Британска источноиндијска компанија

За друге употребе, погледајте страницу Источноиндијска компанија.

Поседи Британске источноиндијске компаније и остали колонијални поседи у Индији

Британска источноиндијска компанија (енгл. British East India Company) је била деоничко друштво, које је по краљевској повељи из 1600. добило права трговине са Индијом. Компанија се претворила од трговачког друштва у компанију, која је владала Индијом преузевши војне функције и функције владања, све до распуштања 1858. године.

Британска источноиндијска компанија је 1617. добила права трговине од могулских царева. Сто година касније добила је право да не плаћа царине у Бенгалу, чиме је добила велику предност у индијској трговини. Одлучном победом Роберта Клајва у бици код Плесија 1757, компанија постаје војна и трговачка сила. До 1760. Французи су истерани из Индије, са изузетком неколико трговачких места на обали. Победом над Тигром од Мајсора 1799. и над Маратама 1818. постају потпуни господари Индије. Компанија је показала интерес и за места, која су лежала на трговачким путевима између Индије и Велике Британије. Успоставили су упоришта у Хонгконгу и Сингапуру.

Оснивање

Компанију су основали трговци, који су добили 1600. краљевску повељу са ексклузивним правима трговине са Индијом на период од 15 година. Названа је источноиндијска јер се Индија сматрала Источном Индијом, а Кариби западном Индијом. У почетку компанија није могла да се такмичи са холандским трговцима зачинима. Није могла да успостави ниједно стално трговачко седиште. Сурат је постао 1608. прва трговачка прелазна тачка. Успели су да успоставе и фабрику у Бенгалском заливу. Краљ је 1609. компанији обновио повељу на неодређени период, али под условом да трговина не сме бити без добити три узастопне године.

Упоришта у Индији

Трговци су често били у сукобима са холандским и португалским трговцима у Индијском океану. Када су Португалце победили у бици код Свалија 1612, тада су добили привилегије од могулског цара Џанагира. Енглези су сматрали да трговачки ратови могу бити опасни, па су се одлучили да испитају могућност оснивања упоришта у Индији. Британски краљ је 1615. послао дипломатску мисију код могулског цара Џанагира. Сврха мисије је била успостава трговачког уговора, којим би компанија добила ексклузивна права да створи упориште и да гради фабрике у Сурату и другде. Заузврат компанија би могулском цару обезбеђивала робу са европског тржишта. Могулски цар се сложио са трговачким уговором и компанија је добила ексклузивна права, каква друге европске компаније нису добиле.

Зграда источноиндијске компаније у Лондону поново изграђене (1799—1800), цртеж из 1817.

Ширење

Дотад је Португал имао базе у Гои и Бомбају и био је трговачки много јачи од британске компаније. После трговачког уговора са могулским царем британска источноиндијска компанија је створила упоришта у Сурату (са фабриком из 1612), Мадрасу (1639), Бомбају (1668) и Калкути (1690). До 1647. компанија је имала 23 фабрике у Индији. Могулски цар је 1634. дозволио компанији и да се шири на подручју Бенгала. Компанија се бавила највише памуком, свилом, индигом, шалитром и чајем. Компанија је ширила своју делатност малим делом и на трговину зачинима, који су били холандски монопол. Компанија је 1711. успоставила трговачко упориште у Кантону у Кини за трговину чајем у замену за кинеско сребро. Оливер Кромвел је 1657. изменио мало повељу. Статус компаније је даље ојачан ресторацијом монархије у Енглеској, па је краљ Чарлс II компанији око 1670. са серијом од 5 аката дао право да:

• издаје властити новац
• заузима територије
• командује тврђавама и војском
• ствара савезе
• проглашава рат и мир

Компанија је тиме добила готово статус државе. Компанија је била окружена трговачким супарницима, другим силама, а понекад непријатељским владарима. Због тога компанија ствара своју властиту војску око 1680, састављену углавном од локалног становништва. До 1689. компанија је постала јака као држава у Индији, Управљала је бенгалским, мадраским и бомбајским председништвима и имала је завидну војну снагу.

