Лусин ван Импе

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лусин ван Импе
Lucien van Impe.jpg
Личне информације
Пуно име Лусјен ван Импе
Надимак Мали од Мереа
Датум рођења (1946-04-03)3. април 1946.(74 год.)
Место рођења Мере (Белгија)
Држављанство  Белгија
Информације о тиму
Tренутно члан тима Завршио каријеру
Дисциплина друмски
Тип возача брдаш
Професионална каријера
1969—1974
1975—1976
1977
1978
1979
1980
1981
1982—1984
1985
1986
1987
Sonolor
Gitane
Lejeune
C&A
KAS
Marc
Boston Mavic
Metauro Mobil
Santini
Dormilon
Sigma
Успеси
Тур де Франс
Jersey yellow.svg Тур де Франс 1 (1976)
  Jersey polkadot.svg Брдска класификација 6 (1971, 1972, 1975, 1977, 1981, 1983)
Ђиро д’Италија
  Jersey blue.svg Брдска класификација 2 (1982, 1983)
Шампионати и друге трке
Национални шампион
(друмска трка)
MaillotBélgica.svg 1 (1983)

Ажурирано: 29. април 2016.

Лусин ван Импе (хол. Lucien Van Impe, 20. октобар 1946) бивши је белгијски професионални бициклиста у периоду од 1969. до 1987. године. Био је изузетан брдаш. Највећи успех остварио је 1976. године када је освојио Тур де Франс; шест пута је освајао брдску класификацију, а четири пута завршавао Тур на подијуму.

Каријера[уреди | уреди извор]

Почетак каријере[уреди | уреди извор]

Ван Импе је каријеру почео 1969. године, утицајем Федерика Бамонтеса. Пре потписивања професионалног уговора, Ван Импе је 1968. освојио брдску класификацију на Тур Авенир трци.

1969—1976[уреди | уреди извор]

Прве године у професионалцима, освојио је Вуелта Навара трку и етапу на Туру Белгије, а затим и 12 место на Тур де Франсу. Две године касније, освојио је подијум на Туру, треће место и своју прву брдску класификацију, коју је освојио и наредне године, уз четврто место у генералном пласману, а завршио је трећи на Туру Романдије.

Ван Импе је освојио опет треће место на Туру 1975. и брдску класификацију, након што је годину раније завршио на 18 месту.

1976. Ван Импеов тим Сонолор се спојио са тимом Гитан, да би постао Гитан Кампањоло. У тим је дошао Сирил Гимард као спортски директор и, тада млади, Бернар Ино. Ван Импе је водио велику борбу са Јопом Зутемелком на Туру и успио је да га победи.

1977—1987[уреди | уреди извор]

На крају 1976. Ван Импе је напустио Гитан Кампањоло и прешао је у Лежун тим. На Туру Швајцарске освојио је друго место, на Критеријуму Дофине треће, а затим је стартовао Тур де Франс као фаворит, али је завршио трећи и освојио брдску класификацију.

Од тада, Ван Импе није имао запажених резултата, све до 1981. када је освојио друго место на Тур де Франсу, иза Бернара Иноа и брдску класификацију. Нареде године освојио је брдску класификацију на Ђиро д’Италији, а завршио је четврти у генералном пласману. Брдску класификацију на Ђиру освојио је и наредне године, уз национално првенство и четврто место на Тур де Франсу, уз шесту освојену брдску класификацију и изједначење рекорда са Федериком Баамонтесом, који је оборио Ришар Виренк 2004. освојивши брдску класификацију по седми пут.

Задњи Тур де Франс, Ван Импе је возио 1985. године и завршио је на 27. месту.

Крај каријере[уреди | уреди извор]

Ван Импе је завршио каријеру 1987. године. Живи у месту Импе, има двоје деце.

Ван Импе у току каријере никад није одбио да уради допинг тест и никада није био позитиван на тесту.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Лусин ван Импе на Викимедијиној остави