Бронвин Банкрофт
Бронвин Банкрофт | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 23. јануар 1958. |
Место рођења | Тентерфилд, Аустралија |
Бронвин Бенкрофт (Тентефрилд, 23. јануар 1958) јесте аустралијски уметник, администратор и илустратор књига. Она је једна од прве три аустралијске модне дизајнерке које су своја дела представиле у Паризу.
Током 1985, Банкрофт је основала радњу под називом Designer Aboriginals, која продаје тканине које су направили абориџински уметници, укључујући и саму Банкрофтову. Била је један од оснивача уметничке организације Boomalli Aboriginal Artists Co-operative. Њена уметничка дела су део колекција институција: Национална галерија Аустралије, Уметничка галерија Новог Јужног Велса и Уметничка галерија Западне Аустралије. Она је илустровала 20 књига за децу, укључујући Stradbroke Dreamtime активисткиње Уджеру Нунукал, као и књига уметнице Сели Морган. Њене дизајнерски послови укључују рад на екстеријеру спортског центра у Сиднеју.
Она деценијама учествује у друштвеном активизму и администрацији уметничких институција, а била је и члан одбора Националне галерије Аустралије. Њена слика Prevention of AIDS (1992) коришћена је у кампањи за подизање свести о сиди у Аустралији. Била је у чланица одбора: Агенције за прикупљање ауторских права Вископи, Аустралијског друштва аутора, Транби Абориџинал Колеџа, Одбора уметника Музеја савремене уметности Аустралије (MCA) у Сиднеју.
Младост
[уреди | уреди извор]Рођена је у породици банђалангског порекла[1][2] у Тентерфилду, граду у руралном Новом Јужном Велсу, 1958. године.[3] Најмлађа је од седморо деце. Њен отац Овен Сесил Џозеф Бенкрофт, познат као „Бил“ био је аустралијски Абориџин из клана Дјанбун, док је њена мајка Дот била шкотског и пољског порекла.[4][5] Банкрофтова је рекла да је њена пра-пра-пра-бака Пемау била једна од само двоје или троје преживелих из њеног клана, а остали су убијени када је њихову земљу населио бели фармер.[1] Њен деда и ујак су радили у месним рудницима злата.[6] Она је наводила да је образовање њеног оца реметила дискриминација, због тога што је био Абориџин. Услед недостатка формалног образовања, њен отац је морао да ради далеко од куће и зарађивао је радом на прузи, док је мајка радила код куће као кројачица.[4] Отац је био инжењер током Другог светског рата, задужен за управљање баржама у Мадангу и Рабаулу.[1]
Следећи савет свог оца о важности образовања или учењу заната, Банкрофтова је завршила средњу школу у Тентерфилду пре него што се преселила у Канберу 1976. са својим будућим мужем Недом Менингом, који јој је такође био учитељ.[1] Тамо је стекла диплому из области визуелних комуникација на Уметничкој школи у Канбери,[7] а затим је магистрирала визуелне уметности (сликарство) на Универзитету у Сиднеју.[8] Никада се није вратила да живи у Тентерфилду,[1] иако су њене три сестре живеле тамо 2004. године. Отац јој је умро око 1990.[6]
Има троје деце: Џек је рођен 1985, Ела 1988. Растала се од Менинга када су били веома млади; њено треће дете Рубироуз рођено је 1999.[4] Џек је 2010. добио награду за младог Аустралијанца године из Новог Јужног Јужног Велса, за свој рад на организовању менторства за ученике из домородачке заједнице.[9]
Каријера
[уреди | уреди извор]Уметнички рад
[уреди | уреди извор]Банкрофтова је била један од оснивача Boomalli Aboriginal Artists Co-operative,[2] једне од најстаријих аустралијских уметничких организација вођених од стране домородачког становништва,[10] основане 1987.[11] Током прве две деценије обављала је улоге председника, директора и благајника.[1][5] Године 1985. отворила је радњу у Сиднеју под називом Дизајнерски Абориџини, где је продавала радове дизајнера, укључујући своје тканине,[2] у којој су радиле њене ученице староседеоци.