Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/5

Швајцарска терминологија и превод

Молио бих кориснике који имају приступ неком географском приручнику или сл. да погледају називе делова Швајцарске на српском. Конкретно питање: Како се зове романски део Швајцарске (Romandie)? Шта је коректни израз за немачку Швајцарску (Deutschschweiz)? А за италијански и реторомански део?--Vl 05:06, 24. септембар 2006. (CEST)

Романдија? Мислим да неке конкретне називе ми ни немамо. Просто кажемо: њемачки дио Швајцарске, француски, италијански, ретроромански дио... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:53, 18. новембар 2006. (CET)

Велики Брат или Велики брат

Да ли се Велики Брат пише овако или као Велики брат. На службеним сајту емисије пише Велики Брат. Замолио бих да стручна лица дају своје одговоре како би што боље разрешили дилему. --Поки |разговор| 18:03, 28. септембар 2006. (CEST)

Осим што сам лепо аргументовао на страни за разгово, да додам овде. Какве бре везе има шта пише на службеном сајту. На срећу, службени сајт Великог брата још увек није задужен да доношење правописа. (или ако је у међувремену постао, нек` ме неко обавести, да знам да започнем са оружаним устанком). -- Обрадовић Горан (разговор) 18:07, 28. септембар 2006. (CEST)

Hmm.. Ako ja hoću da napravim TV emisiju koja se zove RoberTOVE vraGOLIJE, ne vidim zašto to ne bih mogao? Zato što nije po pravopisu? Kolko znam, pravopis je skup smernica i pravila, ali ja mogu da ih kršim "iz fazona", i nema razloga zašto se tako ne bi i članak zvao... :) --Rainman 18:44, 28. септембар 2006. (CEST)

С тим што се у овом конкретном случају, нико није намеравао да се зове баш "Велики Брат", већ се ради о, ценим, неписмености. --Φ ί λ ι π ¶ 19:46, 28. септембар 2006. (CEST)

Kolko se sećam, u Orvelovoj knjizi 1984 gde se prvi put (valjda?) spominje Velik Brat, u srpskom prevodu je takođe pisalo Veliki Brat, a izdavač je bila jedna od renomiranih domaćih izdavačkih kuća, možda čak i Matica Srpska, ne sećam se (proveriću ako želite). Možda je prosto referenca na to (kao što verujem da jeste)? --Rainman 20:14, 28. септембар 2006. (CEST)

---

Ovde se ne radi o biću, nego o emisiji. Ako je odlučeno da se naziv emisije piše kako se piše, onda bi se to ovde trebalo poštovati. --Поки |разговор| 21:12, 28. септембар 2006. (CEST)

---

Три аргумента за Великог Брата:

• Покрајчев
• Кишни
• Мој. А мој је да назив Велики Брат има везе са Орвеловом "'84" и са "ликом" из романа који заправо и није живо биће, већ представља свевидеће и свеприсутно око тоталитарне државе. То "биће" има своје (лично) име које гласи Велики Брат (као што ИНдијанци имају имена Бик Који Седи, Облак Који Плови, Кошута Која Трчи . . . и где се та вишечлана (лична) имена пишу са све великим почетним словом), а у случају реалног шоуа Велики Брат, публика заправо игра улогу Великог Брата и одлучује о екскомуникацији учесника емисије. Уосталом мислим да Велики Брат треба остати Велики Брат.

--делија 21:26, 28. септембар 2006. (CEST)

Dakle, Veliki Brat. I bez velikih reči i strasti. --Ford Prefekt 11:34, 29. септембар 2006. (CEST)

Мислим да је „Велики Брат“ просто обичан енглески фазон писања свих ријечи у наслову великим почетним словима. Заиста нисам стручан да кажем да ли се ради о бићу са свевидећим оком индијанског поријекла, али док год се ради о телевизијској емисији, ваљда би требало писати „Велики брат“. А и да се термин односи на „биће“, брат је ипак брат, а не Брат. Али ако му је то име, онда треба Велики Брат. Стварно не знам... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:54, 29. септембар 2006. (CEST)

Елем, чланак се зове по емисији - није наше да процењујемо колико су аутори писмени, него да забележимо како се емисија зове. --Бране Јовановић <~> 13:56, 29. септембар 2006. (CEST)

---

Ђорђе, то и ЈЕСТЕ нека врста личног имена и по том имену добила је назив и емисија. А у вишечланом личном имену сви делови имена се пишу великим почетним словом. И тако су га превели преводиоци у угледној српској издавачкој кући. Па су тако ови на ТВ (успут, сумњиве писмености уопште) одлучили да њихова емисија има наслов Велики Брат. Да ли су то они умишљајно урадили, или у незнању, то и није тако важно. Роман Џејн Остин "Љубав и пријатељство" у оригиналу се зове "Love and Freindship" и енглеским издавачима не пада на памет да га издају са исправљеним насловом и да лупају главу над писменошћу и неписменошћу Џејн Остин! Добро, није умесно поредити Џејн Остин и ове "лингвисте" са ТВ, али мислим да смо се добро разумели. Енциклопедија евидентира чињенично стање.

--делија 14:14, 29. септембар 2006. (CEST)

Ја сам и даље уверења да се ради о трипу са превођењем са енглеског. Енглези све фурају великим словом, а велика већина оних који преводе то само тако преузму. Али да, што се тиче једног, у праву сте у Кентауровом издању књиге из 1977, у преводу Владе Стојиљковића, стоји Велики Брат. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:59, 29. септембар 2006. (CEST)

---

Па нека је и трип у превођењу са енглеском (иако мислим да није). Ми само треба да евидентирамо постојеће стање (па макар то стање било "погрешно"). Недавни пример: У Википедији идемо са обликом Мики Рурк, иако је та транскрипција потпуино нетачна и треба да гласи Рорк. Чињенично стање је да је облик Рурк преовладао (иако се и други, правилни облик јавља у српском језику, али нешто ређе од првог) и Википедија га бележи као Рурк. Ово је била мала дигресија, али мислим да је добар аргуменат за Великог Брата. И колико се само труда и времена потрошило на две тривијалности везане за ову дебилну емисију: на Микија и на наслов.

