Азаричи

Координате: 52° 27′ 49″ С; 29° 16′ 02″ И / 52.463611° С; 29.267222° И / 52.463611; 29.267222
С Википедије, слободне енциклопедије
Азаричи
Азарычы; Озаричи
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Гомељска област
РејонКалинкавички рејон
Основанпрви помен у XVI веку
Становништво
Становништво‍
 — 2009.1.338
Географске карактеристике
Координате52° 27′ 49″ С; 29° 16′ 02″ И / 52.463611° С; 29.267222° И / 52.463611; 29.267222
Временска зонаUTC+3
Азаричи на карти Белорусије
Азаричи
Азаричи
Азаричи на карти Белорусије
Поштански број247742
Позивни број+375 2345
Регистарска ознака3

Азаричи (блр. Азарычы; рус. Озаричи) насељено је место са административним статусом варошице (городской посёлок) у централном делу Гомељске области у Републици Белорусији. Административно припада Калинкавичком рејону.

Географија[уреди | уреди извор]

Азаричи се налазе у северном делу Калинкавичког рејона Гомељске области, и леже на обали реке Више (леве притоке реке Ипе). Удаљени су 42 км северно од рејонског центра града Калинкавича, односно 20 км северно од железничке станице Халодники на линији Жлобин—Калинкавичи. Административни центар области град Гомељ налази се 164 км источније.

Историја[уреди | уреди извор]

Према појединим писаним изворима Азаричи се више пута помињу током XVI века као село Минског војводства Велике Кнежевине Литваније. Пољски краљ Станислав II доделио је 1786. Азаричима статус насеља и дозволио одржавања два сајма годишње.

Након распада Пољско-литванске Уније 1793. постају део Руске Империје. Прва школа у селу отворена је 1869, а према подацима из 1889. школу је похађало 69 ученика. Недуго после тога основана је и прва гимназија. Године 1885. постају центар парохије која је обухватала 16 околних села. Крајем 19. века у насељу су постојале црква, 2 јеврејска молитвена дома, школа, 8 трговачких радњи, ресторан и апотека. Године 1913. отворена је амбуланта и телефонска централа.

Током марта 1944. недалеко од Азарича, у рејону села Дерт и Падасиновик немачки фашисти су успоставили 3 логора смрти у којима је било преко 50.000 заробљеника доведених из разних делова Белорусије.[1] У тим логорима је смртно страдало око 20.000 људи, а њима у част је на том месту 1965. подигнут меморијални споменик.

Све до 1960. Азаричи су били административни центар Доманавичког рејона. Административни статус варошице насеље носи од 17. новембра 1959. године.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа из 2009. у вароши је живело 1.338 становника.[2]

Кретање броја становника
1959. 2004. 2009.
1.800[3] 1.500[2] 1.338[2]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Азаричи су друмским линијама повезани са Калинкавичима, Бабрујском и Акцјабрским.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „«Хатынь» - Политика геноцида | Концентрационные лагеря, гетто | Озаричи”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2012. г. Приступљено 25. 06. 2013. 
  2. ^ а б в Результаты переписи 2009 года
  3. ^ «Населенныя мѣста Россiйской имперiи въ 500 и болѣе жителей съ указанiемъ всего наличнаго въ нихъ населенiя и числа жителей преобладающихъ вѣроисповѣданiй по даннымъ первой всеобщей переписи населенiя 1897 г.» Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2012) (ред. Н. А. Тройницкий), 1905. Упомянут там под названием «Угаричи»

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Азаричи на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Азаричи&oldid=26172287”