Alprazolam

Из Википедије, слободне енциклопедије
Alprazolam
(IUPAC) ime
8-chloro-1-methyl-6-phenyl-4H-
[1,2,4]triazolo[4,3-a][1,4]benzodiazepine
Klinički podaci
Robne marke Xanax, Ksalol
AHFS/Drugs.com Монографија
MedlinePlus a684001
Identifikatori
CAS broj 28981-97-7
ATC kod N05BA12
PubChem[1][2] 2118
DrugBank DB00404
ChemSpider[3] 2034
UNII YU55MQ3IZY YesY
KEGG[4] D00225 YesY
ChEBI CHEBI:2611 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL661 YesY
Hemijski podaci
Formula C17H13ClN4 
Mol. masa 308.765
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 80–90%
Metabolizam Hepatički, putem citohroma P450 3A4
Poluvreme eliminacije trenutno: 11.2 časa,[6]
dugotrajno: 10.7–15.8 časa[7]
Izlučivanje Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća D(US)
Pravni status POM (UK) Schedule IV (SAD)
Način primene Oralno

Alprazolam (Ksalol, Ksanaks (Xanax)) je kratkotrajni anksiolitik iz benzodiazepinske klase psihoaktivnih lekova. Alprazolam, se poput drugih benzodiazepina, vezuje za specifična mesta na GABAA receptoru gama-aminobuterne kiseline. Alprazolam je u širokoj upotrebi za lečenje paničnih, i anksioznih poremećaja, kao što su generalizovano anksiozni (GAD) i socijalno anksiozni poremećaj (SAD).[8][9] Alprazolam je dostupan za oralno doziranje u obliku tableta i u obliku kapsula za produženo oslobađanje. Alprazolam poseduje anksiolitičke, sedativne, hipnotičke, mišićno relaksantne, antikonvulzivne, i amezione osobine.[10]

Alprazolam ima brz početak dejstva i olakšavanja simptoma. 90% maksimalnog učinka se postiže u toku prvog sata koristeći preparate za panični poremećaj, i pun vrhunac učinka se ostvaruje u toku 90-100 minuta.[11][12] Za dostizanje vrhunca učinka za generalizovani anksiozni poremećaj može biti potrebno nedelju dana.[13][14] Tolerancija se obično ne razvija za anksiolitičko dejstvo[13][8][15], ali se može razviti za sedativne efekte u toku nekoliko dana.[15] Simptomi povlačenja ili povratni simptomi se mogu javiti nakon iznenadnog prestanka tretmana nakon višenedeljne upotrebe, te je neophodno da se doza postepeno smanji.[13][16]

Alprazolam je najviše propisivani,[17] i najviše zlouporebljavani benzodiazepin na američkom tržištu.[18] Potencijal za zloupotrebu je nizak[13][8] i sličan sa drugim benzodiazepinskim lekovima.[19] Uzimajući u obzir veliki broj recepata, relativno mali broj osoba poveća dozu po sopstvenoj inicijativi, ili se upusti narkomansku upotrebu leka.[20]

Način dejstva[уреди]

Ksalol je lek koji smanjuje osećaj strepnje, uznemirenosti (anksioznosti) i napetosti.

Upotreba[уреди]

Ksalol tablete se upotrebljavaju za lečenje anksioznosti i anksioznosti udružene sa depresijom. Tablete su samo za kratkotrajnu upotrebu. Lekar se treba upozoriti ako se koriste drugi lekovi, postoji neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma, preosetljivost na lekove ili alergijske reakcije na neke od njih. U slučaju netolerancije na neke od šećera, treba se obratiti lekaru pre upotrebe ovog leka jer sadrži laktozu.

Lek se ne sme koristiti u sledećim slučajevima:

  • miastenija gravis,
  • teška respiratorna insuficijencija,
  • sindrom apneje u snu,
  • teško oštećenje jetre,
  • preosetljivost na benzodiazepine ili bilo koji sastojak tablete.