--делија 17:19, 29. септембар 2006. (CEST)

Жали боже времена, ту се слажем :( Па ипак, не слажем се да се аргумент са Рурком може применити овде. Једно је транскрипција а друго је писање великих слова. Колико знам, транскрипциона правила се примењују осим уколико у српском језику постоји већ устаљен начин на који се нека реч изговара. Зато је правилно Лондон а не Ландн (или како већ). Вероватно нико не би разумео о ком се граду ради ако би смо писали Браселс (нисам сигуран да га и Белгијанци тако зову, само илуструјем примером). Међутим, никад у животу нисам чуо за сличну праксу по питању писања великих слова. Сећам се прилично ригорозних контролних задатака где су нас терали да попамтимо велика-мала слова у свим могућим случајевима и изузецима, а не успевам да се сетим ниједне професорке српског како шеретски каже: Ма, само опуштено децо, ако довољно упорно будете писали "Аутомобилски Савез београда", то ће постати правилно. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:40, 29. септембар 2006. (CEST)

---

Али, Велики Брат је лично име!

--делија 17:54, 29. септембар 2006. (CEST)

Кад смо већ код тога, „како они пишу име своје емисије, тако морамо и ми“, па они увијек пишу овако: VELIKI BRAT. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:02, 30. септембар 2006. (CEST)

Очигледно овдје треба разјаснити двије ствари. Прво, да ли је чланак о емисији или о личности/појави/свевидећој тоталитарној држави? И друго, важније, које за собом повлачи прво, јесте: да ли је емисија добила име по личности/појави/свевидећој тоталитарној држави? Уколико је одговор на друго питање не, онда је једино логично писати Велики брат. А ако је, пак, одговор да, онда - Велики Брат. Просто ко пасуљ. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:02, 30. септембар 2006. (CEST)

Кинеска имена

До сада нисам наишао на транскрипциона правила у српском која препоручују писање апострофа на месту полугласника. Молио бих и друге за мишљење овим поводом. В. чланак Лао Ц'. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:47, 11. октобар 2006. (CEST)

Такође, имамо систематично проблематичне транскрипције кинеских имена. --Милош Ранчић (р|причај!) 12:47, 11. октобар 2006. (CEST)

---

Има у Правопису одељак о транскрибовању кинеских личних имена, а такође би било корисно завирити и у "Правописни приручник" Анића и Силића који такође има одељак о транскрипцији са кинеског. Пошто, колико је мени познато, нема других извора којисе баве том проблематиком, најбоље јби било да се придржавамо нашег Правописа (а Анића и Силића по потреби). Па ћемо тамо наћи да није више Мао Це Тунг већ Мао Цедунг, а да није Чу Ен Лај већ Џоу Енлај итд.

--делија 15:28, 11. октобар 2006. (CEST)

Могао би да бациш поглед на прилоге Wu-а. Систематски је транскрибовао кинеска имена по методу: србизована енглеска транскрипција. Има доста чланака који се тичу тога. Углавном сам био суздржан све док нисам схватио да је написао Лао Ц', а не Лао Це (што је стандард, колико је и Шекспир а не Шејкспир стандард). --Милош Ранчић (р|причај!) 15:45, 11. октобар 2006. (CEST)

---

Очигледно да Ву познаје материју, али само донекле. Наиме, он, као и неколицина сарадника Википедије, сматра да је његово познавање кинеског (енглеског, француског) и више него довољно да се прихвати транскрипције на српски. А ја по ко зна који пут понављам: добро познавање страног језика мора бити подржано одличним познавањем српског правописа и транскрипционих правила е да би транскрипција била успешна. Ја не сумњам у Вуово познавање кинеског, али чисто сумњам да је он код транскрибовања на српски имао пред собом отворен правопис или Анић-Силићев приручник. Занемаривање правописних правило при транскрибовању једног дана ће нам се обити о главу, а већ на овом нивоу развоја Википедија уочава се лагани хаос када је у питању транскрипција страних личних имена (поготову са енглеског, донекле француског, а сада се тој групи придружује и кинески).

--делија 16:24, 11. октобар 2006. (CEST)

---

Погледајте Српска транскрипција кинеског језика и ако можете допуните правилима из тих правописа итд. тако да може успешно да се користи. --Ђорђе Стакић (р) 10:46, 14. октобар 2006. (CEST)

Па у том чланку управо и пише: ce – ц’. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:31, 14. октобар 2006. (CEST)

Хм. Српска ортографија не познаје интензивно коришћење апострофа за означавање полугласника. Осим ако се много тога није изменило, оно тамо је солидна произвољност. Сем тога, на основу које литературе је писано? --Милош Ранчић (р|причај!) 17:06, 14. октобар 2006. (CEST)

Знам. У том чланку пише да је таблицу направио Филолошки факултет. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 11:07, 15. октобар 2006. (CEST)

Како се правилно пише: Ћирилично писмо или ћириличко писмо?

Како се правилно пише: Ћирилично писмо или ћириличко писмо?

Може и једно и друго. У српском стандарду се преферира ћириличко. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:48, 17. октобар 2006. (CEST)

А може и ћирилско, мада то ипак дјелује помало архаично. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:48, 17. октобар 2006. (CEST)

---

Da li je ispravno reči i 'granički prelaz'? --Поки |разговор| 18:52, 19. октобар 2006. (CEST)

Теоретски није немогуће, али вјерујем да је ипак гранични, ако не једини правилан, а оно бар правилнији облик. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:31, 19. октобар 2006. (CEST)

А можемо се тако јурити довијека: Да ли је исправно рећи и статистичНа метода (од статистика)? :) ФизичНи закони (од физика)? МорнаричНи одред (од морнарица)? ЛијечничНи налаз (од лијечник)? ТопличНи округ (од Топлица)? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:31, 19. октобар 2006. (CEST)

А онда ти кажеш: А да ли је правилно рећи и хлороводоничКа киселина (HCl)? маларичКи комарац (од маларија), и тако у круг и све изнова и изнова... :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:31, 19. октобар 2006. (CEST)

