Пређи на садржај

Љубо Леонтић

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубо Леонтић
Љуба Леонтић председник централног одбора Организације југословенских националиста (1923)
Лични подаци
Датум рођења(1887-08-18)18. август 1887.
Место рођењаСтуденци, код Имотског, Аустроугарска
Датум смрти13. новембар 1973.(1973-11-13) (86 год.)
Место смртиЗагреб, СФР Југославија

Др Љубо Леонтић (Студенци, код Имотског, 18. август 1887Загреб, 13. новембар 1973) био је хрватски правник и политичар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1887. године у Студенцима код Имотског. Студирао је право у Загребу и Прагу (стекао докторат 1911), а затим сликарство у Минхену и Прагу, где је 1914. године завршио Уметничку академију. У раздобљу пред Први светски рат био је активан у југословенској националистичкој омладини, заговарао рушење Аустроугарске монархије и уједињење хрватских земаља са Србијом и Црном Гором.[1]

Након почетка Првог светског рата емигрирао је у Италију, где је у Риму с осталим југословенским политичким емигрантима учествовао у оснивању Југословенског одбора и добровољачких војних јединица (Јадранска легија). Године 1915. емигрирао је у Јужну Америку, а 1917. у САД, где је активно деловао у југословенским емигрантским удружењима те уређивао више емигрантских листова.[1]

Након Првог светског рата, као присталица левог крила Самосталне демократске странке, заговарао је сарадњу с Комунистичком партијом Југославије. Од 1924. дο 1941. био је адвокат у Сплиту, а од 1941. до 1943. налазио се у италијанском заробљеништву на Липарским острвима. Након капитулације Италије 1943. године придружио се Народноослободилачком покрету Југославије.[1] Изабран је за члана Председништва АВНОЈ-а на његовом Другом заседању новембра 1943. године.

Након рата био је подсекретар у Министарству спољних послова, амбасадор Југославије у Лондону и члан државног посланства на мировним конференцијама и у УН-у од 1945. до 1948. године.[1]

Умро је 1973. године у Загребу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Енциклопедија.хр: Леонтић, Љубо, приступљено 30. 10. 2013.