Ана Илић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ана Илић
Лични подаци
Датум рођења(1995-12-25)25. децембар 1995. (28 год.)
Место рођењаВрање, СР Југославија
Књижевни рад
Период2011—
Најважнија делаПод светлом истине
Оне звездане очи
Утрнеле речи

Ана Илић (Врање, 1995) српска је песникиња.[1]

Једна је од ретких особа у Србији која је оболела од Фридрајхове атаксије. Продајом и промоцијом својих збирки песама Ана скреће пажњу јавности на особе оболелих од ретких болести и особе са инвалидитетом и скупља средства за набавку, за њу прекопотребних, лекова за успоравање болести.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ана Илић је рођена 25. децембра 1995. године у Врању, основно и средње образовање, упркос болести, стиче у Владичином Хану, а као студент на Филозофском факултету у Нишу[2] [3] дипломирала је 11. јула 2019. године.[тражи се извор] До своје девете године ни по чему се није разликовала од остале деце, када јој је на Дечијој неурологији у Београду, постављена дијагноза – Фридрајхова атаксија. То је ретка и тешка болест за коју нема лека. За кратко време Ана постаје корисник инвалидских колица, а низ озбиљних секундарних дијагноза прате ону основну: озбиљна кардиомиопатија, скелетни деформитети, замор, мишићна слабост, дијабетес.

Своје збирке песама, представила је, од 2012. године до данас на промоцијама у Београду[4], Владичином Хану, Врању (у оквиру Недеље доброте и Врањског културног лета), Лос Анђелесу, Торонту, Нишу, као и на Октобарским сусретима писаца дијаспоре у Франкфурту.[5]

У склопу активности које је Национална организација за ретке болести Србије организовала 2013. поводом обележавања Међународног дана ретких болести, 27. фебруара на Великој сцени Позоришта Атеље 212 одржано је Књижевно вече са Аном Илић. Анине стихове говорили су: Ивана Кузмановић, писац, Ивана Димић, драматург и тадашња управница Позоришта Атеље 212, као и глумци: Милан Цаци Михаиловић, Иван Јевтовић, Ненад Ћирић, Јаков Јевтовић, Тања Петровић и Владислав Михаиловић.

Збирке песама[уреди | уреди извор]

Опростите
Опростите ветрови што сам вас сузама дозивала,
Опростите сломљени додири што нисам од вас побегла,
Опростите сједињене душе што вас нисам познала,
Опростите урезане молитве што вас се нисам сетила,
Опростите прозирни људи на папиру што сте ми значили,
Опростите спазматични загрљаји
Што више не хрлим ка вама,
Опростите јецаји непроспаваних ноћи
Што ми више нисте мелодични,
Опростите ожиљци црне пожуде
Што вас глатка свила прикрива,
Опростите горких отрова течности
Што ми се више не топите у устима.
Опрости животе што сам те клела,
Опрости смрти што сам те желела,
Опростите звери што сам вас волела.
Ана Илић (песма написана са 14 година)[6]
  • Под светлом истине, самостално издање, 2011.
  • Оне звездане очи, самостално издање, 2014. [7]
  • Утрнеле речи, самостално издање, 2018.[8]

Прва збирка песама „Под светлом истине” настајала је у периоду између десете и шеснаесте године, а објављена је на њен 16. рођендан као поклон групе аутора издавачке куће Лагуна и као почетак хуманитарне акције[9] под координацијом и покровитељством књижевнице Иване Кузмановић.[10] Љубазношћу Издавачке куће „Прометеј” из Новог Сада, збирка је представљена читаоцима на Међународном сајму књига 2012. године у Београду, а 2013. године, уз помоћ Удружења писаца „Седмица”, Франкфурт и на највећем сајму књига на свету у Франкфурту.

