Лаврентије Трифуновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лаврентије (Трифуновић)
Manastir Sv. velikomučenice Marine, Lipnički Šor 014.jpg
Његово преосвештенство Лаврентије испред Манастира Свете великомученице Марине у Липничком Шору
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија шабачка
Архијерејски чинепископ
Титулаепископ шабачки
СједиштеШабац
Године службе2006.-
ПретходникЕпархија настала поделом Епархије шабачко-ваљевске
Претходна епархијаЕпархија шабачко-ваљевска
Године службе19892006.
ПретходникЈован Велимировић
НасљедникЕпархија подељена на Шабачку и Ваљевску
Претходна епархијаЕпархија западноевропска
Године службе19731989.
ПретходникЕпархија настала поделом Епархије западноевропске и аустралијске
НасљедникДамаскин (Давидовић)
Претходна епархијаЕпархија западноевропска и аустралијска
Године службе19691973.
НасљедникЕпархија подељена на Западноевропску и Аустралијско-новозеландску
Претходна епархијавикарни епископ моравички (Архиепископија београдско-карловачка)
Године службе19671969.
ПретходникСава (Вуковић)
НасљедникИринеј (Гавриловић)
Лични подаци
Световно имеЖивко Трифуновић
Датум рођења27. јануар 1935.
Мјесто рођењаБогоштица
Краљевина Југославија

Лаврентије (световно Живко Трифуновић; Богоштица код Крупња, 27. јануар 1935) епископ је шабачки.

Био је викарни епископ моравички од 1967. до 1969, затим епископ западноевропски и аустралијски од 1969. до 1973, затим епископ западноевропски од 1973. до 1989. и епископ шабачко-ваљевски од 1989. до 2006.

Биографија[уреди]

Рођен је у селу Богоштици код Крупња, област Рађевина, на дан Светог Саве 27. јануара 1935. године. Његово световно име било је Живко. Основну школу је завршио у Крупњу, а два разреда гимназије у Лозници, православну Богословију и Богословски факултет завршио је у Београду.

У чин јерођакона рукоположен је 1958, а у чин јеромонаха 1961. године. Две године био је духовник Цркве Ружице на Калемегдану (Београд), после тога парохијски свештеник на Купресу. Две и по године био је професор Богословије у манастиру Крки и истовремено парох у Ивошевцима. У епископски чин изабран је 1. јуна 1967, а хиротонисан 16. августа 1967. у Саборној цркви у Београду. Од 1967. до 1969. године био је викарни епископ моравички у Београду.

Епископ[уреди]

Године 1969. године постављен је за епископа западноевропског и аустралијског и устоличен марта 1969. у Лондону. Пошто је створио услове за формирање нове епархије у Аустралији, постављен је за Епископа у западну Европу. У Химелстиру у Немачкој основао је епархијски центар. Прво је откупио за Српску православну цркву једну већ саграђену цркву, ту је затим основао штампарију и издао дела Св. владике Николаја Велимировића и многе друге теолошке књиге. У то време дела Владике Николаја нису могла бити штампана у тадашњој Југославији. Године 1985. у Лондону је венчао принца Александра Карађорђевића и принцезу Катарину.

После пуних двадесет година епископског стажа у дијаспори Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао га је 1989. године за епископа шабачко-ваљевског. Устоличен је у Шапцу 23. јула 1989. године. На том положају наследио је упокојеног епископа Јована Велимировића. Наставио је започету делатност свог претходника кроз мисионарску издавачку кућу „Глас Цркве“ Епархије шабачко-ваљевске, штампали су велики број књига, успоставили православну радио и тв станицу.

Епископ Лаврентије у пратњи Патријарха српског Иринеја стиже на прославу 700 година постојања манастира Троноше

Посветио је велику пажњу обнављању и зидању нових цркава, основао је нови манастир Соко у подножју Соко града. У склопу ове његове задужбине налази се и музеј посвећен Св. Владици Николају. Његовим залагањем пренете су мошти Св. Владике Николаја из Америке у Србију 12. маја 1991. у манастир Лелић. Радио је на зближавању деце из дијаспоре са децом из Србије, у оквиру акције „Моба“ која се одржава сваке године почев од 2001. године.

У помоћ око манастира се придружила и Војска која је направила пут до манастира 2001. године, а генерал Небојша Павковић је отворио пут и унапредио поручника Бојић Ђорђа у чин капетана.

Епископ Лаврентије говори енглески, немачки и руски језик. Био је члан Светог архијерејског синода од 2002. до 2004. године.

Као представник и изасланик Српске православне цркве учествовао је на многим међуцрквеним састанцима и држао предавања и реферате. Уредник је листа „Православни мисионар“ (од 1998), а написао је и више чланака верско-поучне садржине.

На његов предлог Свети архијерејски сабор је на свом редовном заседању у мају 2006. поделио велику Епархију шабачко-ваљевску на две епархије: Шабачку са седиштем у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. Од тада је господин Лаврентије шабачки епископ, а за ваљевског епископа постављен је Милутин Кнежевић, до тада аустралијско-новозеландски.

Завештао је органе јануара 2011. године у Лозници.[1] Сакупио је медицинску помоћ у Европи где је раније службовао као епископ, у виду кревета и апарата за дијализу за шабачку болницу 2012. године.[2]

Добио је Орден Светог Арсенија Сремца Епархије сремске 2016. године[3] и Светог Саве првог степена 2017. године. Свечано је обележио пола века архијерејске службе у јулу 2017. године.[4][5] Одликован је орденом Светог Владике Николаја Епархије ваљевске.[6] Од 20. септембра 2019. је почасни грађанин Крупња.[7]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Сава (Вуковић)
викарни епископ моравички
1967—1969

Наследник:
Иринеј (Гавриловић)
Претходник:
-
епископ западноевропски и аустралијско-новозеландски
1969—1973.
Наследник:
Николај (Мрђа) (као епископ аустралијско-новозеландски) и Лаврентије (Трифуновић) (као епископ западноевропски)
Претходник:
Лаврентије (Трифуновић) (као епископ западноевропски и аустралијско-новозеландски)
епископ западноевропски
19731989.
Наследник:
Дамаскин (Давидовић)
Претходник:
Јован (Велимировић)
епископ шабачко-ваљевски
19892006.
Наследник:
Милутин (Кнежевић) (као епископ ваљевски) и Лаврентије (Трифуновић) (као епископ шабачки)
Претходник:
Лаврентије (Трифуновић) (као епископ шабачко-ваљевски)
епископ шабачки
2006.
Наследник:
-