Брдска класификација на Ђиро д’Италији

С Википедије, слободне енциклопедије
Брдска класификација на Ђиро д’Италији
Плава мајица, која се додељује победнику брдске класификације
Основне информације
Спортдрумски бициклизам
ТакмичењеЂиро д’Италија
Додељује се занајбољег брдаша на Ђиро д’Италији
Изворно име
  • Gran Premio della Montagna (језик: италијански)
Друга имена
  • Mountains classification in the Giro d'Italia (језик: енглески)
  • Grand Prix de la montagne du Tour d'Italie (језик: француски)
Историја
Прва награда1933.
Број награда87 (до 2024)
Први победникИталија Алфредо Бинда
Највише победа
  •  Ђино Бартали (ИТА)

    7 пута

Тренутни победникФранцуска Тибо Пино (2023)

Брдска класификација на Ђиро д’Италији је једна од другостепених класификација на етапној бициклистичкој трци, једној од три гранд тур тркеЂиро д’Италији. У класификацији, водећи возачи преко означених брдских циљева добијају бодове на основу позиција и категорије успона. Успони су класификовани према тежини и позицији на којој се налазе у етапи, од прве категорије за најтеже, до четврте за најлакше. Највиша тачка до које Ђиро иде те године, успон са највећом надморском висином, означен је као Чима Копи, у част Фаусту Копију и на њему се добија највише бодова.[1]

Класификација је уведена 1933. од 1974. до 2011. лидер класификације је носио зелену мајицу, а од 2012. мајица је промењена у плаву (итал. maglia azzurra).

Историја[уреди | уреди извор]

Брдска класификација је додата на Ђиро 1933.[2] Прве године одржавања класификације, организатори су бирали успоне и прва три возача преко тих успона су добијала поене.[2] Алфредо Бинда је прешао први преко сваког успона и освојио је класификацију.[2] 1974. уведена је зелена мајица за лидера класификације.[3] Зелена мајица је на Ђиру кориштена до 2012. када је спонзор класификације, Медијоланум банка одлучила да промени мајици у плаву.[4]

Ђиро и брдску класификацију исте године освојило је десет возача:

Систем бодовања[уреди | уреди извор]

На врху сваког брдског циља расположиви су поени за неколико првих возача који пређу преко циља. Број поена зависи од категорије брдског циља.

Систем бодовања је мијењат више пута,.а сваки пут је повећават број бодова који се додјељују. Систем је промијењен 2020. када су повећани бодови само за првопласираног преко брдског циља, за све категорије осим за брдске циљеви четврте категорије.

Бодови који се додјељују за брдску класификацију:[5]
Тип 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Чима Копи 50 30 20 14 10 6 4 2 1
1 категорија 40 18 12 9 6 4 2 1
2 категорија 18 8 6 4 2 1
3 категорија 9 4 2 1
4 категорија 3 2 1

Од 2015. до 2020. коришћен је следећи систем бодовања:[6]

Тип етапе /место 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Чима Копи 45 30 20 14 10 6 4 2 1
1 категорија 35 18 12 9 6 4 2 1
2 категорија 15 8 6 4 2 1
3 категорија 7 4 2 1
4 категорија 3 2 1

На тркама 2013. и 2014. користио се следећи систем бодовања:

Тип етапе /место 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Чима Копи 40 28 21 15 10 7 4 2 1
1 категорија 32 20 14 10 7 4 2 1
2 категорија 14 9 6 4 2 1
3 категорија 7 4 2 1
4 категорија 3 2 1

Систем бодовања који се користио до 2012.

