Глушци (Богатић)

Координате: 44° 53′ 16″ С; 19° 32′ 32″ И / 44.887666° С; 19.542333° И / 44.887666; 19.542333
С Википедије, слободне енциклопедије
Глушци
Православна црква у Глушцима (Мачва).JPG
Српска православна црква у Глушцима
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ОпштинаБогатић
Становништво
 — 2011.Пад 1975
Географске карактеристике
Координате44° 53′ 16″ С; 19° 32′ 32″ И / 44.887666° С; 19.542333° И / 44.887666; 19.542333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина81 m
Глушци на мапи Србије
Глушци
Глушци
Глушци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број15356
Позивни број015
Регистарска ознака

Глушци су сеоско насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1975 становника.Са запада граниче се са Богатићем и Раденковићем,са севера Ноћајем,са истока Узвећем,а са југа Мачванским Метковићем.Асфалтним путевима Глушци су повезани са Мачванском Митровицом(10 км),Шапцом(20 км) и Богатићем(9 км).

Насеље је крстастог,јасеничко-мачванског типа,а земљиште Глушаца је део простране мачванске равнице,као ободног дела Панонске низије,са надморском висином 81 m.По климатским елементима,глушачко микроподнебље има умерено-континенталну климу.Просечна годишња температура је 11,4°C,а посебно изражен елемент у клими Глушаца су ветрови који дувају из разних праваца,са различитом учесталошћу и брзином,најчешће у марту,априлу,јулу и новембру.Повољни природни и еколошки услови учинили су да Глушци буду изразито пољопривредно насеље.

Овде је рођен и живео песник Борисав Бора Симић (1929-2016). Овде се налази Спомен комплекс Бубања.

Галерија[уреди | уреди извор]

Етно село „Авлија”[уреди | уреди извор]

Црква Светих апостола Петра и Павла[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Глушци живи 1909 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (40,9 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 713 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.856
1953. 2.906
1961. 2.776
1971. 2.556
1981. 2.512
1991. 2.438 2.354
2002. 2.346 2.452
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.299 97,99%
Роми
  
16 0,68%
Црногорци
  
5 0,21%
Хрвати
  
3 0,12%
Румуни
  
1 0,04%
непознато
  
20 0,85%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]