Џорџија О’Киф
| Џорџија О'Киф | |
|---|---|
.jpg) Џорџија О'Киф, 1918. година | |
| Пуно име | Џорџија Тото О'Киф |
| Датум рођења | 15. новембар 1887. |
| Место рођења | Сан Прери, Висконсин САД |
| Датум смрти | 6. март 1986. (98 год.)[1] |
| Место смрти | Санта Фе, Нови Мексико САД[1] |
| Држављанство |  САД |
| Универзитет | Универзитет Колумбија Универзитет Вирџинија |
| Занимање | уметница |
| Супружник | Алфред Штајглиц (1924–1946) |
| Поље | Сликарство |
| Правац/традиција | Амерички модернизам |
| Утицао на | Јајои Кусама |
| Утицаји од | Артур Весли Дау |
| Награде | Награда Едвард Мекдовел за уметност (1972) Председничка награда Слободе (1977) Национална награда за уметност (1985) |
Џорџија О'Киф (енгл. Georgia O'Keeffe; Сан Прери, 15. новембар 1887 – Санта Фе, 6. март 1986[1]) била је америчка уметница. Најпознатија је по сликању цвећа, небодера Њујорка и пејзажа Новог Мексика. Позната је као једна од првих жена која је призната као уметница у САД, прозвана „мајком америчког модернизма“.[2][3] Њено сликарско стваралашто је познато и по сликању стена, шкољки и животињских костију. Њене слике карактеришу јасни облици и фини прелази различитих боја. Била је у љубавној вези, а потом и у браку са знаменитим фотографом Алфредом Штајглицом. О њој су снимљена два биографска ТВ филма – Брак: Џорџија О'Киф и Алфред Штајглиц (енгл. A Marriage: Georgia O'Keeffe and Alfred Stieglitz 1991. године у којем је њен лик тумачила Џејн Александер, и 2009. године филм Џорџија О'Киф (енгл. Georgia O'Keeffe где ју је тумачила Џоун Ален.
Године 1905. О'Кифова је започела формалну уметничку обуку у Школи уметничког института у Чикагу,[4] а затим у Лиги студената уметности у Њујорку. Године 1908, услед немогућности да финансира даље образовање, радила је две године као комерцијални илустратор, а затим је предавала у Вирџинији, Тексасу и Јужној Каролини између 1911. и 1918. Током тог периода, за време лета између 1912. и 1914. године, студирала је уметност, и упознала се са принципима и филозофијом Артура Веслија Дауа, који је стварао уметничка дела заснована на личном стилу, дизајну и тумачењу тема, уместо да покушава да копира или представља. То је изазвало велику промену у начину на који је осећала и приступила уметности, што се видело у почетним фазама њених акварела са њених студија на Универзитету у Вирџинији и драматичније у цртежима дрвеним угљем које је израдила 1915. године, што је довело до потпуне апстракције. Алфред Стиглиц, трговац уметнинама и фотограф, одржао је изложбу њених дела 1917.[5] Током следећих неколико година, она је предавала и наставила своје студије на Учитељском колеџу Универзитета Колумбија 1914. и 1915. године.
Она се преселила у Њујорк 1918. године на Стиглицов захтев и почела да озбиљно ради као уметница. Они су развили професионални однос, као и лични однос што је довело до њиховог венчања 1924. О'Кифова је створила многе облике апстрактне уметности, укључујући крупне планове цвећа, попут слика Црвене Кане, за које многи сматрају да представљају женске гениталије,[6] иако је О'Кифова доследно негирала ту намеру.[7] Импутација приказа женске сексуалности подстакнута је исто тако експлицитним и сензуалним фотографијама О'Кифове, које је Стиглиц снимио и изложио.