[8] Банкрофт, Еуфемија Босток и Мини Хит су били први аустралијски модни дизајнери позвани да покажу своје радове у Паризу, где су уметничини осликани дизајни на тканини били изложени на Printemps Fashion Parade 1987. године.[12][13][14] Две године касније, 1989, учествовала је на изложби у Лондону, Аустралијска мода: савремена уметност.[12] Упркос овим успесима, она се дистанцирала од рада у модној индустрији, рекавши једном новинару у разговору вођеним 2005. да се није бавила дизајном тканина 15 година.[15] Описивана као инстинктивни колориста, Банкрофт је од тада радила првенствено као сликар и развила је сјајни стил који подсећа на витраже.[2] Као утицаје на свој уметнички рад навела је америчку сликарку Џорџију О'Киф, европске сликаре Жуана Мироа,[2] Василија Кандинског и Марка Шагала и аустралијске аутохтоне уметнике као што су Емили Кнгвари, Ровер Томас и Мери Меклин.[16]
Иако је у почетку била позната као дизајнер тканина и текстила, она је радила и дизајн накита, сликарство, колаж, илустрације, скулптуре и унутрашњу декорацију.[8] Њена уметничка дела се део колекције Националне галерија Аустралије, Уметничке галерије Новог Јужног Велса, Уметничке галерије Западне Аустралије и Уметничке галерија Квинсленда.[8] У Националној галерији се чува један од њених ситоштампарских дела, Entraped, настао 1991.[17]
Између 1989. и 2006. године, Банкрофтова је имала осам самосталних изложби и учествовала на најмање 53 групне изложбе, укључујући изложбе у Аустралијском музеју у Сиднеју, Националној галерији Аустралије у Канбери и Националној галерији Викторије.[8] Њена уметност је излагана у Индонезији, Новом Зеланду, САД, Француској и Немачкој.[18]
Током 2004. године, Банкрофтова је добила задатак да дизајнира велики мурал на великом делу спољашњост спортског центра у коме се налазе два кошаркашка терена у резервату Темпе у Мариквилу, Нови Јужни Велс. Мурал приказује змију, мушкарца и жену, који представљају библијске приче и приче о стварању света староседелаца Аустралије. Такође укључује гоану, тотем предака првобитних становника области Мариквиле, народа Вангала.[15]
Банкрофтова је почела да илуструје књиге за децу 1993. године. Први посао био јој је илустровање књиге Fat and Juicy Place коју је написала Дајана Кид.[7] коју додељује Савет за дечију књигу и освојила је Аустралијску награду за мултикултуралну дечију књигу.[19] Исте године илустровала је Stradbroke Dreamtime од домородачког активисте и писца Уджеру Нунукал.[7] Била је трећи уметник који је обезбедио слике за узастопна издања књиге, од којих је прво издање објављено 1972.[20] Банкрофт је од тада илустровала више од 20 књига за децу, укључујући и књиге истакнуте аустралијске списатељице и уметнице Сели Морган, коју сматра ментором и пријатељем.[15] Ове књиге укључују Dan's grandpa (1996)[21] и Sam's bush journey (2009).[22] Двоје уметника су сарађивала на изложби графика у уметничкој галерији Ворнамбул у Викторији 1991.[12] Истраживач и кустос музеја Марго Нил описала је уметност Банкрофтове и Моргана као осликавање „њиховог односа према земљи и породици у генерално високонаглашеним делима, славећи и обележавајући кроз личне или колективне приче у углавном фигуративним наративима“.[23]
Поред тога што је радила са познатим писцима, Банкрофтова је самостално ојбавила велики број књига за децу, укључујући An Australian 1 2 3 of Animals и An Australian ABC of Animals, које су позитивно оцењене као маштовите и добро илустроване.[24] Њен стил илустрације је описан као „храбар и мистериозан“,[25] и као „традиционално представљање аустралијских Абориџина приказаних у јарким, привлачним бојама“.[24]
Она је 2009. године добила Дромкин медаљу за допринос књижевности за децу.[7] У мају 2010. године, генерални гувернер Аустралије Квентин Брајс промовисао је њену најновију књигу Зашто волим Аустралију. Дугогодишња љубитељка и подржавалац рада Бранкофтове, госпођа Брајс је рекла: „Зашто волим Аустралију је дело и наслов који, опет, довољно говори о аутору и илустратору. Једноставно и изузетно изазива радост причању приче о овој величанственој, светој земљи коју делимо: планине, реке и клисуре; мора и коралне гребене; травњаке и грмље; солане и снег; куће и улице; ноћно небо украшено драгуљима и још много тога."[26]
