Односи Србије и Уједињеног Краљевства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Односи Србија-Уједињено Краљевство
Map indicating locations of Уједињено Краљевство and Србија

Велика Британија

Србија

Односи Србије и Уједињеног Краљевства су инострани односи Републике Србије и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.

Историја односа[уреди]

180 година од оснивања дипломатских односа, поштна марка Србије (2017)

Британска дипломатија је, као и остале европске велике силе, од 30–их година 19. века, покушавала да утиче на односе између Србије и Порте. Први британски дипломата који је посетио Србију био је писац и публициста Дејвид Уркварт, истакнути туркофил и русофоб. Дејвид Уркварт је посетио Кнежевину Србију 1832, 1834. и 1837. године и упознао се са кнезом Милошем и његовом политиком.

Британски конзули у Србији од 1837. су имали много мање утицаја него аустријски и руски конзули. У Цариграду, међутим, британски амбасадор имао је, после Кримског рата (1853 – 1856), пресудни утицај. Зато су главну дирекцију спољној политици Велике Британије према Србији давали британски амбасадори у Цариграду. У време друге владавине кнеза Милоша (1858 – 1860) и почетком владавине кнеза Михаила (1860 – 1868), до 1865. године, то је био сир Хенри Булвер.[1]

Велика источна криза[уреди]

На Берлинском конгресу 1878. Британија стаје на страну очувања Османског царства где год је то могуће[2]

Лондонска конференција 1912—1913.[уреди]

Лондонска конференција (1912—1913) је сазвана у децембру 1912. због успјеха чланица Балканског савеза у борбама против Османског царства током Првог балканског рата, а завршава се 30. маја 1913. године, кад је потписин Лондонски мир (1913).

Први светски рат[уреди]

Уједињено Краљевство је објавило рат Аустроугарској 12. августа 1914.

Односи Југославије и Уједињеног Краљевства[уреди]

Други светски рат и после[уреди]

У време Другог светског рата у Лондону су се налазили Краљ Петар II и Влада Краљевине Југославије у егзилу.

Проглашење ФНРЈ, 29. новембра 1945. било је дипломатским путем нотификовано свим државама. ФНРЈ је британска влада признала 22. децембра 1945.

Британска краљица Елизабета друга и Јосип Броз Тито у Београду, 1972. г.

Тито је посетио Лондон у броду Галеб 1953.

Британски престолонаследник принц Чарлс је посетио Југославију 1978.

Премијер Маргарет Тачер је посетила Југославију септембра 1980.

Разбијање СФРЈ и агресија на СРЈ[уреди]

Билатерални односи[уреди]

Србија и Уједињено Краљевство су успоставили званичне дипломатске односе 1837. године.[3]

Уједињено Краљевство је гласало за пријем Косова у УНЕСКО приликом гласања 2015.

Посете[уреди]

  • Државни секретар за иностране послове Борис Џонсон је посетио Србију новембра 2016.
  • Британски престолонаследник принц Чарлс и његова супруга војвоткиња од Корнвола су боравили у посети Србији марта 2016.
  • Државни секретар за иностране послове Филип Хамонд је посетио Србију 15. јануара и 8. октобра 2015.
  • Државни секретар за иностране послове Вилијам Хејг је био у радним посетама Србији августа 2010, октобра 2012. и маја 2013.
  • Јула 2012, председник Р. Србије Томислав Николић је посетио Лондон приликом отварања Олимпијских игара.
  • Новембра 2011, председник Р. Србије Борис Тадић је био у посети Уједињеном Краљевству.
  • МСП Вук Јеремић је посетио УК септембра 2007, јуна и децембра 2009, јуна и новембра 2010, новембра 2011. те јула 2012.

Економски односи[уреди]

  • Током 2015, остварен је извоз од 177 и увоз од 200 милиона евра, укупно 377.

Дипломатски представници[уреди]

У Београду[уреди]

Денис Киф амбасадор у Београду од 2014.
Британска амбасада у Београду

После убиства краља Александра и краљице Драге 29. маја 1903, британска влада је одлучила да повуче Џорџа Бонама, свог посланика у Београду и прекине дипломатске односе са Србијом. Пошто је нова српска влада Николе Пашића пензионисала петорицу официра завереника, дипломатски односи су обновљени именовањем британског посланика у Београду на трогодишњицу њиховог прекида, 29. маја 1906.

Британија после повлачења конзула Хоџиза није имала представника у Србији све до 1842. године.

У Лондону[уреди]

Амбасада Републике Србије у Лондону

Амбасада Републике Србије у Лондону (Велика Британија) радно покрива Ирску.[6]

На дужности незваничног отправника послова у Лондону А. Јовичић је био до јула 1906.

Почетком 1889. Намесништво је донело одлуку да, из финансијских разлога, затвори Посланство и премести га у Париз. Александар Јовичић на месту отправника послова у Лондону остао је са прекидима до 1906.

Јован Мариновић посланик у Паризу, био је акредитован код „Краљице Сједињене краљевине Велике Британије и Ирске“ од 1880. до 1882.

Филип Христић је заједно са књегињом Јулијом учествовао у мисији у Великој Британији 1863. године, после бомбардовања Београда 1862. године.

Занимљивости[уреди]

  • Доситеј Обрадовић је боравио у Великој Британији 1784/85. године, и том приликом је научио енглески језик.
  • Српски језик се изучава на појединим универзитетима у Уједњиеном краљевству, тако га на Универзитету у Нотингему од 1981. предаје Дејвид Норис.[7]

Поређење[уреди]

Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Србија Србија
Становништво 63.705.000 9.024.734 (са КиМ)
Површина 243.610 km² 88.361 km²
Престоница Лондон - 8.278.251 (13.709.000 шире подручје) Београд - 1.233.796 (1.659.440 шире подручје)
Облик владавине Уставна монархија Парламентарна република
Званични језик Енглески Српски

Слике[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]