Црвена звезда

или Црвена Звезда? Шта год да је тачно, треба испреправљати по чланцима ФК Црвена Звезда и СД Црвена звезда. Све је збрчкано - ФК има велико слово али у самом чланку се зове са малим словом, док СД има мало слово али се у самом чланку зове са великим словом :) --Dzordzm 05:36, 2. новембар 2006. (CET)

• nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola "Mladost", Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Sportsko društvo "Crvena zvezda". --Ford Prefekt 12:13, 2. новембар 2006. (CET)

Бернхард Риман или Бернард Риман

Име чувеног немачког математичара Римана, по моме мишљењу, погрешно је промењено и страница преусмерена са Бернхард Риман, као што је првобитно стајало, на Бернард Риман. Иако нисам неки посебан познавалац немачког језика разлози зашто мислим да је ово погрешно су следећи:

- У свим чланцима о Риману на српском језику које сам могао наћи на интернету (укључујући и овај чланак-претражити Гоогл латиницом) користи се име Бернхард, а не Бернард Риман.

- Поређења ради, име бившег немачког канцелара Герхарда Шредера, такође је уобичајено да се на српском пише и изговара управо тако, дакле, Герхард, а не Герард, па би, у складу с тиме, онда и Риман требало да се на српском зове Бернхард, а не Бернард.

- Уколико се ипак одлучите да је правилније рећи Бернард Риман неголи Бернхард Риман, односно да је ово преусмеравање правилно извршено, онда би било лепо, ем практично, да неко буде вредан па да и унутар чланка свуда где се помиње ово Риманово име Бернхард такође промени у Бернард, а не само, да као што је тренутно случај, у наслову пише Бернард а у остатку текста Бернхард.Ја иначе за овакав један подухват нит' имам воље, а нит' жеље.

Вратио сам твоју измену, јер је вршила дуплирање чланка, а уосталом - тако се не премешта страница. По питању правилног изговора сам индиферентан. --Φ ί λ ι π ¶ 22:05, 6. новембар 2006. (CET)

С обзиром да ја, као што си и сам приметио, не умем правилно да премештам странице, онда бих те замолио да то уместо мене урадиш, да се не би дуплирали чланци. А неко други ко по питању изговора није индиферентан као ти, може увек касније да је поново преусмери као што је тренутно стање, ако мисли да је у праву.; наравно узимајући у обзир и сугестије које сам ја изнео у овој поруци.

Хајде да сачекамо да се појави нека "компетентнија" (трећа) особа да да своје мишљење. Не бих баш да премештам, па препремештам, па... --Φ ί λ ι π ¶ 22:19, 6. новембар 2006. (CET)

Слажем се и само бих још имао да додам, да овде није у питању само правопис или правилан изговор, него и могућност да неко уопште пронађе овај чланак на српској Википедији ако на неком претраживачу (Гугл или Јахуу, на пример) укуца Бернард Риман или Бернхард Риман. А вероватно ће бити више оних који ће га тражити као Бернхард Риман, што очигледно иде у прилог овој мојој интервенцији.

---

Бернхард (ако је судити по Малој Просветиној енциклопедији).

--делија 22:41, 6. новембар 2006. (CET)

---

Ево још једног важног разлога: Не знам како вам се чини, али мени Бернхард више звучи по немачки него Бернард што је важно јер је реч ипак о немачком математичару.

---

Страница је већ премештена. :) --Φ ί λ ι π ¶ 23:14, 6. новембар 2006. (CET)

---

Браво мајсторе, и хвала !

---

Грешка....

Пријављивање успешно Из пројекта Википедија Скочи на: навигација, претрага Успешно сте се пријавили на Википедију као „Ива Т“.

Уколико имате питања у вези Википедије, можете их поставити на Тргу.

---

Правилно је "уколико имате питања У ВЕЗИ СА ВИКИПЕДИЈОМ". Ово треба исправити. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Iva T (разговор • доприноси)

У праву си, ”у вези Википедије”, би се односило на општа питања о самој Википедији, док ”у вези са Википедијом” се односи на сва питања која су резултат дјеловања, или рада на Википедији..., мада Трг може да служи за постављања питања и једне и друге природе... :) Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 09:33, 12. новембар 2006. (CET)

Ne, čovek je u pravu. Jedino ispravno je "u vezi sa Vikipedijom". --Ford Prefekt 10:06, 12. новембар 2006. (CET)

ОК у сваком случају, исправљено је на конструкцију ”у вези са Википедијом”... --Славен Косановић {разговор} 10:38, 12. новембар 2006. (CET)

---

У вези с горенаведеним: у Правопису пише: "у вези с" (а не "у вези са"). Хеби га, дежурно зановатало се морало јавити. А ионако сам себе почињем подсећати на нашег благопочившег другара Јола!

Поздрав.

--делија 11:23, 12. новембар 2006. (CET)

---

С је основна варијанта предлога, а а додајемо да бисмо олакшали изговор, као што кажемо пред (нечим), али преда мном. Није погрешно ни употребљавати дужу варијанту у „нормалним“ ситуацијама (што ни Правопис не спори), али се препоручује да се она употребљава само када предлог долази испред слова с, з, ш, ж и сугласничких група тешких за изговор (немогуће је рећи с сестром, с зидарем, с мном, већ једино са сестром, са зидарем, са мном), а у свим осталим случајима боље је употребити краћу варијанту — с Википедијом.

Наравно, у вези нечега неисправно је у сваком контексту. Да ли би неко за заљубљени пар Марка и Марију рекао да је „Марко у вези Марије“, или пак да је „Mарко у вези с Маријом“?

