Глушци (Богатић)

Глушци
Глушци;
	Српска православна црква у Глушцима
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Богатић
Становништво
— 2022.	1635
Географске карактеристике
Координате	44° 53′ 16″ С; 19° 32′ 32″ И / 44.887666° С; 19.542333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	81 m
	Глушци Глушци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	15356
Позивни број	015
Регистарска ознака	BĆ

Глушци су сеоско насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 1635 становника.Са запада граниче се са Богатићем и Раденковићем,са севера Ноћајем, са истока Узвећем, а са југа Мачванским Метковићем. Асфалтним путевима Глушци су повезани са Мачванском Митровицом(10 км), Шапцом(20 км) и Богатићем(9 км).

Насеље је крстастог, јасеничко-мачванског типа, а земљиште Глушаца је део простране мачванске равнице, као ободног дела Панонске низије, са надморском висином 81 m.По климатским елементима,глушачко микроподнебље има умерено-континенталну климу. Просечна годишња температура је 11,4 °C, а посебно изражен елемент у клими Глушаца су ветрови који дувају из разних праваца, са различитом учесталошћу и брзином, најчешће у марту, априлу, јулу и новембру. Повољни природни и еколошки услови учинили су да Глушци буду изразито пољопривредно насеље.

Овде је рођен и живео песник Борисав Бора Симић (1929-2016). Овде се налази Спомен комплекс Бубања. У Глушцима је рођен, живи и ствара песник Анђелко Заблаћански (1959).

Демографија

У насељу Глушци живи 1909 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (40,9 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 713 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	2.856
1953.	2.906
1961.	2.776
1971.	2.556
1981.	2.512
1991.	2.438	2.354
2002.	2.346	2.452

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	2.299	97,99%
Роми	16	0,68%
Црногорци	5	0,21%
Хрвати	3	0,12%
Румуни	1	0,04%
непознато	20	0,85%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	33	46
80+	17	39
75—79	42	62
70—74	77	81
65—69	65	97
60—64	60	54
55—59	48	47
50—54	99	74
45—49	114	88
40—44	64	74
35—39	77	55
30—34	67	72
25—29	83	72
20—24	74	74
15—19	45	71
10—14	74	64
5—9	69	63
0—4	47	58
Просек :	40,9	42,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	532	594	649	670	690	687	713

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	155	135	114	109	106	61	21	9	2	1	3,29

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	965	242	623	65	23	12
Женски	1.006	138	614	223	22	9
УКУПНО	1.971	380	1.237	288	45	21

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	578	435	0	1	45
Женски	321	240	0	0	11
Укупно	899	675	0	1	56

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	23	29	3	8
Женски	1	1	23	3	2
Укупно	3	24	52	6	10

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	6	9	7
Женски	1	1	4	14	13
Укупно	1	1	10	23	20

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	7
Женски	0	0	0	7
Укупно	3	0	0	14