Хоакин Турина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хоакин Турина

Хоакин Турина
Хоакин Турина

Пуно име Хоакин Турина Перез
Информације
Датум рођења 9. децембар 1882.
Место рођења Севиља (Шпанија)
Датум смрти 14. јануар 1949.
Место смрти Мадрид (Шпанија)
Дела

Хоакин Турина Перез (шп. Joaquín Turina Pérez; Севиља, 9. децембар 1882Мадрид, 14. јануар 1949) је био шпански композитор.

Биографија[уреди]

Рођен је у породици италијанског порекла, син сликара Хоакина Турине и Ареала и Консепсион Перез. Још у детињству је започео студије музике код Гарсије Тореса, капел-мајстора Севиљске катедрале, и Енрикеза Родригеза. Године 1897. први пут је јавно наступио као пијаниста. У Мадриду је наставио да се усавршава код Хосеа Трага.

Отпутовао је у Париз (1905) где је учио клавир код Морица Мошковског и композицију у музичкој школи Schola Cantorum Венсана д'Ендија. Године 1908. склопио је брак са Обдулијом Гарзон у којем је рођено петоро деце. У Паризу је упознао, између осталих, Исака Албениза, Пола Дикаа, Анхела Бариоса и Мануела де Фаљу. Редовно је наступао као пијаниста и постигао је велике националне и интернационалне успехе као композитор.

По избијању Првог светског рата настанио се у Мадриду. Као пијаниста, 1919. године је био члан Француског квартета, а затим Мадридског квинтета. Постигао је велике успехе као диригент, диригујући представама балетске компаније Ballets Russes Сергеја Дјагиљева (1918). Потписао је 1929. године уговор са Шпанском музичком унијом за компоновање клавирских дела. Године 1931. именован је за професора композиције на Мадридском конзерваторијуму. Током Другог светског рата био је под заштитом британског конзула који је тврдио да је Турина био чиновник конзулата.

Године 1935. именован је за академика Краљевске академије лепих уметности Сан Фернандо, а 1941. Комесарем музике. Почасти, признања и путовања су се без престанка смењивала. Објавио је Кратку музичку енциклопедију 1917. године и Расправу о композицији 1946. Поред тога, био је аутор бројних чланака, критика и предвања. Умро је 14. јануара 1949. године у Мадриду.

Турина је био професионални пијаниста, диригент, професор композиције, музички критичар, педагог, предавач, писац... Са Мануелом де Фаљом, Хулијем Гомез Гарсијом, Оскаром Есплаом, Конрадом дел Кампом и неколицином других био је оснивач савремене шпанске симфонијске музике која је почивала на темељима које је поставио Исак Албениз.

Дело[уреди]

Композиторско дело Хоакина Турине је веома обимно. Неговао је различите музичке жанрове.

За позориште је писао сарсуеле и опере:

  • La Copla ("Копла") - 1904.
  • Margot ("Марго")
  • Jardín de Oriente ("Источни врт") – опера, 1922

Од дела за оркестар треба поменути следеће:

  • La procesión del Rocío ("Процесија Росија") – 1913.
  • Danzas fantásticas ("Фантастичне игре") – 1919.
  • Sinfonía Sevillana ("Севиљска симфонија") – 1920.
  • Canto a Sevilla ("Песма Севиљи") – 1925.
  • La oración del torero ("Молитва тореадора") – 1926.
  • Rapsodia sinfónica ("Симфонијска рапсодија") – 1934.
  • Sinfonía del Mar (Морска симфонија) – недовршена

За камерни оркестар и гласове:

  • Plegaria a Nuestro Padre de la Vera-Cruz ("Молитва Оцу нашем од Вера-Круза") – 1936.

Од дела за камерни ансамбл треба издвојити:

  • Quinteto Op.1 (Квинтет оп. 1) – 1901.
  • Cuarteto Op.4 (Квартет оп. 4) - 1911.
  • El poema de una sanluqueña, op. 28 ("Песма о девојци из Санлукара, оп. 28") – фантазија за виолину и клавир, 1924.
    • Ante el espejo ("Пред огледалом")
    • La canción del lunar ("Месечева песма")
    • Alucinaciones ("Привиђења")
    • El rosario en la iglesia ("Црквени ружичњак")
  • Sonata para violín y piano n.1 (Соната за виолину и клавир бр. 1) – 1926.
  • Serenata para cuarteto de cuerda Op.87 ("Серенада за гудачки квартет оп. 87") – 1935.
  • Musas de Andalucía ("Музе Андалузије") – 1942.

Из његовог опуса за клавир издвајају се:

  • Sevilla Op.2 ("Севиља оп. 2") – 1908.
  • Sanlúcar de Barrameda “Sonata Pintoresca” op. 24 ("Санлукар де Барамеда 'Живописна соната' оп. 24") – 1922.
    • En la torre del Castillo ("У кули замка")
    • Siluetas de la Calzada ("Обриси Калзаде")
    • La playa ("Плажа")
    • Los pescadores de Bajo de Guía ("Рибари из Баха де Фије")
  • Cuentos de España, op. 47, libro II. ("Приче из Шпаније, оп. 47, књига II") – 1928.
    • Los bebedores de manzanilla (4º movimiento) – ("Љубитељи чаја од камилице, 4. став")
  • Danzas Gitanas ("Циганске игре") – 1930.
  • Rincones de Sanlúcar, op. 78 (Ћошкови Сан Лукаса, оп. 78) – 1932.
    • La señorita María (Госпођица Марија)
    • La fuente de Las Piletas (Извор Лас Пилетас)
    • El pórtico de Santo Domingo ("Трем Светог Доминга")
    • Subida al Barrio Alto ("Успон на Барио Алто")
  • Concierto sin orquesta ("Концерт без оркестра") – 1935.
  • Fantasía del reloj, op. 94 ("Фантазија часовника, оп. 94") – 1942-1943.
    • La hora de la manzanilla (3º movimiento) ("Време за чај од камилице, 3. став")

Дела за гитару као што су:

  • Fandanguillo ("Фандангиљо") – 1925.
  • Ráfaga ("Вихор") – 1930.
  • Sonata ("Соната") – 1932.

За глас и клавир компоновао је:

  • Rima ("Рима") – 1911.
  • Poema en forma de canciones ("Поема у форми песама") – 1918.
  • Saeta en forma de canciones ("Саета у форми песама") – 1930.
  • Los tres poemas ("Три поеме") – 1935.

Спољашње везе[уреди]