Рани живот[уреди | уреди извор]
Џорџија О'Киф је рођена 15. новембра 1887. године,[3][8] у сеоској кући која се налази у граду Сaн Прери, Висконсин.[9][10] Њени родитељи, Франсис Каликстас О'Киф и Ајда (Тото) О'Киф, били су произвођачи млека. Њен отац је био ирског порекла. Њен деда по мајци Џеорџ Виктор Тото, по коме је О'Кифова добила име, био је мађарски гроф који је дошао у Сједињене Државе 1848.[3][11]
О'Кифова је био друго од седморо деце.[3] Она је похађала школу у градској скупштини у Сан Прерију.[12] Са 10 година одлучила је да постане уметница,[13] и са сестрама Ајдом и Анитом[14] добила је часове уметности од локалне акварелисткиње Саре Ман. О'Кифова је похађала средњу школу Академија светог срца у Мадисону, Висконсин, где је становала између 1901. и 1902. Крајем 1902. године, О'Кифови су се преселили из Висконсина у густо насељени Пикок Хил у Вилијамсбургу у Вирџинији. Породица се преселила у Вирџинију како би О'Кифовљев отац могао да започне посао израде ливених бетонских блокова у очекивању потражње за блоковима у грађевинској трговини полуострва, али се потражња никада није остварила.[15] О'Кифова је остала у Висконсину са тетком док је похађала средњу школу Мадисон централ, [16] све док се није придружила породици у Вирџинији 1903. Средњу школу је завршила боравећи у интернату Чатам епископског института у Вирџинији (сада Чатам Хол), а матурирала је 1905. године. У Чатаму је постала члан Капа Делта сестринства[3][12] каје је имало поглавље у тој школи почетком 1900-их.
О'Кифова је предавала и водила одсек за уметност у Државном нормалном колеџу Западног Тексаса и старала се о својој најмлађој сестри, Клаудији, на захтев своје мајке.[17] Године 1917, посетила је свог брата, Алексиса, у војном кампу у Тексасу пре него што је он отпремљен у Европу током Првог светског рата. Док је била тамо, створила је слику Застава[18] која је изразила њену анксиозност и депресију због рата.[19]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Asbury, Edith Evans (7. 3. 1986). „Obituary: Georgia O' Keeffe Dead at 98; Shaper of Modern Art in U.S.”. The New York Times. Приступљено 13. 6. 2010.
- ^ „Life and Artwork of Georgia O'Keeffe”. C-SPAN. 9. 1. 2013. Приступљено 14. 3. 2013.
- ^ а б в г д „Georgia O'Keeffe”. Biography Channel. Biography.com Editors. A&E Television Networks. 26. 8. 2016. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2017. Приступљено 14. 1. 2017.
- ^ „Georgia O'Keeffe | American painter”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 29. 9. 2019. Приступљено 11. 10. 2019.
- ^ Christiane, Weidemann (2008). 50 women artists you should know
. Larass, Petra., Klier, Melanie, 1970–. Munich: Prestel. ISBN 978-3-7913-3956-6. OCLC 195744889. Архивирано из оригинала на датум 4. 4. 2020. Приступљено 4. 3. 2020.
- ^ „An unabashedly sensual approach to a genteel genre”. Newsweek. 110: 74—75. 9. 11. 1987 — преко Readers' Guide Abstracts.
- ^ Avishai, Tamar. „Episode 45: Georgia O'Keeffe's Deer's Skull With Pedernal (1936)”. The Lonely Palette (Подкест). Приступљено 25. 12. 2020.
- ^ „Birth Record Details”. Wisconsin Historical Society. Архивирано из оригинала на датум 7. 11. 2012. Приступљено 23. 7. 2009.
- ^ „Birthplace of Georgia O'Keeffe”. Sun Prairie, WI. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2016.
- ^ Wisconsin Legislature. 2013–14 Wisconsin Statutes 2013–14 S.84.1021 Georgia O'Keeffe Memorial Highway. Архивирано септембар 28, 2015 на сајту Wayback Machine
- ^ Roxana Robinson (1989). Georgia O'Keeffe: A Life. University Press of New England. стр. 193. ISBN 0-87451-906-3.
- ^ а б Nancy Hopkins Reily (август 2007). Georgia O'keeffe, a Private Friendship: Walking the Sun Prairie Land. Sunstone Press. стр. 54. ISBN 978-0-86534-451-8.