Тип етапе /место 1 2 3 4 5 6 7
Чима Копи 21 15 9 5 3 2 1
1 категорија 15 9 5 3 2 1
2 категорија 9 5 3 2 1
3 категорија 5 3 2 1
4 категорија 3 2 1

Победници[уреди | уреди извор]

Победници брдске класификације.[7][8]

Вишеструки победници[уреди | уреди извор]

Укупно је 15 бициклиста освојило брдску класификацију више од једног пута.[12]

Вишеструки победници брдске класификације
Позиција Бициклиста Укупно победа године
1. Италија Ђино Бартали 7 1935, 1936, 1937, 1939, 1940, 1946, 1947
2. Шпанија Хосе Мануел Фуенте 4 1971, 1972, 1973, 1974
3. Италија Фаусто Копи 3 1948, 1949, 1954
Италија Франко Битоси 1964, 1965, 1966
Италија Клаудио Бортолото 1979, 1980, 1981
Италија Клаудио Кјапучи 1990, 1992, 1993
7. Француска Рафаел Жеминијани 2 1952, 1957
Луксембург Шарли Гол 1956, 1959
Италија Вито Таконе 1961, 1963
Шпанија Андрес Олива 1975, 1976
Белгија Лусин ван Импе 1982, 1983
Италија Маријано Пиколи 1995, 1996
Колумбија Чепе Гонзалес 1997, 1999
Колумбија Фреди Гонзалес 2001, 2003
Италија Стефано Гарцели 2009, 2011

По државама[уреди | уреди извор]

Победници брдске класификације по државама.[12]
Држава Број бициклиста који су победили Број победа
 Италија 21 39
 Шпанија 13 17
 Белгија 5 6
 Колумбија 4 6
 Француска 5 6
  Швајцарска 3 3
 Уједињено Краљевство 2 2
 Луксембург 1 2
 Аустралија 1 1
 Њемачка 1 1
 Мексико 1 1
 САД 1 1
 Венецуела 1 1
 Португалија 1 1
 Холандија 1 1

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Године 1975. Франсиско Галдос и Андрес Олива су освојили по 300 поена у брдској класификацији и побједа је додијељена обојици.[9]
  2. ^ На Ђиру 1956, постојала су два такмичења у брдској класификацији: Трофеј Доломити и Трофеј Апенини. Шарли Гол је освојио прво, Федерико Бамонтес друго, док је Аурелио дел Рио освојио класификацију Стелвио.[10][11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Weislo, Laura (13. 5. 2008). „Giro d'Italia classifications demystified”. Cycling News. Future Publishing Limited. Приступљено 30. 5. 2020. 
  2. ^ а б в Bill and Carol McGann. „1933 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Архивирано из оригинала 12. 06. 2017. г. Приступљено 8. децембар 2016. 
  3. ^ Bill and Carol McGann. „1974 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Архивирано из оригинала 25. 07. 2017. г. Приступљено 8. децембар 2016. 
  4. ^ News, Cycling (17. децембар 2011). „Blue Mountains Jersey For 2012 Giro D'Italia”. Cycling News. Future Publishing. Приступљено 8. децембар 2016. 
  5. ^ Becket, Adam (29. 5. 2022). „Giro d'Italia 2022 standings: Final results from the 105th edition after stage 21”. cyclingweekly.com. Приступљено 29. 5. 2022. 
  6. ^ „100th Giro d'Italia classifications demystified”. Cyclingnews. com. 2. 5. 2017. Приступљено 3. мај 2017. 
  7. ^ „Past winners”. Cyclingnews.com. Future plc. 9. мај 2009. Приступљено 8. децембар 2016. 
  8. ^ „Giro d'Italia – Fight for Pink: Il Garibaldi” (PDF). Giro d'Italia. RCS MediaGroup. стр. 38. Архивирано из оригинала (PDF) 19. април 2014. г. Приступљено 8. децембар 2016. 
  9. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1975 Giro d'Italia”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 2. 10. 2023. 
  10. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „1956 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Dog Ear Publishing. Приступљено 30. 5. 2021. 
  11. ^ van der Linden, Mark (8. 8. 2023). „Federico Bahamontes, Eagle of Toledo, best climber in Tour history, dies at 95.”. procyclingstats.com. Приступљено 2. 10. 2023. 
  12. ^ а б „Giro d'Italia 2009” (PDF). Infostrada sports. 2009. стр. 187. Архивирано из оригинала (PDF) 10. децембар 2010. г. Приступљено 8. децембар 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]