Поздрав,

Bbasic 12:06, 12. новембар 2006. (CET)

А то с иде без апострофа? -- Обрадовић Горан (разговор) 12:16, 12. новембар 2006. (CET)

Дефинитивно без апострофа. :) Понекад ми дође да стријељам људе кад видим да пишу с "с' апострофом". Срећа што имам добру душу. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:32, 12. новембар 2006. (CET)

Ах, има оних који се саосећају са мном :) И ја сам баш пиздео када сам у јавном простору виђао тај апостроф. Слично је било и када су, баш поводом тог "са", негде с почетка деведесетих огромним билбордом на Теразијама рекламирали филм "Спавај самном". Хм. Ипак су то основне ствари... --Милош Ранчић (р|причај!) 12:44, 12. новембар 2006. (CET)

Етимологија ријечи ”наука”

Има ли неко неку литературу у вези са етимологијом ријечи ”наука” у српском језику? --Славен Косановић {разговор} 11:06, 12. новембар 2006. (CET)

Ево мене опет са етимологијом ријечи ”наука”... Дакле, у чланку Наука, почео сам ”из главе” да пишем о етимологији наше ријечи ”наука”, неко је измјенио да је ријеч руског поријекла..., дакле, стигла као позајмица, што можда јесте тачно, а можда није..., можда је у нашем језику постојала и прије конкретнијег дефинисања ”науке” као посебне области људског сазнања... Када би могли наћи неку литературу да то квалитетно обрадимо, пошто је занимљиво да на Интернету, нисам успио да нађем никакву референцу на тему... --Славен Косановић {разговор} 12:24, 12. новембар 2006. (CET)

Пресреле су ме сукобљене измјене. Видиш, не могу да ти дам литературу, али ако хоћеш могу да ти кажем овако, ако ћеш ми вјеровати на слијепо. :) Коријен је домаћи, ук, и то је био и назив једног слова у старословенској азбуци. -а је уобичајени суфикс, а на- уобичајени префикс за свршени вид. Од овог коријена потичу и (на)учити (ук > уч), научник, ученик, уџбеник (уч > уџ ипред звучног б) и сл. Сама ријеч наука је ипак, упркос свом јако старом коријену и другим изведеницама, мало новијег датума, из 18-19. вијека (Вук је користио овај облик, и сасвим је могуће, сад кад си то поменуо, да га је управо он сковао по угледу на руски, или можда неко прије њега. То заиста не знам. Мораћемо ипак да сачекамо некога ко има литературу. :)). А отуд (такође мало новије) знанство у западној верзији. Сам коријен ук је, у ствари, древна именица - изворни облик савременог наука. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:30, 12. новембар 2006. (CET)

Вјерујем ти :), али већ сам био погријешио што сам почео да пишем без литературе, о етимологији те ријечи, јер се ради о никако обрађеној теми на ”Српском” Интернету, односно нико од наших стручњака није објавио неки ”спис” на Интернету о теми, не би било лоше позвати се на неку књигу, штампани есеј, штампану енциклопедију, или гдје већ се може наћи нешто више, као референцу, тако да неко ко прочита објашњење у чланку, може да провјери у неком провјерљивом извору, да објашњење има смисла... У сваком случају, Ђорђе теби хвала за објашњење. --Славен Косановић {разговор} 12:43, 12. новембар 2006. (CET)

Најбоље погледати у "Етимологијском рјечнику хрватског или српскога језика" I-IV П. Скока (Загреб, 1971-1974). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:57, 12. новембар 2006. (CET)

---

У часопису Наш језик из 1935. године (св. 5), М. С. Московљевић у чланку „Наук или наука“, проучавајући разлику између ових двеју речи, на једном месту наводи „да су обе речи [наук и наука] прасловенске“.

Поздрав,

Bbasic 13:00, 12. новембар 2006. (CET)

Бања Лука

Да ли је испавно написати ,,у Бањој Луци" или ,,у Бања Луци", тј. ,,у Бањалуци"? Имамо бању, и каже се у бањи, а не у бањој. --Поки |разговор| 16:53, 15. новембар 2006. (CET)

Што се правописа тиче, може Бањалука, Бања Лука и Бања-Лука. Такође може у Бањалуци и у Бања-Луци (пишу људи и у Бања Луци, али ја кажем да то није правилно). А чуо сам људе да говоре и у Бањој Луци, али заиста немам коментара на то. Стварно не знам каква је то чудновата придјевска промјена ове бање. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:11, 15. новембар 2006. (CET)

Овог у ,,Бањој Луци" има доста на чланцима и увек се запитам, како некоме може да падне на памет та промена. --Поки |разговор| 17:16, 15. новембар 2006. (CET)

Ово су званичне стране Универзитета у Бањој Луци. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:41, 15. новембар 2006. (CET)

---

Послушајте једног Бањолучанина/Бањалучанина:

Дакле, може и Бања Лука и Бањалука, а никако не може Бања-Лука!

Од Бања Лука имамо: Бањолучанин, Бањолучанка, бањолучки, у Бањој Луци (сиц!), генитив: (из) Бање Луке ... (коме није јасан генитив, нек се сети генитива назива Стари Град где се, као и у називу Бања Лука, по падежу мењају оба дела назива, па имамо: у Старом Граду, из Старог Града, односно староградски, Старограђани итд.) Напомена: Бања у називу није именица "бања", него придев "бања, бањи, бањо", односно "бајни, бајна, бајно" (по неким лингвистима), а по другима та је "лука" (подручје уз воду) припадала неком бану, па је у почетку била Банова Лука, а касније Бања Лука.

Од Бањалука имамо: Бањалучанин, Бањалучанка, бањалучки, у Бањалуци, генитив: из Бањалуке (опет аналогија, али овај пут с називом Стариград, где се по падежима мења као: у Стариграду, из Стариграда, етник је Стариграђанин и Стариграђанка, а придев стариградски.)

Први облик - Бања Лука - препоручују српски лингвисти, али је други облик уобичајенији у говорном језику и вероватно више од 90 процената грађана Бањалуке каже Бањалука - и све што следује из тога.

--делија 19:01, 15. новембар 2006. (CET)

У принципу најчешће чујем Бањалучане да кажу Бањој Луци. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:08, 15. новембар 2006. (CET)

---

Добро, то и није толико важно. Важно је да се определимо за једну варијанту и да је доследно користимо на Википедији. Ја предлажем облик Бања Лука, али могуће је да ће "Бањалучани" надвладати, па у том случају нека буде Бањалука.