Уметничка дела Бронвин Банкрофт се такође појављују у публикацијама и употреби бројних других појединаца и организација, као што су омот за књиге Аустралијског музеја[27] и Одељења за образовање Новог Јужног Велса,[28] за роман Ларисе Бехрендт Home,[29] и за контроверзне аутобиографске приповетке Роберте Сајкс, између осталих, Snake Cradle и Snake Dancing.[30]
Њена дела налазе се у неколико националних и приватних културно-уметничких институција:
- Артбанк[8]
- Уметничка галерија Новог Јужног Велса[8]
- Државна библиотека Новог Јужног Велса
- Уметничка галерија Западне Аустралије[8]
- Аустралијски музеј[8]
- Одељење премијера и владе (Аустралија)[8]
- Национална галерија Аустралије[8]
- Национални музеј Аустралије[8]
- Збирка штампе Њујоршке јавне библиотеке[8]
- Њуарк музеј[8]
- Збирка уметности Парламента, Канбера[8]
- Уметничка галерија Квинсленда[8]
Администрација и активизам
[уреди | уреди извор]Она је активна у уметничким организацијама и службовала је у два мандата у одбору Националне галерије Аустралије током 1990-их. Била је председница Одбора за визуелне уметности Министарства уметности Новог Јужног Велса,[16] и Националне организације за заступање домородачке уметности од 1993. до 1996.[7][2] Уочи Летњих олимпијских игара 2000. у Сиднеју, Банкрофт је била члан дизајнерског комитета који је саветовао обликовање званичног логотипа игара,[31] и била је део жирија за награду Country Energy Art Prize, за коју је додељивано 35.000 долара.[32] Банкрофт је била члан управног одбора аустралијске Агенције за прикупљање ауторских права, Вископи, и са те позиције је заговарала права на препродају ауторских права за уметнике.[33][34] Била је члан саветодавне групе за уметнике Музеја савремене уметности Аустралије 2005.[35] и члан је уметничког одбора истог музеја.[36] Радила је у одбору организације за обуку староседелаца, Транби Абориџинал Колеџ.[37]
У оквиру као и ван уметничког стваралаштва, Банкрофт је показала забринутост за низ друштвених питања, посебно оних која утичу на староседеоце Аустралије. Њена слика Prevention of AIDS (1992) репродукована је на постерима и разгледницама са циљем подизања свести о сиди,[38] и била је једна од неколико њених слика које је наручило савезно Министарство здравља како би истакла проблеме у вези са болешћу у староседелачкој заједници.[39] Током 2000. године, две године након смрти активисткиње Мам (Ширл) Смит, Банкрофт и Boomalli Aboriginal Artists Co-operative су организовали изложбе ради прикупљања новца у част Смитове.[40]
Од 2009. Банкрофт је била директор Australian Indigenous Mentoring Experience, непрофитне организације која има за циљ да повећа стопе уписа абориџинских ђака и студената у средњу школу и универзитете.[41] Подучавала је и била ментор ученицима школа за студенте из реда домородачке заједнице, као што је Џесика Бирк, победница прве награде Аустралијског савета за младе уметнике у мају 2009.[42]
Банкрофт је 2021. године била инаугурациони прималац стипендије Абориџина Новог Јужног Јужног Велса (енг. NSW Aboriginal Creative Fellowship) у износу од 30.000 долара.[43][44]
Од фебруара 2023. она је члан одбора Аустралијског друштва аутора (енг. Australian Society of Authors).[45]
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]- Walking the boundaries (илустратор), Angus & Robertson, 1993, ISBN 0-207-17796-1[46]
- Stradbroke dreamtime (илустратор), Angus & Robertson{, 1993, ISBN 0-207-17938-7[47]
- Dirrangun (илустратор), Angus & Robertson, 1994, ISBN 0-207-18482-8[7]
- Dan's Grandpa (илустратор), Fremantle Press. 1996. ISBN 1-86368-159-0.
