Анђелко Заблаћански
| Анђелко Заблаћански | |
|---|---|
 |
|
| Пуно име | Анђелко Заблаћански |
| Датум рођења | 4. децембар 1959. |
| Место рођења | Глушци ФНРЈ |
| Награде | Прва награда за причу Везирове сузе, Шумадијске метафоре, Младеновац (2008)[1] |
Анђелко Заблаћански (Глушци, Богатић, 4. децембра 1959) је српски песник, афористичар.[2], преводилац поезије са руског језика[3]
Садржај
Биографија[уреди]
Анђелко Заблаћански, песник и афористичар, рођен је 1959. године у Глушцима код Богатића у Мачви. Поезију пише од ране младости и досад је објавио седам књига. Песме су му преведене на руски[4] и бугарски[5], афоризми на македонски, а и он преводи са руског језика. Награђиван је у Русији на поетском фестивалу Поезија улице у Санкт Петербургу 2014. године.
Покретач је и главни уредник онлајн часописа за књижевност „Суштина поетике”.[6]
Живи у Глушцима.
Дела[уреди]
- Рам за слике из снова (1992)[7]
- Игра сенки (2004)[8]
- Палацање (2006), афоризми[9]
- Птица на прозору (2007)[10]
- Сан напукле јаве (2009)[11]
- Раскршћа несанице (2012)[12]
- Пијано праскозорје (2014)[13]
Извори[уреди]
- ↑ Беоинфо вести
- ↑ Бисери балканског афоризма
- ↑ Евгениј Капустин
- ↑ ОТЗВУКИ НЕБЕС Преузето 5. 09. 2015.
- ↑ ФЕРЪ Преузето 25. 08. 2015.
- ↑ Суштина поетике
- ↑ Рам за слике из снова (COBISS.SR)
- ↑ Игра сенки (COBISS.SR)
- ↑ Палацање (COBISS.SR)
- ↑ Птица на прозору (COBISS.SR)
- ↑ Сан напукле јаве (COBISS.SR)
- ↑ Раскршћа несанице (COBISS.SR)
- ↑ Пијано праскозорје (COBISS.SR)
Спољашње везе[уреди]
- Поезија суштине
- Стихи.ру
- Творац града
- Бански двор Преузето 28. августа 2015.
- Превод са руског
- Невский альманах (страна 98)
- Поезија немира - преводи са руског