--делија 19:15, 15. новембар 2006. (CET)

---

Правопис, као што је већ речено, наводи облике Бања Лука — Бањој Луци и Бањалука—Бањалуци. Да бисмо видели шта је оправданије, морамо мало заћи у етимологију овог топонима. Постоје две претпоставке: да први део потиче од именице „бања“, или да потиче од давно ишчезлог придева „бань“ (значи банов). Наравно, праву истину је готово немогуће утврдити, али стручњаци сматрају да је друга варијанта вероватнија: прво, сматра се да је овим крајем некад владао бан, откуда и топоними Бановци и Банова Тепа; друго, врло је битно то што се ова реч у називу места изговара Бȃњā, као у поменутом придеву, а не по именици Бȁња. Гледано на овај начин, Бања Лука је оправданији облик.

С друге стране, у оваквим случајима врло је релеватно мишљење тамошњег становништва, а ако бисмо то узели у обзир свакако предност има Бањалука (за шта и Правопис констатује да је чешће).

Изнео сам шта знам, ту су аргументи и за један и за други облик, па бих се сад повукао из дискусије и оставио осталима да процене шта би било боље. Најбитније је то што шта год да одаберемо, нећемо погрешити.

Поздрав,

Bbasic 00:41, 17. новембар 2006. (CET)

---

Заборавио сам напоменути да дневни лист "Глас Српске" и РТВ РС употребљавају само облик Бања Лука.

--делија 02:02, 17. новембар 2006. (CET)

---

Смета ми једна ситница:

У одељку Трга званом "Правописна питања" стоји реченица добродошлице "Добродошли на Википедијански ТРГ!", а треба "википедијански" (мало "в"!).

--делија 20:39, 15. новембар 2006. (CET)

Сад је „википедијански“... :) --Славен Косановић {разговор} 21:05, 15. новембар 2006. (CET)

Грешка или намјера?

Код неких биљака у табели за таксономију се наводи "потфамилија". Грешка или намјера, пошто ваљда треба "подфамилија"? Поз, --Kaster 22:15, 5. новембар 2006. (CET)

Не, треба потфамилија, јер је д звучно, а ф безвучно. Оно што је можда проблем је то што је овај спој ријечи неуобичајен, па се стога између под и фамилија налази једна мисаона пауза. Због ње се ваљда може писати и подфамилија. Друго психичко супротстављање једначењу овдје је то што је ф крајње риједак сугласник у већини наших говора, па и не учествује у једначењу, иако је безвучан и има „потенцијала“ за то. Мада, једначење се може избјећи ако проузрокује промјену значења и теже разумијевање ријечи (нпр. поддијалекат - ако би се изједначило, онда би било подијалекат, што није баш најјаснија ријеч - исто тако и подтип). О овоме (потфамилија или подфамилија) би се заиста могло озбиљно дискутовати. :) Волио бих да чујем шта други језикословци мисле о томе. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:43, 18. новембар 2006. (CET)

---

Ипак се нема шта озбиљно дискутовати, пошто Правопис наводи облик потфамилија.

Поздрав,

Bbasic 18:22, 18. новембар 2006. (CET)

• Слично томе правилно је потформула, претходник, а не подформула, предходник. Филипов бот је између осталог вршио и поправке у правопису. --Ђорђе Стакић (р) 15:37, 19. новембар 2006. (CET)

Kako se kazhe...

na srpskom, kada se govori o religiji, Children of Abraham? To jest kako se prevodi Abraham? Da li se uopshte prevodi na neko 'nashe' pravoslavno ime (Avraham mozhda?), ili ostaje tako kakvo je kao Abraham.

Svetlana Miljkovic 11:35, 23. новембар 2006. (CET)

---

У српском језику, имена светитеља и библијских личности се адаптирају, односно прилагођавају, па је тако Абрахам - Аврам, Томас је Тома, Лукас је Лука а Габријел је Гаврило!

--делија 12:03, 23. новембар 2006. (CET)

Children of Abraham = деца Аврамова. Јел то из оног дела "може Бог и од камења овог направити децу Аврамову..." или већ како тачно иде. --Ђорђе Стакић (р) 16:32, 23. новембар 2006. (CET)

Početak rečenice

Pošto je bilo reči da se broj može koristiti na početku rečenice, koja su to slova ili reči kojim ne bi trebalo započeti rečenicu. Ako se sećam u još u osnovoj školi su me učili da rečenica ne bi trebalo početi sa ‚‚I ...‚‚ ‚‚A ...‚‚!! Da li sam upravu i da li se o tome uopšte obraća pažnja, verovatno, da :)? Hvala na odgovoru! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Zipy (разговор • доприноси) са архиве преместио ¡¿Кале?!

Мени је у сећању остало да не треба реченицу започети са "Али..." него уместо тога користити "Међутим...". Међутим ако представљамо дијалог неких лица онда ова правила немају значај. --Ђорђе Стакић (р) 08:02, 29. новембар 2006. (CET)

Мени је једна строга, а јако досадна професорка српског у основној школи дубоко урезала у подсвест да би ваљало избегавати почињање реченица са "али", "а" и слично, али да, ако већ почињем реченицу са "али", "а" и слично, обавезно ставим запету после те речи. Али, то у говору не изгледа тако, већ се брзо и заједно изговори. :) Мада, мислим да ова стилска правила ипак више важе за енглески него за српски (јако је незграпно почети реченицу са "but" и "and", што у српском није толико страшно). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:50, 29. новембар 2006. (CET)

Стриктно говорећи, не постоји такво правило, као што Ђорђе и рече. С тим што ће се у научном стилу (дакле, и у енциклопедијском, дакле и на Википедији) избегавати такве конструкције, тј. тежиће се јасном и једноставном изражавању које треба да пренесе што ефикасније садржај (исп. Википедија:Орвелова правила). С друге стране, када је је у питању поетско или есејистичко или сл. изражавање, почињање реченице везницима може донети одређену ритмику изражавања и може бити позитиван елемент стила особе која пише. Другим речима, то правило треба да важи на Википедији и у научној литератури, али никако не може бити ограничење у говору нити у већини других функционалних стилова. --Милош Ранчић (р|причај!) 08:09, 30. новембар 2006. (CET)

Добро дошли

Узвик добро дошли пише се као две речи (за разлику од придева — „Ви сте добродошли.“). Стога би ово требало изменити на овој страници, и у тексту који се шаље као добродошлица новим корисницима.

