Богоштица

Координате: 44° 19′ 25″ С; 19° 24′ 10″ И / 44.323666° С; 19.402666° И / 44.323666; 19.402666
С Википедије, слободне енциклопедије

Богоштица
Манастир Свете Богородице Тројеручице
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ОпштинаКрупањ
Становништво
 — 2011.Пад 244
Географске карактеристике
Координате44° 19′ 25″ С; 19° 24′ 10″ И / 44.323666° С; 19.402666° И / 44.323666; 19.402666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина604 m
Богоштица на карти Србије
Богоштица
Богоштица
Богоштица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број015
Регистарска ознакаLO

Богоштица је насеље у Србији у општини Крупањ у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 244 становника. Становништво се углавном бави пољопривредом, пре свега узгојем малине и купина.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

У селу је рођен епископ шабачки Лаврентије Трифуновић, који је у Богоштици подигао и капелу - копију Његошеве капеле на Ловћену, као и Дом српске поезије „Десанка Максимовић“ у саставу новоизграђеног Манастира Свете Тројеручице Хиландарске[1].

У селу је рођен и познати српски неуропсихијатар проф. др Милутин М. Ненадовић.

Рељеф[уреди | уреди извор]

Селом протиче истоимена река која га дели на два засеока, у народу позната као Склоп и Село. Склоп обухвата мањи део укупне територије и углавном је прекривен шумама односно мањим ливадама. Са друге стране Село има велики број плодних њива познатих као Њиварице. Кроз Склоп пролази алфалтни коловоз, док се кроз Село још увек постоји стари макадамски пут. Од болнице у Крупњу до куће Петровића у Селу тренутно је потребно прећи 7.34 километра.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Богоштица живи 204 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,8 година (33,9 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 73 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,68.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 490
1953. 551
1961. 513
1971. 442
1981. 356
1991. 327 305
2002. 269 285
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
269 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Богоштица: Песнички украс у срцу Рађевине („Вечерње новости“, 7. мај 2013)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]