- Leaving (илустратор), Roland Harvey, 2000, ISBN 0-949714-75-5[48]
- The Outback (илустратор), with Annaliese Porter, Magabala Books. 2005. ISBN 1-875641-86-6.
- An Australian ABC of Animals. Little Hare Books. 2005. ISBN 1-877003-97-2..
- Ready to Dream (илустратор), Bloomsbury, 2008, ISBN 978-1-59990-049-0[49]
- An Australian 1, 2, 3 of animals. Little Hare Books. 2009. ISBN 978-1-921541-11-7..
- W is for wombat: my first Australian word book. Little Hare Books. 2009. ISBN 978-1-921541-17-9..
- Why I love Australia. Little Hare Books. 2010. ISBN 978-1-921541-78-0..
- Colours of Australia, Hardie Grant Egmont. 2016. ISBN 978-1-742976-91-4.
- Shapes of Australia. Little Hare Books. 2017. ISBN 978-1-760129-28-6..
- Clever crow = Wäk L̲iya-Djambatj. Magabala Books. 2018. ISBN 978-1-922142-61-0..
- 1, 2, 3 of Australian animals. Little Hare Books. 2019. ISBN 978-1-921272-85-1..
- Coming Home to Country. Little Hare Books. 2020. ISBN 978-1-760501-92-1..
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Aird, Michael; Bell, Richard; Kee, Vernon Ah; Bancroft, Bronwyn; Heiss, Anita; Enoch, Wesley (6. 7. 2007). „Panel 1: Who you callin' urban?”. Who You Callin' Urban? forum. National Museum of Australia. Архивирано из оригинала 11. 6. 2011. г. Приступљено 16. 2. 2010.
- ^ а б в г д ђ Watson, Ken (2000). „Bancroft, Bronwyn”. Ур.: Sylvia Kleinert and Margot Neale. The Oxford Companion to Aboriginal art and culture. Oxford: Oxford University Press. стр. 532–533. ISBN 0-19-550649-9.
- ^ Kovacic, Leonarda (2004). „Bancroft, Bronwyn (1958– )”. The Australian Women's Register. National Foundation for Australian Women and University of Melbourne. Архивирано из оригинала 8. 6. 2011. г. Приступљено 8. 10. 2009.
- ^ а б в „Strokes of colour”. Message Stick. ABC TV. 27. 2. 2004. Архивирано из оригинала 18. 1. 2010. г. Приступљено 17. 2. 2010.
- ^ а б „Founding members: Bronwyn Bancroft”. Boomalli Aboriginal Artists' Cooperative. Архивирано из оригинала 19. 7. 2008. г. Приступљено 15. 2. 2010.
- ^ а б Bancroft, Bronwyn (2010). „Time” (PDF). Wilson Street Art Quarterly. Wilson Street Art Gallery (now Janet Clayton Gallery). Autumn/Winter: 18—20. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 3. 2011. г. Приступљено 30. 5. 2010.
- ^ а б в г д ђ Scobie, Susan, ур. (1997). The Dromkeen Book of Australian Children's Illustrators. Scholastic Australia. стр. 26—27. ISBN 1863886958.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н McCulloch, Alan; Susan McCulloch; Emily McCulloch Childs (2006). The new McCulloch's encyclopedia of Australian art. Fitzroy, VIC: Aus Art Editions in association with The Miegunyah Press. стр. 34. ISBN 0-522-85317-X.
