Антиметабола
Антиметабола (grč. ἀντιμεταβολή — премештање насупрот)[1] је стилска фигура у којој се више речи или реченица понављају у обрнутом редоследу као у огледалу и самим тим преокрећу и значење. Антиметабола је спој анадиплозе и епанадиплозе. Синонимни термими су антиметалепса и антиметатеза.[2] Подврста је антитезе у којој се оба њена члана понављају измењујући синтактичку функцију.[3] Распоред речи које се подударају је хијастичан.[4] Латински називи ове фигуре су commutatio и conversio.[2] Припада фигурама дикције.
Историјат појма[уреди | уреди извор]
Термин антиметабола је преузет из античке реторике.[1] Најстарији примери потичу од Квинтилијана: "Не живим да једем него једем да живим." Често се употребљавала у јавним, политичким и религиозним говорима, а и у јеванђељима има своју стилогену функцију. У време барока који је познат по китњастом стилу била је омиљени поступак.[5]
Употреба[уреди | уреди извор]
Антиметабола се користи у политичким говорима и рекламама као средство аргументације и убеђивања. Може послужити и хумору и иронији.[6] У аргументацији, антиметабола понекад омогућава да се преиспита и ослаби узрочно-последична веза једног расуђивања, што понекад доводи до парадокса или софизма. Има је и у поезији и у прози, а у пословицама често има антитетичку функцију. У поезији је неретко удружена са епифором и заједно са њом доприноси рими. Будући симетрична фигура, доприноси ритму исказа и омогућава лакше памћење.[2]
Антиметабола и хијазам[уреди | уреди извор]
Постоје два супротстављена схватања хијазма. Према првом, у хијазму се никада не понављају речи, само смисао, а у другом смисао се понавља увек, а понекад и речи.[6] У првом случају антиметабола не може бити подврста хијазма, а у другом, који је прихваћеније гледиште, може се рећи да је свака антиметабола хијазам, али сваки хијазам није антиметабола. У антиметаболи увек је присутна инверзија истих речи, а у хијазму инвертоване речи не морају бити исте, већ понекад бивају синонимне или антонимне или само припадају истој категорији.[7] Међутим, речи ни у антиметаболи не остају сасвим исте, већ углавном мењају своје облике а каткад замењују и врсте речи (нпр. именица постаје придев а придев именица), али њихов корен остаје исти.[6] Хијазам преокреће смисао, а антиметабола и смисао и речи.[8]
Примери[уреди | уреди извор]
| „ | Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се. |
” |
| — Нови завет, Јеванђеље по Луки, 18, 4 | ||
| „ | И лонцем о камен или каменом о лонац, тешко лонцу свакојако. |
” |
| — српска народна пословица | ||
| „ | Ђе је срећа, ту је и несрећа, |
” |
| — Смрт Марка Краљевића, српска епска народна песма | ||
| „ | (...) Хладна пасторало, трајеш, |
” |
| — Ода грчкој урни, Џон Китс | ||
| „ | Када погледате у амбис, и амбис погледа у вас. |
” |
| — Фридрих Ниче | ||
| „ | Од свега што свет има и јесте ја сам хтео да направим средство којим бих савладао и освојио свет, а сада је тај свет начинио од мене своје средство. |
” |
| — Проклета авлија, Иво Андрић | ||
| „ | Не питајте шта ваша земља може да учини за вас - питајте шта ви можете учинити за своју земљу. |
” |
| — инаугурациони говор 20. јануара 1961, Џон Ф. Кенеди | ||
| „ | Филозофија, као теорија метафоре, најпре ће бити метафора за теорију. |
” |
| — Маргине, Жак Дерида | ||
| „ | И ово још хоћу да знаш, драги мој Федре: живели смо |
” |
| — Федру, Јован Христић | ||
Сличне стилске фигуре[уреди | уреди извор]
- Анадиплоза
- Антитеза
- Епанадиплоза
- Киклос
- Симплока
- Хијазам
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 37. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ а б в Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 49—50. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 17. 3. 2019.
- ^ Živković, Dragiša, ур. (2001). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 40.
- ^ Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 305—308. ISBN 978-86-343-0277-6.
- ^ Popović, Tanja, ур. (2010). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 44—45. ISBN 978-86-7360-064-2.
- ^ а б в „Antimetabole”. LitCharts. Приступљено 17. 3. 2019.
- ^ Nordquist, Richard. „Antimetabole - Figure of Speech”. ThoughtCo. Приступљено 17. 3. 2019.
- ^ „Antimetabole”. Literary Devices. Приступљено 17. 3. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Popović, Tanja, ур. (2010). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 44—45. ISBN 978-86-7360-064-2.
- Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 49—50. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 17. 3. 2019.
- Baldick, Chris, The concise Oxford dictionary of literary terms. - 2nd ed. - Oxford. . Oxford University Press. 2004. ISBN 978-0-19-860883-7.
- Živković, Dragiša, ур. (2001). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 40.
- Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 305—308. ISBN 978-86-343-0277-6.
- Popović, Tanja (2010). Rečnik književnih termina. стр. 44—45. ISBN 978-86-7360-064-2.