Пут до комплетног монопола

Радници компаније би се враћали у Енглеску са огромним богатством. Бивши радници компаније су настојали да сами оснују компаније које би се бавиле трговином са Индијом. Енглески парламент је 1694. омогућио било којој компанији да се бави трговином са Индијом и тиме је поништио претходне одлуке о монополу Британске источноиндијске компаније. Створена је била и нова паралелна компанија као супарник. Међутим није се могла носити са Британском источноиндијском компанијом, па је утопљена у њу. Тиме је престала постојати конкуренција, а компанија је добијала ексклузивна права од парламента, али на ограничене временске периоде. Компанија је успоставила лоби у парламенту. Око 1720, 15% британског увоза је било из Индије. Компанија је постала толико моћна да је великим делом почела утицати на одлуке владе у Лондону.

Роберт Клајв, први британски гувернер Бенгала

Трговина опијумом

Компанија је 1773. преузела трговину опијумом у Бенгалу. Опијум је био јако тражена роба у Кини. Бродови компаније службено нису смели да превозе опијум у Кину. Зато су опијум продавали у Калкути, под условом да се шаље у Кину. Кинези су забранили сваки увоз опијума, али опијум су кријумчарили трговци и разне агенције из Бенгала у Кину. Трговина је износила око 900 тона годишње. Кинези су због раста потрошње опијума пооштрили казне, тако да се од 1838. за кријумчарење опијума добијала смртна казна. Осим пооштравања казни за кријумчарење опијума, Кинези су послали и новог гувернера да сузбије кријумчарење. То је довело до Првог опијумског рата 1840. и британске окупације Хонгконга.

Колонијални монопол

Британија је победила Француску у Седмогодишњем рату (1756—1763). Француске империјалне амбиције су тиме ограничене. Роберт Клајв је предводио војску компаније током сукоба са Французима у Индији. Француско присуство у Индији је после тога сукоба битно смањено и ограничено само на Пондишери и неколико малих енклава, али без војног присуства. Одлучном победом Роберта Клајва у бици код Плесија 1757, компанија постаје војна и трговачка сила. Компаније више није имала јаког супарника.

Локални отпор

Могулско царство у Индији је било на издисају после смрти Аурангзеба. После битке код Буксара Клајв је постао гувернер Бенгала. Владари Мајсора Хајдар Али и Типу Султан познат као Тигар од Мајсора су задавали доста мука Енглезима. Током Седмогодишњег рата били су у савезници Француза. Након тога водила су се четири Англо-мајсорска рата. Убиством Тигра од Мајсора 1799, компанија је коначно победила и Мајсор и уклонила великог унутрашњег непријатеља.

Други велики локални непријатељ су биле Марате, које су након опадања моћи Могула, створили велико Марата царство. Међутим компанија је водила три рата са Маратама и коначно је победила 1818. године. Марате и тиме је сломила задњи велики отпор унутар Индије. Многи локални владари Индије су морали признати превласт компаније.

Финансијски проблеми

Монополистичка активност компаније је изазвала Бостонску чајанку

Компанија се суочавала и са финансијским проблемима. Није била способна да ефикасно влада тако великим територијама. Током Бенгалске глади из 1770. умрло је 10 милиона људи или трећина становништва Бенгала. Компанија се сматра одговорном великим делом за такву катастрофу, јер је претходно настојала извући максимални профит. Административни трошкови су нарасли због пада продуктивности у Бенгалу. Осим тога у то време у целој Европи је дошло до стагнације. Британија се суочавала са побуном у Америци, а Француска је била на рубу револуције. Због тога је трговина значајно опала, па је компанија била на рубу банкрота. Молили су парламент за помоћ. Добили су већу аутономију у трговини са Америком, по такозваном Чајном закону из 1773. године. Добили су право да тргују робом из колонија, али без колонијалног пореза, који су плаћали локални трговци из Америке. Монополистичка пракса компаније изазвала је Бостонску чајанку из 1773, што је био велики догађај, који је довео до Америчког рата за независност.