Поздрав,

Bbasic 00:53, 30. новембар 2006. (CET)

У праву си 100%. :) Сад кад си поставио пост и мени сину црвено свијетло... :) Чудим се да никоме од нас раније није запало за око. --Славен Косановић {разговор} 01:02, 30. новембар 2006. (CET)

Šta? Pa dobrodošli se piše zajedno! --Rainman 01:10, 30. новембар 2006. (CET)

Придјев да, али узвик не, као што је рекао Башић. --Славен Косановић {разговор} 01:11, 30. новембар 2006. (CET)

---

Сад је боље, али остао је наслов странице.

Поздрав,

Bbasic 07:20, 30. новембар 2006. (CET)

Спојено би било ако би рекли "Ви сте/Они су добродошли на Википедију", а када се обраћамо директно онда кажемо "добро (нам) дошли". --Ђорђе Стакић (р) 08:49, 5. децембар 2006. (CET)

Једнина и множина одредница Википедије...

Кад смо већ у причи око стручних група, сматрам да би требало покренути и расправити ово питање пошто, многи изрази у одредницама, који су напрасно написани у једнини, због ”наводног правила” ециклопедистике...?, које мени уопште није познато у српском језику, дају утисак неписмености. Примјера има мали милион. Дакле, које је то правило и који је разлог да се стручни изрази, који се користе у респективним струкама у множини, зашта постоје оправдани разлози, овдје на Википедији пишу у једнини као одреднице? Ако слично правило не постоји, да онда средимо то док је вријеме. Ја сам имао више енциклопедија на српском језику, између осталих истичем Општу Ларусову енциклопедију у три тома, издање седамдесетих година (недавно је поново издата), пошто је сматрам једном од најбољих енциклопедија коју смо имали, (кад сам ја ишао у школу), те морам признати да никада нисам наишао у њој на сличан третман одредница... Према томе, молио бих овдје мишљење корисника који се разумију у тематику, пошто сматрам да је напрасно премјештање одредница у једнину, једноставно неписмено.--Славен Косановић {разговор} 03:22, 3. децембар 2006. (CET)

Није неписмено све што није практиковано у папирним енциклопедијама. Неписмено је само оно што не одговара Правопису српског језика. --Dzordzm 03:59, 3. децембар 2006. (CET)

Правило једнине је покушај да се униформизују критеријуми за наслове чланака на енглеској Википедији и практикује се на српској Википедији већ годину-две без неког посебног гласања, што не значи да се о њему не може расправљати. Оно не искључује множину у случајевима када је то преовлађујући начин звања, већ даје смерницу за случајеве када пишемо нови чланак и двоумимо се. На тај начин се избегава да наслови чланака личе на ускршња јаја, један овако, други онако, трећи амапак’вако, како би сасвим сигурно изгледали ако би се корисницима дало на вољу. Осим тога, на овај начин се и минимизује број коришћења преусмерења, чиме се на један мали начин смањује оптерећење сервера. Ако сви очекују да су наслови чланака углавном у једнини, онда ће вики-везивати исправно, а не на преусмерења у множини. Но, кажем, правило је довољно флексибилно и оставља простор за наслове у множини ако су они заиста провлађујући. На пример, свакако би се чланак звао ”Питагорејци” а не ”Питагорејац”. --Dzordzm 03:59, 3. децембар 2006. (CET)

Енглеска је енглеска, а ми радимо на српској. То што се ради на енглеској не ради се на шпансој на примјер, јер би то ишло директно против шпанског правописа. Ми треба да се позабваимо нашом енциклопедијом и нашим правописом по том питању. Иначе превише се угледамо на енглеску, као да су они једина цивилизација на свијету. Чак и за неке појмове који су поријеклом из латинског и грчког ушли у енглески ми се угледамо на енглеску верзију, умјесто да потражимо већ прихваћене еквиваленте из латинског и грчког у нашем језику, као што раде у свим другим језицима, мада то конкретно овдје није тема. Е сада, папирна ова она, као да је то важно. Ако је нека енциклопедија папирна не значи да у њено стварање није уложено знање и труд стручњака из респективних области. Важно је да се стручни термини који су у множини не смију пребацивати у једнину. Постоји одређени разлог зашто је неки појам у множини и то треба да се поштује. Ја овдје говорим о пракси пребацивања чланака у једнину, „зато што је то по правилу“. Дакле, које је то правило у српском језику? И та пракса треба да се пажљиво ради. Мрзи ме сад да тражим стотине примјера чланака чије су одреднице пребачене у једнину по том систему, а не би требало. Дакле, све чланке који су пребачени по том систему у једнину, а није требало, јер је стручни назив у множини, треба вратити назад. А то да чланци личе на „ускршна јаја је дискутабилно“. :) Управо погрешне одреднице стварају чаршијски вашар. Одреднице нису визуелна умјетност, него умјетност смисла и значења. Један стручни појам који је у из неког разлога у множини, свугдје се даље у чланцима користи у множини, тако да не видим проблем са повезивањем и ко га искористи у једнини, ради погрешно. Наравно има изузетака, али ће већином да важи то правило. --Славен Косановић {разговор} 06:29, 3. децембар 2006. (CET)

