Кетоконазол
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
1-(4-[4-([(2R,4S)-2-(2,4-dichlorophenyl)-2-(1H-imidazol-1-ylmethyl) -1,3-dioxolan-4-yl)methoxy]phenyl)piperazin-1-yl]ethan-1-one | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће | |
| Начин примене | Орално, топикално |
| Правни статус | |
| Правни статус | |
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | Променљиво |
| Везивање протеина | 84 до 99% |
| Метаболизам | Хепатично |
| Полувреме елиминације | Бифазично: |
| Излучивање | Билијарно и ренално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 65277-42-1 |
| ATC код | J02AB02 (WHO) D01AC08 G01AF11 |
| PubChem | CID 47576 |
| DrugBank | APRD00401 |
| ChemSpider | 401695 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C26H28Cl2N4O4 |
| Моларна маса | 531.431 g/mol |
Кетоконазол је антимикотик из групе деривата азола. Хемијски, то је структурни дериват 1H-имидазола.[1] Синтетско је и високо липофилно антифунгално средство погодно како за пероралну тако и за топикалну примену.[2] На тржишту је примарно доступан у облику 2% или 1% шампона (Nizoral®, Dendrazol®, Mycoseb®) и генеричких таблета.
Механизам деловања[уреди | уреди извор]
Кетоконазол је инхибитор ензима 14α-деметилазе укљученог у биосинтезу ергостерола[3], важног конституента ћелијске мембране гљивица. Инхибиција овог ензима има за последицу уграђивање метилованих аналога ергостерола у ћелијску мембрану, што доводи до промене у њеним физичкохемијским особинама, повећање пермеабилитета и дисфункције неких транспортних система. Коначан учинак је фунгицидан.
Сличан ензимски систем функционише и у оквиру ћелија сисара (биосинтеза холестерола), па се кетоконазол делимично укључује и у сличне процесе у људским ћелијама. Ипак, тај степен је готово занемарљив, јер кетоконазол показује 1.000 пута већи афинитет према ензиму присутном код гљивица.
Кетоконазол реагује и са другим цитохром П450 ензимима, неке од којих инхибира док су други укључени у његов метаболизам. Ово често условљава интеракције са бројним лековима код системске примене. Између осталог, кетоконазол реверзибилно инхибира синтезу тестостерона. Ово споредно антиандрогено дејство показало се ефикасним у неким клиничким студијама као мера превенције ерекције у постоперативном току код пацијената који су били подвргнути хируршкој интервенцији над пенисом.[4] Кетоконазол споредно инхибира и синтезу глукокортикоида. Већина производа биотрансформације кетоконазола, са изузетком N-деацетилованог метаболита, је инактивно.
Примена[уреди | уреди извор]
Перорално примењен, кетоконазол се апсорбује само из јако киселе средине, као што је она у желуцу. Антациди и друга средства која повећавају pH желудачне средине знатно смањују биорасположивост кетоконазола, па се не смеју истовремено примењивати. Међутим, због непожељног профила безбедности, и са појавом селективнијих и мање токсичних системских антимикотика као што су итраконазол и флуконазол, системска примена кетоконазола је у већој мери напуштена. Још увек се релативно често користи у профилакси и лечењу дерматомикоза код имунокомпромитованих. Иако се на животињским моделима кетоконазол показао као тератоген, друге студије указују да његова примена током трудноће не условљава статистички значајно повећање учесталости урођених абнормалитета.[5][6]
Ширу примену кетоконазол има као локални антимикотик, у виду шампона или лосиона. Примарно делује против врсте Candida albicans и других врста из тог рода, има релативно широк антимикотички спектар, али је слабо ефикасан против родова Aspergillus и Cryptococcus. Описана је и резистенција на кетоконазол.
У Сједињеним државама, шампон се у концентрацији од 2% издаје само на лекарски рецепт; јачина од 1% доступна је без рецепта (over-the-counter).
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Соте Владимиров, Добрила Живанов-Стакић (2006). Фармацеутска хемија, II део. Фармацеутски факултет, Београд. ISBN 978-86-80263-40-3.
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 895—8. ISBN 0781744431.
- ^ PubMed — Evans KC, Peterson AC, Ruiz HE, Costabile RA: Use of oral ketoconazole to prevent postoperative erections following penile surgery, August 2004
- ^ PubMed — Kazy Z, Puhó E, Czeizel AE: Population-based case-control study of oral ketoconazole treatment for birth outcomes, Congenital Anomalies 45 (1): 5-8, March 2005
- ^ PubMed — Berwaerts, Joris; Johan Verhelst, Charles Mahler and Roger Abs: Cushing's syndrome in pregnancy treated by ketoconazole: case report and review of the literature, Gynecological Endocrinology 13 (3): 175-82, June 1999
Литература[уреди | уреди извор]
- Соте Владимиров, Добрила Живанов-Стакић (2006). Фармацеутска хемија, II део. Фармацеутски факултет, Београд. ISBN 978-86-80263-40-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
