Анђелко Заблаћански
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| Анђелко Заблаћански | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Анђелко Заблаћански |
| Датум рођења | 4. децембар 1959. |
| Место рођења |
Глушци ФНРЈ |
| Награде |
Прва награда за причу Везирове сузе, Шумадијске метафоре, Младеновац (2008)[1] |
Анђелко Заблаћански (Глушци, Богатић, 4. децембра 1959) је српски песник, афористичар.[2], преводилац поезије са руског језика[3]
Садржај
Биографија[уреди]
Анђелко Заблаћански, песник и афористичар, рођен је 1959. године у Глушцима код Богатића у Мачви. Поезију пише од ране младости и досад је објавио седам књига. Песме су му преведене на руски[4] и бугарски[5], афоризми на македонски, а и он преводи са руског језика. Награђиван је у Русији на поетском фестивалу Поезија улице у Санкт Петербургу 2014. године.
Покретач је и главни уредник онлајн часописа за књижевност „Суштина поетике”.[6]
Живи у Глушцима.
Дела[уреди]
- Рам за слике из снова (1992)[7]
- Игра сенки (2004)[8]
- Палацање (2006), афоризми[9]
- Птица на прозору (2007)[10]
- Сан напукле јаве (2009)[11]
- Раскршћа несанице (2012)[12]
- Пијано праскозорје (2014)[13]
Извори[уреди]
- ^ Беоинфо вести
- ^ Бисери балканског афоризма
- ^ Евгениј Капустин
- ^ ОТЗВУКИ НЕБЕС Преузето 5. 09. 2015.
- ^ ФЕРЪ Преузето 25. 08. 2015.
- ^ Суштина поетике
- ^ Рам за слике из снова (COBISS.SR 4625932)
- ^ Игра сенки (COBISS.SR 113421580)
- ^ Палацање (COBISS.SR 131590668)
- ^ Птица на прозору (COBISS.SR 224431367)
- ^ Сан напукле јаве (COBISS.SR 241010695)
- ^ Раскршћа несанице (COBISS.SR 190362124)
- ^ Пијано праскозорје (COBISS.SR 291236615)
Спољашње везе[уреди]
- Поезија суштине
- Стихи.ру
- Творац града
- Бански двор Преузето 28. августа 2015.
- Превод са руског
- Невский альманах (страна 98)
- Поезија немира - преводи са руског