- ^ „Award recipients: Jack Manning Bancroft”. NSW Young Australian of the Year 2010. National Australia Day Council. 18. 11. 2009. Архивирано из оригинала 20. 9. 2010. г. Приступљено 30. 5. 2010.
- ^ „About Boomalli”. Boomalli Aboriginal Artists' Cooperative. Архивирано из оригинала 18. 7. 2008. г. Приступљено 15. 2. 2010.
- ^ McGrath, Ann (1995). „Boomalli Aboriginal Artists Co-operative. Interview with Hetti Perkins and Brenda Croft”. Labour History. 69: 217—230. JSTOR 27516402. doi:10.2307/27516402.
- ^ а б в De Brabander, Dallas (1994). „Bancroft, B.”. Ур.: David Horton. [ncyclopaedia of Aboriginal Australia. 1. Canberra: Aboriginal Studies Press for the Australian Institute of Aboriginal and Torres Strait Islander Studies. стр. 90. ISBN 978-0-85575-234-7.
- ^ Humfress, Paul; Michael Riley; Loretta Fisher (1988). „Boomalli: Five Koori Artists”. A Place to Think. Australian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала 28. 9. 2009. г. Приступљено 8. 10. 2009.
- ^ Frew, Wendy (1. 2. 2012). „Art imitates strife as designer documents indigenous struggle”. Sydney Morning Herald. Приступљено 26. 9. 2012.
- ^ а б в Sweeney, Therese (2004—2005). „A cultural gateway”. Real Time Arts Magazine (70): 54.
- ^ а б Rawlins, Donna (1996). „Know the illustrator: Bronwyn Bancroft”. Magpies. 11 (2): 4—7.
- ^ Bancroft, Bronwyn. „Entrapped”. Australasian Art Collection. National Gallery of Australia. Приступљено 8. 10. 2009.
- ^ anonymous (2010). „Bronwyn Bancroft: Time: 15 May to 6 June” (PDF). Wilson Street Art Quarterly. Autumn/Winter: 17. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 3. 2011. г. Приступљено 30. 5. 2010.
- ^ Bancroft, Bronwyn. „Book illustrations”. Designer Aboriginals. Архивирано из оригинала 18. 7. 2008. г. Приступљено 13. 11. 2009.
- ^ O'Conor, Juliet (2009). Bottersnikes and other lost things: a celebration of Australian illustrated children's books. Carlton, Vic.: Miegunyah Press and State Library of Victoria. стр. 124. ISBN 978-0-522-85651-4.
- ^ „Books: Dan's Grandpa”. Fremantle Press. Архивирано из оригинала 17. 10. 2009. г. Приступљено 6. 10. 2009.
- ^ Morgan, Sally; Ezekiel Kwaymullina; Bronwyn Bancroft (2009). „Sam's bush journey”. National Library of Australia catalogue. Приступљено 9. 10. 2009.
- ^ Neale, Margo (2000). „United in the struggle: Indigenous art from urban areas”. Ур.: Sylvia Kleinert and Margot Neale. The Oxford Companion to Aboriginal art and culture. Oxford: Oxford University Press. стр. 267–278. ISBN 0-19-550649-9.
- ^ а б Coughlan, Marjorie (октобар 2009). „Review: An Australian 123 Of Animals, and An Australian ABC Of Animals”. PaperTigers. Архивирано из оригинала 10. 10. 2010. г. Приступљено 12. 11. 2009.
- ^ „Bookshelf: Children's Books in Brief”. New York Times Sunday Book Review. 8. 8. 2004. Приступљено 31. 5. 2010.
- ^ Bryce AO, Her Excellency Ms Quentin (24. 5. 2010). „Speech” (PDF). Governor General of the Commonwealth of Australia. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 2. 2011. г. Приступљено 30. 5. 2010.
- ^ Kelly, Lynda; Bartlett, Allison; Gordon, Phil (2002). Indigenous Youth and Museums (PDF). Sydney: Australian Museum. ISBN 0-7347-2312-1. Приступљено 10. 12. 2009.
