Анђелко Заблаћански

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Анђелко Заблаћански
Zablacanski.jpg
Пуно име Анђелко Заблаћански
Датум рођења (1959-12-04)4. децембар 1959.(58 год.)
Место рођења Глушци
 ФНРЈ
Награде Прва награда за причу Везирове сузе,
Шумадијске метафоре, Младеновац (2008)[1]

Анђелко Заблаћански (Глушци, Богатић, 4. децембра 1959) је српски песник, афористичар.[2], преводилац поезије са руског језика[3]

Биографија[уреди]

Анђелко Заблаћански, песник и афористичар, рођен је 1959. године у Глушцима код Богатића у Мачви. Поезију пише од ране младости и досад је објавио седам књига. Песме су му преведене на руски[4] и бугарски[5], афоризми на македонски, а и он преводи са руског језика. Награђиван је у Русији на поетском фестивалу Поезија улице у Санкт Петербургу 2014. године.

Покретач је и главни уредник онлајн часописа за књижевност „Суштина поетике”.[6]

Живи у Глушцима.

Дела[уреди]

  • Рам за слике из снова (1992)[7]
  • Игра сенки (2004)[8]
  • Палацање (2006), афоризми[9]
  • Птица на прозору (2007)[10]
  • Сан напукле јаве (2009)[11]
  • Раскршћа несанице (2012)[12]
  • Пијано праскозорје (2014)[13]

Извори[уреди]

  1. ^ Беоинфо вести
  2. ^ Бисери балканског афоризма
  3. ^ Евгениј Капустин
  4. ^ ОТЗВУКИ НЕБЕС Преузето 5. 09. 2015.
  5. ^ ФЕРЪ Преузето 25. 08. 2015.
  6. ^ Суштина поетике
  7. ^ Рам за слике из снова (COBISS.SR 4625932)
  8. ^ Игра сенки (COBISS.SR 113421580)
  9. ^ Палацање (COBISS.SR 131590668)
  10. ^ Птица на прозору (COBISS.SR 224431367)
  11. ^ Сан напукле јаве (COBISS.SR 241010695)
  12. ^ Раскршћа несанице (COBISS.SR 190362124)
  13. ^ Пијано праскозорје (COBISS.SR 291236615)

Спољашње везе[уреди]