Demeklociklin
 | |
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
(2E,4S,4aS,5aS,6S,12aS)-2-[amino(hydroxy)methylidene]-7-chloro-4-(dimethylamino)-6,10,11,12a-tetrahydroxy-1,2,3,4,4a,5,5a,6,12,12a-decahydrotetracene-1,3,12-trione | |
| Klinički podaci | |
| Kategorija trudnoće |
|
| Način primene | Oralno |
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | 60–80% |
| Vezivanje proteina | 41–50% |
| Metabolizam | Hepatički |
| Poluvreme eliminacije | 10–17 časa |
| Izlučivanje | Renalno |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 127-33-3  64-73-3 (HCl) |
| ATC kod | D06AA01 (WHO) J01AA01 |
| PubChem | CID 5311063 |
| DrugBank | APRD00272 |
| ChemSpider | 10482117 |
| UNII | 5R5W9ICI6O |
| KEGG | D03680 |
| ChEMBL | CHEMBL1591 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C21H21ClN2O8 |
| Molarna masa | 464.853 g/mol |
| |
| |
Demeklociklin (Deklomicin, Deklostatin i Ledermicin) je tetraciklinski antibiotik. On je izolovan iz aktinobakterijske vrste Streptomyces aureofaciens.[1]
Upotreba[уреди | уреди извор]
Infekcije[уреди | уреди извор]
Demeklociklin je odobren za lečenje raznih tipova bakterijskih infekcija.[2]
On se koristi u lečenju Lajmske bolesti[3], akni i bronhitisa.[4] Otpornot na ovaj antibiotik postepeno postaje sve zastupljenija.
Sindrom neodgovarajućeg izlučivanja antidiuretskog hormona[уреди | уреди извор]
On je u upotrebi (mada nije odobren za tu namenu u mnogim zemljama) u lečenju hiponatremije (niske koncentracije krvnog natrijuma) uzrokovane sindromom neodgovarajućeg izlučivanja antidiuretskog hormona (SIADH) kad sama restrikcija fluida nije efektivna.[5]
Mehanizam dejstva[уреди | уреди извор]
Poput drugih tetraciklinskih antibiotika demeklociklin deluje putem vezivanja za 30S- i 50S-RNK, čime se ometa sinteza proteina bakterija. On je bakteriostatik (on ometa bakterijski rast, ali direktno ne ubija bakterije).
Nije potpuno razjašnjeno zašto demeklociklin ometa dejstvo antidiuretskog hormona. Smatra se da blokira vezivanje hormona za njegov receptor.[6]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ „DailyMed: About DailyMed”. Приступљено 20. 12. 2008.
- ^ Bryan Rosner, Julie Byers and Michael Huckleberry (2007). The Top 10 Lyme Disease Treatments: Defeat Lyme Disease with the Best of Conventional and Alternative Medicine (1st изд.). BioMed Publishing Group. ISBN 978-0-9763797-1-3.
- ^ „Antibiotics versus placebo and versus other treatments”.[мртва веза]
- ^ Goh KP (2004). „Management of hyponatremia”. American Family Physician. 69 (10): 2387—94. PMID 15168958. Архивирано из оригинала 16. 10. 2008. г. Приступљено 14. 06. 2011.
- ^ De Troyer A, Demanet JC (1975). „Correction of antidiuresis by demeclocycline”. N Engl J Med. 293 (18): 915—8. PMID 170519. doi:10.1056/NEJM197510302931809.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
