Ureja
| Ureja | |
|---|---|
 |
|
 |
 |
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | Karbamid, karbonil diamid, karbonildiamin, diaminometanal, diaminometanon |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 57-13-6  |
| PubHem | 1176 |
| HemPauk | 1143 |
| KEGG | |
| RTECS | YR6250000 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | CH4N2O |
| Molarna masa | 60.06 g mol−1 |
| Agregatno stanje | bela čvrsta materija |
| Gustina | 1.32 g/cm3 |
| Tačka topljenja |
133–135 °C |
| Rastvorljivost u vodi | 107,9 g/100 ml (20 °C) 167 g/100ml (40 °C) 251 g/100 ml (60 °C) 400 g/100 ml (80 °C) |
| Baznost (pKb) | pKBH+ = 0.18[1] |
| Struktura | |
| Dipolni moment | 4.56 D |
| Opasnost | |
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | JT Baker |
| EU-indeks | nije na listi |
| Tačka paljenja | nije zapaljiva |
| Srodna jedinjenja | |
| Srodne uree | Tiourea Hidroksikarbamid |
| Srodna jedinjenja | Karbamid peroksid Urea fosfat |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Ureja ili karbamid je organsko jedinjenje sa hemijskom formulom (NH2)2CO. Molekul sadrži dve amidne (-NH2) grupe spojene karbonilnom (C=O) funkcionalnom grupom.[2][3]
Ureja učestvuje u metabolizmu jedinjenja koja sadrže azot u životinjama. Ona je glavna azotna supstanca urina sisara. Ona je čvrsta, bezbojna, i bez mirisa (mada amonijak koji otpušta u prisustvu vode, kao i vodene pare iz vazduha, ima jak miris). Ona je veoma rastvorna u vodi i nije toksična. U vodenom rastvoru ona nema ni kiseli, ni alkalni karakter. Telo je koristi u mnogim procesima, a posebno u ekskreciji azota.
Ureja je u širokoj upotrebi u đubrivu kao podesni izvor azota. Ona je takođe važna sirovina za hemijsku industriju.
Sintezu ovog organskog jedinjenja iz neorganskih prekursora je objavio Fridrih Vohler 1828. To je bila važna prekretnica u razvoju organske hemije, jer je po prvi put bilo pokazano da molekul nađen u živim organizmima može da bude sintetisan u laboratoriji bez bioloških početnih materijala.
Termini ureja i karbamid se takođe koriste za klasu hemijskih jedinjenja koja sadrže funkcionalnu grupu RR'N-CO-NRR', naime karbonilnu grupu vezanu za dva organska aminska ostatka. Primeri takvih jedinjenja su karbamid peroksid, alantoin, i hidantoin. Ureje su blisko srodne sa biuretima i strukturno slične amidima, karbamatima, karbodiimidima, i tiokarbamidima.
Literatura [уреди]
- ^ Williams, R. (24. 10. 2001.). „pKa Data“ Приступљено 27. 11. 2009.
- ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Spoljašnje veze [уреди]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