Upozorenja i mere opreza[уреди]

Pre primene leka, lekar se treba obavestiti ukoliko pacijent ima plućnu bolest (hroničnu respiratornu insuficijenciju), oboljenje jetre ili neko psihijatrijsko oboljenje. Benzodiazepine ne treba koristiti same za lečenje depresije ili anksioznosti udružene sa depresijom. Lekar se treba obavestiti ako pacijent konzumira alkohol, ili je zavistan od alkohola ili lekova.

Ksalol ne treba koristiti duže nego što je propisano. Duža primena leka može da dovede do razvoja tzv. fizičke i psihičke zavisnosti. Prilikom naglog prekida terapije postoji opasnost od razvoja apstinencijalnih simptoma. Može da se javi glavobolja, nesanica, bol u mišićima, prekomerna uznemirenost, napetost, konfuzija i razdražljivost. U teškim slučajevima mogući su i mišićni grčevi, povraćanje, znojenje i konvulzije. Rizik od nastanka apstinencijalnih simptoma je veći kada se lečenje naglo prekine, pa je dozu potrebno postepeno smanjivati za najviše 0,5 mg svaka tri dana.

Uzimanje sa hranom ili pićima[уреди]

Konzumiranje alkohola utiče značajno na dejstvo leka. Pacijenti ne treba da uzimaju alkohol istovremeno sa lekom jer se dejstvo leka time znatno pojačava. Uzimanje hrane ne utiče značajno na dejstvo leka.

Primena u toku trudnoće i dojenja[уреди]

Pre nego što se počne sa upotrebom leka treba se posavetovati sa lekarom ili farmaceutom. Ne preporučuje se primena ksalola tokom trudnoće, osim ukoliko to nije krajnje neophodno, što procenjuje lekar. Benzodiazepini prolaze u mleko. Žene koje doje ne treba da uzimaju ksalol.

Uticaj na upravljanje morotnim vozilima i rukovanje mašinama[уреди]

Moguć je uticaj leka na psihofizičke sposobnosti. Potrebne su mere opreza tokom uzimanja leka, ukoliko se upravlja motornim vozilom ili mašinama.

Informacije o sastojcima[уреди]

U slučaju netolerancije na neke od šećera, treba se obratiti lekaru. Kod upotrebe ksalol tableta 0,5 mg mogu se javiti alergijske reakcije jer sadrži boju Sunset Yellow Lake (E110).

Primena drugih lekova[уреди]

Ove informacije se mogu odnositi i na lekove koje pacijent više ne pije, kao i na lekove koje planira uzima u budućnosti. Potrebno je obavestiti lekara ili farmaceuta ako je do nedavno drugi lek korišćen, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta. Pre nego što počne sa upotrebom alprazolama, potrebno je obavestiti lekaru ako su korišteni sledeći lekovi:

Moguća neželjena dejstva[уреди]

Kao i svi drugi lekovi, i ksalol može izazvati neželjene reakcije. Ako se jave neke od sledećih neželjenih reakcija treba se prestati sa uzimanjem leka i javiti lekaru:

  • nemir – ne možete da se usredsredite ni na šta;
  • vrlo ste uzbuđeni, sa mogućim izlivima agresije;
  • bes - izuzetna ljutnja kada gubite kontrolu nad sobom,
  • razdražljivost – lako vas iznerviraju stvari, koje inače ne bi;
  • pogrešna mišljenja i uverenja – možete da počnete da verujete u stvari, koje očigledno nisu stvarne
  • halucinacije – vidite ili čujete stvari koje nisu istinite, dok ste budni;
  • gubitak pamćenja
  • ozbiljna sedacija i poremećaj koordinacije – stanje slično onom kod konzumiranja previše alkohola;
  • žutica – žuta prebojenost kože ili beonjača.

Pored ovih, mogu se javiti sledeći neželjeni efekti: pospanost, umor, mišićna slabost, otežan govor, zamagljen vid ili dvostruke slike, nedostatak koordinacije i trapavost, smanjena pažnja ili nedostatak koncentracije, konfuzija, promena težine, gastrointestinalni poremećaji kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, bol u stomaku i suva usta, osipi po koži, otežano mokrenje, glavobolja, vrtoglavica, nepravilni menstrualni ciklusi, povećanje ili smanjenje seksualne želje.