- ^ Roberts, Norma J., ур. (1988), The American Collections, Columbus Museum of Art, стр. 76, ISBN 0-8109-1811-0
- ^ Canterbury, Sue (2018). Ida O'Keeffe: Escaping Georgia's Shadow. Dallas, Texas: Dallas Museum of Art. стр. 15. ISBN 978-0-300-21456-7.
- ^ „Colonial Williamsburg Research & Education”. www.colonialwilliamsburg.org. Архивирано из оригинала на датум 9. 4. 2020. Приступљено 9. 4. 2020.
- ^ „Blogger”. accounts.google.com.
- ^ Gerry Souter (12. 1. 2017). Georgia O'Keeffe. Parkstone International. стр. 34—35. ISBN 978-5-457-46766-8.
- ^ Holland Cotter (5. 1. 2017). „World War I — The Quick. The Dead. The Artists”. New York Times. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2017. Приступљено 16. 1. 2017.
- ^ Roxana Robinson; Georgia O'Keeffe (1989). Georgia O'Keeffe: A Life. UPNE. стр. 191—193. ISBN 978-0-87451-906-8.
Литература[уреди | уреди извор]
- Eldredge, Charles C. (1991). Georgia O'Keeffe. New York: Harry N. Abrams, Inc. ISBN 978-0-8109-3657-7.
- Haskell, Barbara, ур. (2009). Georgia O'Keeffe: Abstraction. Whitney Museum of American Art. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-14817-6.
- Hogrefe, Jeffrey (1994). O'Keeffe, The Life of an American Legend. New York: Bantam. ISBN 978-0-553-56545-4.
- Lisle, Laurie (1986). Portrait of an Artist. New York: Washington Square Press. ISBN 978-0-671-60040-2.
- Lynes, Barbara Buhler (1999). Georgia O'Keeffe: Catalogue Raisonné. Washington, D.C.: National Gallery of Art. ISBN 978-0-300-08176-3.
- Lynes, Barbara Buhler; Poling-Kempes, Lesley; Turner, Frederick W. (2004). Georgia O'Keeffe and New Mexico: A Sense of Place (3rd изд.). Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11659-4.
- Lynes, Barbara Buhler (2007). Georgia O'Keeffe Museum Collections. Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-0957-1.
- Lynes, Barbara Buhler; Phillips, Sandra S. (2008). Georgia O'Keeffe and Ansel Adams: Natural Affinities. Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-11832-3.
- Lynes, Barbara Buhler; Weinberg, Jonathan, ур. (2011). Shared Intelligence: American Painting and The Photograph. University of California Press. ISBN 978-0-520-26906-4.
- Lynes, Barbara Buhler (2012). Georgia O'Keeffe: Life & Work. Skira. ISBN 978-88-572-1232-6.
- Merrill, C. S. (2010). Weekends with O'Keeffe. Albuquerque, NM: University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-4928-6.
- Messinger, Lisa Mintz (2001). Georgia O'Keeffe. London: Thames & Hudson. ISBN 0-500-20340-7.
- Montgomery, Elizabeth (1993). Georgia O'Keeffe. New York: Barnes & Noble. ISBN 978-0-88029-951-0.
- Orford, Emily-Jane Hills (2008). The Creative Spirit: Stories of 20th Century Artists. Ottawa: Baico Publishing. ISBN 978-1-897449-18-9.
- Patten, Christine Taylor; Cardona-Hine, Alvaro (1992). Miss O'Keeffe. Albuquerque, NM: University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-1322-5.
- Peters, Sarah W. (1991). Becoming O'Keeffe. New York: Abbeville Press. ISBN 978-1-55859-362-6.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Џорџија О'Киф на Викимедијиној остави. |
- Веб галерија (језик: енглески)
- Џорџија О'Киф – биографија, слике (језик: енглески)
- Музеј Џорџија О'Киф (језик: енглески)
- Alfred Stieglitz/Georgia O'Keeffe Archive at the Beinecke Rare Book and Manuscript Library at Yale University
- Џорџија О’Киф на сајту WorldCat (језик: енглески)
- Works by Џорџија О’Киф at Open Library
- Georgia O'Keeffe, Archives of American Art, Smithsonian Institution