Заступљеност у антологијама и зборницима[уреди | уреди извор]

  • У антологији Најлепше љубавне песме српских песникиња (99 српских песникиња кроз векове – од монахиње Јефимије до најмлађе Ане Илић),
  • У антологији савремених песника 21. века у едицији Поезије мисли: Снови ињем посути, издатој поводом 120 година од рођења Сергеја А. Јесењина,
  • У антологији књижевног стваралаштва Владичиног Хана,
  • У јубиларном издању утицајног часописа за књижевност, уметност и културу „Градина”,
  • У едицији Искре љубави којом је 2012. друштво „Др Саша Божовић” обележило 100 година од рођења др Саше Божовића, ратног лекара, хуманисте и аутора романа „Теби моја Долорес”,
  • У часопису за уметност и културу „Звездани Колодвор”,
  • У Неовисном часопису за књижевну прошлост и будућност у Босни и Херцеговини „Наслијеђе” и интернационалним зборницима: „Између два света”, „Поетско ћоше”, „Осмех живот краси”, „Море на длану” (Хрватска), „Осветљавање”.

Анина прича „Сакупљање љубави” објављена је у петој књизи „Не остављај ме” бестселер серијала „О псима и људима” аутора проф др Ратка Божовића и Маријане Рајић.

Преведене песме[уреди | уреди извор]

  • Девет песама, преведених на енглески језик, објављено је у најстаријем српском листу у САД „Амерички Србобран” који је основан у Питсбургу 1905. где и данас излази једном недељно. Песме је превела Мира Матарић, доктор наука из лингвистике и светске књижевности.
  • Анине песме су превођене и на пољски и заједно са њеном биографијом, објављене на сајту: „Поезија, Поезија” где се представљају ствараоци из земаља некадашње источне Европе.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Награђена на књижевном конкурсу „Речи у боји” у организацији Канцеларије за младе Врање,
  • Добитник Прве годишње награде Националне организације за ретке болести Србије за допринос ширењу свести о ретким болестима,
  • Добитник Светосавског признања (2013) и Признања Кнеза Лазара (2014) – за унапређење културног стваралаштва општине Владичин Хан,
  • Носилац је „Вукове дипломе” за школску 2013/14. године Гимназије „Јован Скерлић”,
  • Од априла 2015. године новоосновани књижевни клуб у Владичином Хану носи име по младој песникињи − „Књижевни клуб Ана Илић”.[11]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ana Ilić, Reč koja leči”. OK Radio. 16. 2. 2016. Приступљено 18. 1. 2017. 
  2. ^ Milenković, Zorica (1. 12. 2015). „Ana Ilić pod svetlom istine ostvaruje svoje snove”. City radio. Архивирано из оригинала 30. 12. 2018. г. Приступљено 19. 1. 2017. 
  3. ^ „Ana Ilić, iako boluje od Fridrajhove ataksije uspešna je studentkinja i pesnikinja”. Vladičin Han vesti. 19. 1. 2017. Приступљено 19. 1. 2017. 
  4. ^ „Humanost pod svetlom istine”. Vesti online. 2. 2. 2012. Приступљено 19. 1. 2017. 
  5. ^ „Ana Ilić predstavlja novu knjigu u rodnom Vladičinom Hanu”. Južne vesti. 23. 6. 2015. Приступљено 19. 1. 2017. 
  6. ^ „Песме”. Ана Илић. Архивирано из оригинала 31. 01. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2017. 
  7. ^ „Ана Илић-Оне звездане очи”. РТВ Врање. 27. 5. 2015. Приступљено 19. 1. 2017. 
  8. ^ Илић, Ана (2018). Утрнеле речи. Владичин Хан: сопствено издање. стр. 101. ISBN 978-86-915219-2-9. 
  9. ^ „Lagunini autori u humanitarnoj akciji za Anu Ilić”. Laguna. Приступљено 19. 1. 2017. 
  10. ^ „АНА ИЛИЋ - ПОД СВЕТЛОМ ИСТИНЕ”. Српска кућа. Архивирано из оригинала 31. 1. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2017. 
  11. ^ „Književni klub “Ana Ilić” raspisao konkurs za najbolju pesmu”. Jugmedia. 23. 6. 2016. Приступљено 19. 1. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Илић&oldid=26707705”