Крај

После побуне сепоја, тј. војника компаније, дошло је до Индијске побуне 1857. године. После побуне Индија је постала 1858. крунска колонија Велике Британије, па је све поседе компаније преузела Британија. Компанија је још једно време трговала чајем. Коначно је распуштена 1. јануара 1874. године.

Литература

• Andrews, Kenneth R. (1985). Trade, Plunder, and Settlement: Maritime Enterprise and the Genesis of the British Empire, 1480–1630. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-25760-2. 
• Bowen, H. V. (1991). Revenue and Reform: The Indian Problem in British Politics, 1757–1773. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-40316-0. 
• Bowen, H. V. (2003). Margarette Lincoln; Nigel Rigby, ур. The Worlds of the East India Company. Rochester, NY: Brewer. ISBN 978-0-85115-877-8. ; 14 essays by scholars
• Brenner, Robert (1993). Merchants and Revolution: Commercial Change, Political Conflict, and London's Overseas Traders, 1550–1653. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05594-7. 
• Carruthers, Bruce G. (1996). City of Capital: Politics and Markets in the English Financial Revolution. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-04455-2. 
• Chaudhuri, K. N. (1965). The English East India Company: The Study of an Early Joint-Stock Company, 1600–1640. London: Cass. 
• Chaudhuri, K. N. (1978). The Trading World of Asia and the English East India Company, 1660–1760. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-21716-3. 
• Chaudhury, S. (1999). Merchants, Companies, and Trade: Europe and Asia in the Early Modern Era. London: Cambridge University Press. 
• Dalrymple, William (March 2015). The East India Company: The original corporate raiders. "For a century, the East India Company conquered, subjugated and plundered vast tracts of south Asia. The lessons of its brutal reign have never been more relevant." The Guardian
• William Dalrymple (2019). The Anarchy - The Relentless Rise of the East India Company. London: Bloomsbury. ISBN 978-1-4088-6437-1. , .
• Dirks, Nicholas (2006). The Scandal of Empire: India and the creation of Imperial Britain. Cambridge, Massachusetts, London, England: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02166-2. 
• Dodwell, Henry (1968). Dupleix and Clive: Beginning of Empire. 
• Dulles, Foster Rhea (1931). Eastward ho! The first English adventurers to the Orient (1969 изд.). Freeport, New York: Books for Libraries Press. ISBN 978-0-8369-1256-2. 
• Farrington, Anthony (2002). Trading Places: The East India Company and Asia, 1600–1834. London: British Library. ISBN 978-0-7123-4756-3. 
• Finn, Margot; Smith, Kate, ур. (2018). The East India Company at Home, 1757–1857. London: UCL Press. ISBN 978-1-78735-028-1. 
• Furber, Holden (1948). John Company at Work: A study of European Expansion in India in the late Eighteenth century. Harvard University Press. 
• Furber, Holden (1976). Rival Empires of Trade in the Orient, 1600–1800. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-0787-7. 
• Gardner, Brian (1990). The East India Company : a history.  Online free to borrow
• Greenwood, Adrian (2015). Victoria's Scottish Lion: The Life of Colin Campbell, Lord Clyde. UK: History Press. стр. 496. ISBN 978-0-7509-5685-7. Архивирано из оригинала 21. 02. 2016. г. Приступљено 08. 03. 2020. 
• Harrington, Jack (2010), Sir John Malcolm and the Creation of British India, New York: Palgrave Macmillan., ISBN 978-0-230-10885-1 
• Keay, John (2010). The Honourable Company: A History of the English East India Company. HarperCollins UK. ISBN 978-0-00-739554-5. 
• Lawson, Philip (1993). The East India Company: A History. London: Longman. ISBN 978-0-582-07386-9. 
• Leinwand, Theodore B. (2006). Theatre, Finance and Society in Early Modern England. Cambridge University. ISBN 978-0-521-03466-1. 
• MacGregor, Arthur (2018). Company Curiosities: nature, culture and the East India Company, 1600–1874. London: Reaktion Books. ISBN 9781789140033. 
