:[6][7]

  • Оскудност археолошких доказа који се могу поуздано датирати у периоду 614—911, уочене неадекватности радиометричких и дендрохронолошких метода датирања овог периода и превелико ослањање средњовјековних историчара на писане изворе.
  • Присуство романске архитектуре у западној Европи 10. вијека, што указује на то да римско доба није било тако давно као што се уобичајено мислило.
  • Веза између јулијанског календара, грегоријанског календара и астрономске соларне или тропске године у основи. Јулијански календар, који је увео Јулије Цезар, дуго је био познат по томе што је уносио несклад из тропске године око једног дана за сваки вијек у коме се календар користио. До увођења грегоријсканског календара 1582, Илиг тврди да је стари јулијански календар требао створити несклад од тринаест дана између њега и стварног (или тропског) календара. Умјесто тога, астрономи и математичари које је унајмио папа Гргур XII открили су да је за грађански календар потребно прилагодити само десет дана (послије четвртка 4. октобра 1582. према јулијанском календару, услиједио је први дан грегоријанског календара, петак 15. октобар 1582). Из овога Илиг закључује да се у период послије Христа броје отприлике три вијека која никада нису постојала.

Критике[уреди | уреди извор]

  • Најтежи изазов теорији су сигурно посматрања у древној астрономији, посебна помрачења Сунца која су наводили европски извори прије 600. (када би фантомско вријеме искривило хронологију). Поред неколико других који су можда превише неодређени да би оспорили хипотезу фантомског времена, посебно су два датирана с довољном тачношћу да доведу у питање хипотезу. Једно је забиљежио Плиније Старији 59,[8] а друго Фотије 418. године.[9] Оба датума су потврдила помрачења. Поред тога, посматрања током династије Танг у Кини и Халејева комета, на примјер, у складу су са тренутном астрономијом без додавања „фантомског времена”.[10][11]
  • Археолошки остаци и методе датирања попут дендрохронологије побијају, а не подржавају, „фантомско вријеме”.[12]
  • Грегоријанска реформа никада није имала за циљ да календар усклади са јулијанским календаром какав је постојао у вријеме његовог увођења 45. прије н. е, али као што је постојала 325. н. е, у вријеме Никејског сабора, који је успоставио метод за одређивање датума Ускрса утврђивањем прољећне равнодневнице 21. марта по јулијанском календару. Астрономска равнодневница 1582. се догодила 10. марта по јулијанском календару, али се Ускрс и даље рачунао из номиналне равнодневнице 21. марта. Астрономска прољећна равнодневница 45. п. н. е. догодила се 23. марта. Илигова „три вијека која недостају” тако одговарају 369 година између успостављања јулијанског календара 45. п. н. е. и утврђивањем датума Ускрса на Никејском сабору 325. године н. е.[13]
  • Ако су Карло Велики и династија Каролинга измишљени, морала би да постоји одговарајућа измишљена историја остатка Европе, укључујући англосаксонску Европу, папство и Византију. Период „фантомско времена” такође обухвата живот Мухамеда и исламску експанзију на подручје бившег Римског царства, укључујући освајање визиготског Пиринејског полуострва. И ова историја би морала бити фалсификована или драстично погрешно постављена. Такође би се морала изравнати са историјом кинеске династије Танг и њеним контактом са исламом, као у бици код Таласа.[11][14]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ EuS 1997 Heft 4. Theo Kölzer (Bonn University) refused to contribute, and the journal printed his letter of refusal instead in which Kölzer criticizes the journal for lending credibility to Illig's "abstruse" idea. A favourable review was published by sociologist Gunnar Heinsohn, which later led to a collaboration between Illig and Heinsohn until 2011, when Heinsohn left the board of editors of Illig's journal and published his rejection of Illig's core idea that the figure of Charlemagne is a high medieval fiction.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Niemitz, Dr Hans-ulrich (2000). „Did the Early Middle Ages Really Exist?” (PDF) (на језику: енглески): 9—10. Приступљено 14. 6. 2021. 
  2. ^ Fomenko, A. T. (2006). History, fiction or science? : Chronology 1 (на језику: енглески) (2 изд.). Bellevue, WA: Delamere. ISBN 2-913621-07-4. 
  3. ^ Fried, Johannes (1. 12. 1996). „Wissenschaft und Phantasie”. Historische Zeitschrift (на језику: немачки). 263 (1): 291—316. ISSN 2196-680X. doi:10.1524/hzhz.1996.263.jg.291. 
  4. ^ Matthiesen, Stephan (11. 11. 2008). „Wurde das Mittelalter erfunden? Kommentar zu Heribert Illig - Stephan Matthiesen”. www.stephan-matthiesen.de (на језику: немачки). Приступљено 14. 6. 2021. 
  5. ^ Illig, Heribert (2013). Meister Anton, gen. Pilgram, oder, Abschied vom Manierismus : Rekonstruktion eines Werks, Kritik einer Stilperiode. Gräfelfing. ISBN 978-3928852463. 
  6. ^ Illig, Heribert (1999). Wer hat an der Uhr gedreht? wie 300 Jahre Geschichte erfunden wurden (на језику: немачки) (Orig.-Ausg изд.). [München]. ISBN 361226561X. 
  7. ^ Illig, Heribert (2009). Das erfundene Mittelalter : hat Karl der Große je gelebt? (на језику: немачки) (10. Aufl., ungek. Ausg изд.). Berlin: Ullstein. ISBN 3-548-36429-2. 
  8. ^ Pliny (the Elder) (1890). The Natural History of Pliny, Том 2 (на језику: енглески). H. G. Bohn. ISBN 978-0-598-91076-9. 
  9. ^ „Philostorgius, Ecclesiastical History”. www.tertullian.org (на језику: енглески). Приступљено 14. 6. 2021. 
  10. ^ Herrmann, Dieter (2000). „Nochmals: Gab es eine Phantomzeit in unserer Geschichte?”. Beiträge zur Astronomiegeschichte 3 (на језику: немачки): 211—14. 
  11. ^ а б Dutch, Stephen. „Is a Chunk of History Missing?”. Архивирано из оригинала 27. 5. 2011. г. Приступљено 14. 5. 2011. 
  12. ^ Fößel, Amalie (1999). „Karl der Fiktive?”. Damals, Magazin für Geschichte und Kultur. бр. 8. стр. 20f. 
  13. ^ Karl Mütz: Die „Phantomzeit“ 614 bis 911 von Heribert Illig. Kalendertechnische und kalenderhistorische Einwände. In: Zeitschrift für Württembergische Landesgeschichte. Band 60, 2001, S. 11–23.
  14. ^ Adams, Cecil. „Did the Middle Ages Not Really Happen?”. Приступљено 9. 7. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Illig, Heribert: Enthält das frühe Mittelalter erfundene Zeit? and subsequent discussion, in: Ethik und Sozialwissenschaften 8 (1997), pp. 481–520.
  • Schieffer, Rudolf: Ein Mittelalter ohne Karl den Großen, oder: Die Antworten sind jetzt einfach, in: Geschichte in Wissenschaft und Unterricht 48 (1997), pp. 611–17.
  • Matthiesen, Stephan: Erfundenes Mittelalter – fruchtlose These! Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2014), in: Skeptiker 2 (2002).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хипотеза_фантомског_времена&oldid=27677690”