Не слажем се, Славене. Сматрам да није неписмено писати у једнини, већ чак препоручљиво. Не само на енглеској већ на готово свим Википедијама је обичај да се одреднице пишу једнином (чекић, не чекићи, човек, не људи, гумица, не гумице, љубав не љубави (!), Абелова група, не Абелове групе, аденозин-монофосфат, не ... сви географски појмови, сва лична имена, ... схваташ шта хоћу да кажем). Једино где се људи колебају па стављају често множину јесу појмови који иду у групама, али су они, бај ол минс, у мањини (нпр. кишне глисте, кетони, логаритамске неједначине, ... и наравно речи Pluralia Tantum) где сам ја опет за једнину ради конзистенције, сем тамо где баш није природно, односно тамо где појам никад или ретко кад иде у једнини (дакле, у случају "увек множине" и још понегде). С друге стране, категорије се пишу у множини, јер оне групишу доста појмова који имају нешто заједничко и дају им неки оквир. --Φ ί λ ι π ¶ 10:17, 3. децембар 2006. (CET)

Људи па славен и прича о томе да нпр. чланке као што имамо гљива!!!, животиња, племенити гас ... требамо да пишемо у множини јер се ово друго користи. Исто као питагорејац/ци. Замислите да уместо чланка сисари стоји сисар. Ем што нико нормалан неће тражити ту одредницу у једнини, ем што кад види у једнини човек се уплаши. Значи славен и прича о појмовима који описују "групе нечега". Није човек поблесавио па да мисли да све треба писати у једнини (нико нормалан неће да пише чланак компјутери, столови, Србије, Београди, тастатуре ...). А код нас јесте пракса да се групни чланци пишу у једнини. --Јован Вуковић (р) 10:55, 3. децембар 2006. (CET)

Е ту долази конзистентност. Мислим да постоје нормални људи који би тако тражили. :) --Φ ί λ ι π ¶ 10:59, 3. децембар 2006. (CET)

Ја овдје говорим о стручним појмовима и не како би ко шта тражио. Појмови у множини у респективним струкама, су из неких одређених разлога у множини. Тако да није исто рећи добра и добро. Први појам се користи у економији, док је други предмет филозофских расправа у етици. --Славен Косановић {разговор} 19:57, 3. децембар 2006. (CET)

Име чланка (исправан назив избора) - Избори за народне посланике у Народној скупштини Републике Србије 2007.

Хајде, поновићу опет оно што сам већ написао на страници за разговор чланка. Приметио сам да нам се назив чланка не поклапа са службеним називом избора. Погледајте страницу http://www.rik.parlament.sr.gov.yu/cirilica/propisi_frames.htm . Тамо постији службени назив ових избора (ИЗБОРИ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ У НАРОДНУ СКУПШТИНУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ). Нисам хтео ништа сам да предузимам док се не констатује шта је исправно. Ја мислим да морамо следити прописе државних институција ма колико нам они били чудни, а шта кажу остали? --Поки |разговор| 20:18, 4. децембар 2006. (CET)

Ranija diskusije o ovome: Разговор:Избори за народне посланике у Народној скупштини Републике Србије 2007..

Ja na tvom linku sajta parlamenta ne mogu da nadjem pomenuti naziv, ali sam našao sledeći termin ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ ЗА ИЗБОРЕ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ У НАРОДНУ СКУПШТИНУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ na http://www.rik.parlament.sr.gov.yu/cirilica/propisi/Zbir_list210107.htm. Ovo poslednje mi zvuči logično jer će izabrani poslanici na kraju da uđu u taj parlament pa su i izbori za poslanike u skupštinu, dok sa sadašnjim nazivom članka ispada da se izbori događaju u samoj skupštini. --Slobodan Kovačević ^{prič prič} 21:39, 4. децембар 2006. (CET)

Управо тако. =) --Matija 22:19, 4. децембар 2006. (CET)

Размак после двотачке

Уместо, примера ради, „Википедија:Трг/Правописна питања“ исправно је „Википедија: Трг/Правописна питања“. Наравно, ово се односи на све странице које имају наслов по сличној шеми. Би ли се ово могло некако исправити?

Поздрав,

Bbasic 12:50, 5. децембар 2006. (CET)

Не! Такве двотачке немају стандардно значење (у језику) већ представљају раздвајач за именске просторе. Кад бисмо правили размак, све странице ван главног именског простора би заправо почињале са " " (размак), односно доњом цртом (_), кад би се уклонио именски простор, што је изразито непрактично. Наравно, увек се може то решити и додати свуда те размаке. Дакле, технички је то могуће урадити, али ја сам начелно против тога. --Φ ί λ ι π ¶ 19:25, 5. децембар 2006. (CET)

Dve tačke imaju svoje značenje i regulisanu upotrebu prema u Pravopisu tako da prva rečenica tvog odgovora nema mnogo smisla. Tehnički razlozi su nešto drugo. --Ford Prefekt 09:19, 6. децембар 2006. (CET)

---

Правопис

Овај сајт Скраћени правопис српског језика би могао бити користан.

--делија 09:20, 17. децембар 2006. (CET)

По свему судећи то је исто што и ово Википедија:Основе српског правописа :> --Ђорђе Стакић (р) 09:54, 17. децембар 2006. (CET)

---

Хех, изгледа да јест. Још само кад би неки од нас чешће посећивали сајт (чланак) . . .

--делија 10:02, 17. децембар 2006. (CET)

Философија

Константин Философ, Свети мученик Философ, Сенека Философ и тако даље. Доста је чланака у којима стоји философ и философија, иако су ти облици по Правопису неправилни. Правилно је једино филозоф и филозофија, јер тако пише у Правопису, под тачком 98. Још је Правопис из 1960. године одбацио облике са с, а тако је и у актуелном Правопису. И у Клајновом Речнику језичких недоумица стоји да је једино исправно са з. По истим принципима транскрипције имамо и муЗику, гимнаЗију, фиЗику, муЗеј... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:34, 20. децембар 2006. (CET)

---

Ђорђе, све што си написао стоји, али ме интересује зашто је остало Сенека Философ. Разумем да је ово "Философ" део његовог личног имена и да се пише великим словом, али у већини енциклопедија и речника пронаћи ћеш само одредницу "Сенека". Мислим да није оправдано да се чланак на Википедији зове Сенека Философ већ само Сенека.

