Живан Берисављевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Живан Берисављевић
Зиван-берисављевиц.јпг
Живан Берисављевић
Датум рођења(1935-09-19)19. септембар 1935.(84 год.)
Место рођењаМартинци
 Краљевина Југославија

Живан Берисављевић је рођен 19. септембра 1935, Мартинци, Срем. Студирао права и апсолвирао на Правном факултету у Београду, а дипломирао на Високој школи политичких наука у Београду.

Биографија[уреди]

Главни уредник знамените новосадске Трибине младих (1957–1958), један од покретача Стражиловских сусрета и других културних акција младе стваралачке интелигенције свога времена.

Од 1955. до 1962. је био истакнути руководилац организације Народне омладине Новог Сада, Војводине, Србије и Југославије.

Од 1963. до 1967. је био секретар Идеолошке комисије и члан Организационо - ­политичког секретаријата Централног комитета СК Србије и председник Комисије ЦКСКС за штампу, радио, тв и издавачку делатност; секретар Комисије за реформе СКС (1966 - 1967), а од 1967. до 1971. републички секретар за образовање, науку и културу.

Као јавни и културни делатник, један је од покретача Феста, Битефа, Бемуса и Трећег програма радио Београда, као и културно­образовних телевизијских серија у функцији описмењавања и образовања одраслих, као и Конгреса културне акције итд.

Од јуна 1972. до фебруара 1977. је био саветник и помоћник Савезног секретара за иностране послове.

Предводио или био заменик шефа југословенских делегација на значајним међународним конференцијама у систему ОУН (Прво специјално заседање НВО за мир и сарадњу; УНЕСЦО; УНЕП итд.), као и у Покрету несврстаних (Прва конференција министара информација НЗ и др.).

У име СФРЈ потписао низ конвенција и програма међудржавне билатералне сарадње у области културе, науке, образовања, информација и спорта.

Од фебруара 1977. до јула 1981. је на функцији амбасадора СФРЈ у Великој Британији, а од 1978. до 1981. и први амбасадор СФРЈ у Републици Ирској.

Од новембра 1981. па све до октобра 1988. имао је неколико значајних функција: члан Председништва ПКСКВ, председник Скупштине и Савета Новосадског универзитета; председник Покрајинског и члан Савезног савета за међународне односе; потпредседник Главног одбора Стеријиног позорја; члан и председник Одбора за награду АВНОЈ­-а; члан Савета часописа Социјализам и Међународног округлог стола Социјализам и савременост у Цавтату; председник Савета часописа Савременост; члан Управног одбора и Савета Матице српске; председник Лиге за мир и равноправност народа и за међународну сарадњу; председник Савета Центра за политичка и друштвена истраживања „Стеван Дороњски итд.

У октобру 1988, у време тзв. „Јогурт револуције”, поднео оставку на чланство у Председништву ПКСКВ, а потом и на све јавне функције, због отвореног сукоба са политиком Слободана Милошевића; због одлучног јавног супротстављања тој политици, јануара 1989. одлукама ПКСКВ и ЦКСКС искључен из Савеза комуниста (статутарна процедура није завршена због распада СКЈ); низ година после тога јавно сатанизован као „идеолошка перјаница војвођанског аутономаштва”.

Године 1990. је основао Агенцију МиР („Мисли и речи”), која се до гашења 2013. бавила издаваштвом, консултантским и посредничким услугама и другим пословима.

Од новембра 1990. до септембра 2005. је оснивач и председник Свенационалног демократског фронта Војводине и Уније социјалиста Војводине, а од септембра 2005. до њеног законског укидања, председник Политичког савета Социјалдемократске партије Војводине. Један од покретача и активних судеоника четири Војвођанске конвенције (ВК); копредседник координационих одбора Друге (2006) и Треће ВК (2006); председник Политичког већа Четврте ВК - од јуна 2012, члан је Савета и почасни члан Војвођанског клуба, потпредсеник Савета за неговање мисаоног наслеђа и манифестације Дани Радомира Константиновића, члан/потпредседник Управног одбора Војвођанске академије наука, уметности и културе (ВАНУК) – од августа 2015.

Поред књига Културна политика као културна акција, Демократизација друштва и СКЈ и опсежне студије Образовање између прошлости и будућности, објавио бројне чланке и расправе у низу зборника, часописа, листова и радијских програма у Београду и Новом Саду, у другим републикама и у иностранству.

Од 1960. до 1965. је члан уредништва, односно главни уредник часописа за друштвену критику и теорију Гледишта, у којима је објавио бројне чланке, студије и расправе, као и у часописима Поља, Савременост (Нови Сад), Погледи (Сарајево), Трећи програм, Педагошка мисао и Социјализам (Београд) и другим. Бројне чланке, студије и интервјуе објављивао у Политици, Борби, Нашој борби, Данасу и Дневнику, у другим дневним и недељним листовима у Новом Саду, Загребу, Сарајеву и Подгорици (Комунист, Време, НИН, загребачки недељник Данас, Монитор, Независне, Интервју и др.), односно, на Трећем програму Радио Београда, у низу тематских зборника, хрестоматија, као и у електронским медијима.

Носилац је бројних високих југословенских и страних одликовања и јавних признања.

Од 1981. живи и ради у Новом Саду. У формалној је пензији од 1991, као превремено пензионисани политиколог.

Спољашње везе[уреди]