Лусин ван Импе
| Лусин ван Импе | ||
|---|---|---|
| ||
| Личне информације | ||
| Пуно име | Лусјен ван Импе | |
| Надимак | Мали од Мереа | |
| Датум рођења | 3. април 1946. | |
| Место рођења | Мере (Белгија) | |
| Држављанство |  Белгија
| |
| Информације о тиму | ||
| Tренутно члан тима | Завршио каријеру | |
| Дисциплина | друмски | |
| Тип возача | брдаш | |
| Професионална каријера | ||
| 1969—1974 1975—1976 1977 1978 1979 1980 1981 1982—1984 1985 1986 1987 |
Sonolor Gitane Lejeune C&A KAS Marc Boston Mavic Metauro Mobil Santini Dormilon Sigma | |
| Успеси | ||
| Тур де Франс | ||
 Тур де Франс
|
1 (1976) | |
 Брдска класификација
|
6 (1971, 1972, 1975, 1977, 1981, 1983) | |
| Ђиро д’Италија | ||
 Брдска класификација
|
2 (1982, 1983) | |
| Шампионати и друге трке | ||
| Национални шампион (друмска трка) |
 1 (1983)
| |
Лусин ван Импе (хол. Lucien Van Impe, 20. октобар 1946) бивши је белгијски професионални бициклиста у периоду од 1969. до 1987. године. Био је изузетан брдаш. Највећи успех остварио је 1976. године када је освојио Тур де Франс; шест пута је освајао брдску класификацију, а четири пута завршавао Тур на подијуму.
Каријера[уреди | уреди извор]
Почетак каријере[уреди | уреди извор]
Ван Импе је каријеру почео 1969. године, утицајем Федерика Бамонтеса. Пре потписивања професионалног уговора, Ван Импе је 1968. освојио брдску класификацију на Тур Авенир трци.
1969—1976[уреди | уреди извор]
Прве године у професионалцима, освојио је Вуелта Навара трку и етапу на Туру Белгије, а затим и 12 место на Тур де Франсу. Две године касније, освојио је подијум на Туру, треће место и своју прву брдску класификацију, коју је освојио и наредне године, уз четврто место у генералном пласману, а завршио је трећи на Туру Романдије.
Ван Импе је освојио опет треће место на Туру 1975. и брдску класификацију, након што је годину раније завршио на 18 месту.
1976. Ван Импеов тим Сонолор се спојио са тимом Гитан, да би постао Гитан Кампањоло. У тим је дошао Сирил Гимард као спортски директор и, тада млади, Бернар Ино. Ван Импе је водио велику борбу са Јопом Зутемелком на Туру и успио је да га победи.
1977—1987[уреди | уреди извор]
На крају 1976. Ван Импе је напустио Гитан Кампањоло и прешао је у Лежун тим. На Туру Швајцарске освојио је друго место, на Критеријуму Дофине треће, а затим је стартовао Тур де Франс као фаворит, али је завршио трећи и освојио брдску класификацију.
Од тада, Ван Импе није имао запажених резултата, све до 1981. када је освојио друго место на Тур де Франсу, иза Бернара Иноа и брдску класификацију. Нареде године освојио је брдску класификацију на Ђиро д’Италији, а завршио је четврти у генералном пласману. Брдску класификацију на Ђиру освојио је и наредне године, уз национално првенство и четврто место на Тур де Франсу, уз шесту освојену брдску класификацију и изједначење рекорда са Федериком Баамонтесом, који је оборио Ришар Виренк 2004. освојивши брдску класификацију по седми пут.
Задњи Тур де Франс, Ван Импе је возио 1985. године и завршио је на 27. месту.
Крај каријере[уреди | уреди извор]
Ван Импе је завршио каријеру 1987. године. Живи у месту Импе, има двоје деце.
Ван Импе у току каријере никад није одбио да уради допинг тест и никада није био позитиван на тесту.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Лусин ван Импе на Викимедијиној остави