Izgled[уреди]

  • Okrugle bikonveksne tablete od 0,25 mg bele do žućkastobele boje.
  • Okrugle bikonveksne tablete od 0,5 mg svetlonarandžaste boje.
  • Okrugle bikonveksne tablete od 1 mg svetloplave boje.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ^ First DataBank (July 2008). „Xanax (Alprazolam) clinical pharmacology - prescription drugs and medications at RxList“. RxList. 
  7. ^ First DataBank (July 2008). „Xanax XR (Alprazolam) clinical pharmacology - prescription drugs and medications at RxList“. RxList. 
  8. ^ а б в Work Group on Panic Disorder (January 2009). „APA Practice Guideline for the Treatment of Patients With Panic Disorder, Second Edition“ Приступљено 7. 12. 2009.. 
  9. ^ FDA (23rd). „FDA approved labeling for Xanax revision08/23/2011“ (PDF). Federal Drug Administration. p. 4 Приступљено 14. 9. 2011.. 
  10. ^ Mandrioli R., Mercolini L., Raggi M. A. (2008). „Benzodiazepine metabolism: An analytical perspective“. Current drug metabolism 9 (8): 827–844. PMID 18855614. 
  11. ^ {{Cite journal | last1 = Sheehan | first1 = D. V. | last2 = Sheehan | first2 = K. H. | last3 = Raj | first3 = B. A. | title = The Speed of Onset of Action of Alprazolam-XR Compared to Alprazolam-CT in Panic Disorder | journal = Psychopharmacology Bulletin | volume = 40 | issue = 2 | pages = 63–81 | year = 2007 | pmid = 17514187 }
  12. ^ Smith, R. B.; Kroboth, P. D.; Vanderlugt, J. T.; Phillips, J. P.; Juhl, R. P. (1984). „Pharmacokinetics and Pharmacodynamics of Alprazolam after Oral and IV Administration“. Psychopharmacology 84 (4): 452–456. PMID 6152055. 
  13. ^ а б в г Verster J. C., Volkerts E. R. (2004). „Clinical pharmacology, clinical efficacy, and behavioral toxicity of alprazolam: a review of the literature“. CNS Drug Rev. 10 (1): 45–76. DOI:10.1111/j.1527-3458.2004.tb00003.x. PMID 14978513. 
  14. ^ Tampi, R. R.; Muralee, S.; Weder, N. D. et al., eds. (2008). Comprehensive review of psychiatry. Philadelphia, PA: Wolters Kluwer / Lippincott Williams & Wilkins Health. стр. 226. ISBN 9780781771764. 
  15. ^ а б Pavuluri, M. N.; Janicak, P. G.; Marder, S. R. (2010). Principles and practice of psychopharmacotherapy (5th ed.). Philadelphia, PA: Wolters Kluwer Health / Lippincott Williams & Wilkins. стр. 535. ISBN 9781605475653. 
  16. ^ Galanter, M. (1. 7. 2008.). The American Psychiatric Publishing Textbook of Substance Abuse Treatment (4 ed.). American Psychiatric Publishing, Inc.. стр. 222. ISBN 978-1-58562-276-4. 
  17. ^ Forbes. „The most prescibed drugs in the US“ Приступљено 9. 2. 2009.. 
  18. ^ United States Government; U.S. DEPARTMENT OF HEALTH AND HUMAN SERVICES (2006). „Drug Abuse Warning Network, 2006: National Estimates of Drug-Related Emergency Department Visits“. Substance Abuse and Mental Health Services Administration Приступљено 9. 2. 2009.. 
  19. ^ „Alprazolam“. The American Society of Health-System Pharmacists Приступљено 3. 4. 2011.. 
  20. ^ accessdate 26. October 2013 „DEA brief Benzodiazepines“. „Given the millions of prescriptions written for benzodiazepines (about 100 million in 1999), relatively few individuals increase their dose on their own initiative or engage in drug-seeking behavior.“ 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]


Esculaap4.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).