• Marshall, P. J (1968). Problems of empire: Britain and India 1757–1813. 
• Misra, B. B (1959). The Central Administration of the East India Company, 1773–1834. 
• O'Connor, Daniel (2012). The Chaplains of the East India Company, 1601–1858. London: Continuum. ISBN 978-1-4411-7534-2. 
• Oak, Mandar, and Anand V. Swamy (2012). „"Myopia or strategic behavior? Indian regimes and the East India Company in late eighteenth century India."” (PDF). Explorations in economic history. 49 (3): 352—366. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Philips, C. H. The East India Company 1784–1834 (2nd ed. 1961), on its internal workings
• Riddick, John F (2006). The history of British India: a chronology. , covers 1599–1947
• Riddick, John F (1998). Who Was Who in British India. , covers 1599–1947
• Ruffner, Murray (21. 4. 2015). „Selden Map Atlas”. Thinking Past. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 28. 4. 2015. 
• Risley, Sir Herbert H., ур. (1908), The Indian Empire: Historical, Imperial Gazetteer of India, 2, Oxford: Clarendon Press, under the authority of H.M. Secretary of State for India 
• Risley, Sir Herbert H., ур. (1908), The Indian Empire: Administrative, Imperial Gazetteer of India, 4, Oxford: Clarendon Press, under the authority of H.M Secretary of State for India 
• Robins, Nick (December 2004). The world's first multinational, in the New Statesman
• Robins, Nick (2006). The Corporation that Changed the World: How the East India Company Shaped the Modern Multinational. London: Pluto Press. ISBN 978-0-7453-2524-8. 
• Sen, Sudipta (1998). Empire of Free Trade: The East India Company and the Making of the Colonial Marketplace. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3426-8. 
• Sharpe, Brandon (23. 4. 2015). „Selden Map Atlas”. Thinkingpast.com. Архивирано из оригинала 30. 12. 2016. г. Приступљено 28. 4. 2015. 
• St. John, Ian. The Making of the Raj: India Under the East India Company Архивирано на сајту Wayback Machine (20. фебруар 2018) (ABC-CLIO, 2011)
• Steensgaard, Niels (1975). The Asian Trade Revolution of the Seventeenth Century: The East India Companies and the Decline of the Caravan Trade. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77138-0. 
• Stern, Philip J (2011). The Company-State: Corporate Sovereignty and the Early Modern Foundations of the British Empire in India. 
• Sutherland, Lucy S (1947). „The East India Company In Eighteenth-Century Politics”. Economic History Review. 17 (1): 15—26. JSTOR 2590689. 
  • Sutherland, Lucy S. (1952). The East India Company in Eighteenth-Century Politics. Oxford: Clarendon Press. 
• Williams, Roger (2015). London's Lost Global Giant: In Search of the East India Company. London: Bristol Book Publishing. ISBN 978-0-9928466-2-6. 
• Farrington, Anthony, ур. (1976). The Records of the East India College, Haileybury, & other institutions. London: H.M.S.O. 
• Stern, Philip J. (2009). „History and historiography of the English East India Company: Past, present, and future!”. History Compass. 7 (4): 1146—1180. doi:10.1111/j.1478-0542.2009.00617.x. 

Спољашње везе

• From Trade to Colonization: Historical Dynamics of the East India Companies
• The Secret Trade The basis of the Monopoly.
• Trading Places: The East India Company and Asia, a free seminar from the British Library on the history of the British East India Company.
• Port Cities: History of the East India Company Архивирано на сајту Wayback Machine (24. октобар 2011)
• Plant Cultures: East India Company in India
• Library of Congress Federal Research Division Country Studies
• History and Politics: East India Company
• English Expansionism
• Karl Marx, New York Tribune, 1853-1858, The Revolt in India
• East India Company: Its History and Results article by Karl Marx, MECW Volume 12. стр. 148
• East India Club Gentlemen's club originally for officers and former officers of the Company, now open to others.
• Text of East India Company Act 1773
• Text of East India Company Act 1784