- ^ NSW Department of Education and Training (2002). Talking identity: teacher's handbook (PDF). Ryde, NSW: NSW Department of Education and Training. ISBN 0-7313-7088-0. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 4. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2009.
- ^ Behrendt, Larissa (2004). Home. St Lucia, QLD: University of Queensland Press. ISBN 978-0-7022-3407-1.
- ^ Kurtzer, Sonja (2001). „Beryl Henderson Prize-winning Essay: Identity Dilemmas in Roberta Sykes' Autobiographical Narratives, Snake Cradle and Snake Dancing”. Australian Feminist Studies. 16 (34): 101—111. doi:10.1080/08164640120038953.
- ^ Meekison, Lisa (2000). „Indigenous presence in the Sydney Games”. Ур.: Claire Smith and Graeme Ward. Indigenous cultures in an interconnected world. Vancouver: UBC Press. стр. 116. ISBN 0-7748-0806-3.
- ^ „Broadened focus for 5th $35,000 Country Energy Art Prize”. Australian Artist. 24 (2): 7. 2007.
- ^ Lewis, Paul (2003). „The Resale Royalty and Australian Visual Artists: Painting the Full Picture” (PDF). Media & Arts Law Review. 8: 306. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 7. 2011. г. Приступљено 10. 12. 2009.
- ^ „Government to Consider Resale Royalty Right for Artists”. Off the Air. Screenrights. 11 (3): 15. 2002.
- ^ Museum of Contemporary Art, Sydney (2005). Annual Report (PDF). Sydney, NSW: Museum of Contemporary Art, Sydney. стр. 31. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 9. 2015. г. Приступљено 16. 2. 2010.
- ^ „VISCOPY – Board and Directors”. VISCOPY. Архивирано из оригинала 25. 2. 2010. г. Приступљено 16. 2. 2010.
- ^ „Board of Directors”. Organisational structure. Tranby Aboriginal College. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 15. 2. 2010.
- ^ Sendziuk, Paul (2003). Learning to Trust: Australian responses to AIDS. Sydney: University of New South Wales Press. стр. 207. ISBN 0-86840-718-6.
- ^ Bancroft, Bronwyn. „Past Exhibitions”. Designer Aboriginals. Архивирано из оригинала 9. 7. 2008. г. Приступљено 13. 11. 2009.
- ^ Jopson, Debra (22. 11. 2000). „Strong but fair, the Redfern reformer who didn't cop it”. Sydney Morning Herald.
- ^ „What is AIME mentoring?”. Australian Indigenous Mentoring Experience. 2009. Архивирано из оригинала 7. 7. 2011. г. Приступљено 30. 5. 2010.
- ^ Schwartzkoff, Louise (27. 5. 2009). „Artist stands astride two worlds”. Sydney Morning Herald.
- ^ „Dr. Bronwyn Bancroft Awarded The Inaugural NSW Aboriginal Creative Fellowship”. Aboriginal Affairs (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-04.
- ^ „Opportunities, Awards and Winners”. ArtsHub Australia (на језику: енглески). 2021-06-09. Приступљено 2022-05-04.
- ^ „Our Board”. Australian Society of Authors (ASA). Приступљено 10. 2. 2023.
- ^ French, Jackie; Bancroft, Bronwyn (1993). „Walking the boundaries”. National Library of Australia catalogue. Приступљено 8. 10. 2009.
- ^ Bancroft, Bronwyn; Noonuccal, Oodgeroo. „Stradbroke dreamtime”. National Library of Australia catalogue. Приступљено 9. 10. 2009. Текст „1993” игнорисан (помоћ)
- ^ Bancroft, Bronwyn. „Leaving”. National Library of Australia catalogue. Приступљено 9. 10. 2009. Текст „2000” игнорисан (помоћ)
- ^ „Ready to Dream (review)”. Publishers Weekly. 47 (255): 57—58. Текст „2008” игнорисан (помоћ)