--делија 12:54, 20. децембар 2006. (CET)

Мислим да је Сенека Философ преусмерење на Сенека, али узео сам га за пример зато што у чланку стоји философ. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:11, 20. децембар 2006. (CET)

Ја не знам да ли је реч философија неправилна, али знам да је ту реч употребљавала моја професорка филозофије. --Поки |разговор| 13:00, 20. децембар 2006. (CET)

Isto je bilo i sa mojim profesorom logike. Njegov argument bio je da je filozofija proisteklo iz pogresno preuzetog termina iz nemackog jezika, a da inace znaci ljubav prema mraku - zofija je navodno mrak. Zato je prema njegovim recima ispravno reci filosofija - ljubav prema mudrosti. --Slobodan Kovačević ^{prič prič} 13:48, 20. децембар 2006. (CET)

Исте аргументе је упорно истицао професор Милош Н. Ђурић. --Ђорђе Стакић (р) 14:03, 20. децембар 2006. (CET)

Tako je, moja profesorka je takođe spominjala nemački u tom kontekstu. --Поки |разговор| 14:04, 20. децембар 2006. (CET)

Овако. Филозофија би требало да значи „љубав према науци“, од грчког филос - љубав и софија - наука. Али, правила транскрипције јасно налажу да се грчка међусамогласничка сигма код нас преноси као з. Зато имамо муЗику, фиЗику, гимнаЗију, филоЗофију. Међутим, први је наш познати филолог Милош Ђурић почео да негодује како је софија наука, а зофос мрак, па онда филозофија испада да је „љубав према мраку“. Без обзира, ово није грчки језик, ово је српски језик, и правила транскрипције и устаљености се морају поштовати. А поред Милоша Ђурића, облик философија био је присутан и код Хрвата, а и у руском језику, па је утицао и на наш језик, те је тако и то допринело да се отпочне са полемиком. Полемика је трајала до 1960. године, када је Правопис јасно нагласио да је једини ваљан облик филозофија. То стоји и у тренутном Правопису, под тачком 98, а пошто је Правопис једини закон кад се ради о говорним и писаним недоумицама, мора се поштовати, па макар зофос било и стотину најцрњих мракова. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:06, 20. децембар 2006. (CET)

Хм. Слажем се да основни облик треба да буде са з, с тим што сматрам да је тај облик, за разлику од многих других неправилних, поприлично устаљен у нашој култури, тако да би макар требало правити преусмерења и давати појашњења тим поводом. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:08, 20. децембар 2006. (CET)

Али на крају крајева, свака погрешка ако се довољно често и упорно понавља на крају постане правило. Тако је било и са писањем назива битака и ратова великим почетним словом. Нико није писао Косовски бој са великим К осим родољубивих и мало неписменијих историчара, и у правопису је стајало да се имена битака и ратова пишу малим почетним словом, али кад су се битке и ратови почели писати великим почетним словом у огромној мери, Правопис је морао да призна то као правило. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:35, 20. децембар 2006. (CET)

Овако: У мојој књизи за филозофију (четврти разред гимназије, писац је неки златиборац) се нашироко објашњава разлика између филозофије и философије. Тамо између осталог стоји константација де се у филоз/с/офским круговима све више користи термин са с. Мој професор филоз/с/офије такође користи термин философија уз објашњење да је реч о преузимању речи из немачког језика, а не из грчког. Он би о овоме могао да вам прича 40-так минута. Ја лично мислим да овај облик требамо користити равноправно са филозофија, јер је у великој мери заступљен облик (посебно у стручној литератури) --Јован Вуковић (р) 12:19, 21. децембар 2006. (CET)

Ако мислиш на Коларића, он није Златиборац. У немачком се филозофија ("die Philosophie") пише са С, али се ипак чита З. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 20:49, 23. децембар 2006. (CET)

Залажеш се да облик који је експлицитно забрањен у Правопису користимо равноправно с исправним, зато што је неколико „философа“ умислило како је одједном компетентно и за језичка питања?! Заиста, је ли икад ико чуо да је неки лингвиста гурао нос у област проучавања филозофије — није? Зашто онда уопште разговарамо о обрнутом смеру (дрском мешању „философа“ у област која нема везе с њиховом)? Шта је следеће, хоћемо ли кренути да запошљавамо „философе“ по болницама и нуклеарним електранама уколико одједном умисле како умеју и то да раде? — Bbasic 13:22, 22. децембар 2006. (CET)

Заиста, је ли икад ико чуо да је неки лингвиста гурао нос у област проучавања филозофије — није? И те како јесте. Што је најгоре, лингвисти инхерентно гурају носеве у све, па се онда свет прилагођава њима, а заправо би требало обрнуто. Језик је жива творевина и мења се свакодневно! Не заступам конкретно овде став да треба користити реч философија (мада, како сам ја учио у школи, философија се користи у теологији и уопште хришћанству, а филозофија у науци), али не волим надменост. --Φ ί λ ι π ¶ 13:29, 22. децембар 2006. (CET)

---

Говор, односно реч је основна комуникациона категорија. Речима (у најширем смислу) се баве лингвисти. Зато је сасвим нормално да лингвисти гурају нос у све, па и у филозофију, али само да би објаснаили зашто се каже филозофији а не философија, а не да би анализирали основне поставке или евентуалне недостатке Хегеловог или Платоновог учења. С друге стране, нико не брани филозофима да са филозофског аспекта анализирају настанак и развој неке речи, појма, синтагме - језика и говора уопште, али не да и прописују да ли се каже овако или онако.

Успут, већина сарадника на Википедији гура нос у мноштво области а да при том нема формално, односно стручно покриће за то. Али, да се то не ради, не би било ни Википедије. И сви смо експерти за језик и говор самим тим што се говором, односно речима служимо у свакодневном животу, а богами и при писању чланака.

--делија 14:55, 22. децембар 2006. (CET)

---

Ни ја не волим надменост, али нам се интерпретација појма надменост очигледно разликује. За мене нико није надменији од оних који сматрају да се више разумеју у језик од људи који су се за то школовали и којима је посао да постављају језичке стандарде. Ако сам добро разумео, то што лингвисти нормирају језик ти сматраш „инхерентним гурањем носева у све“. Дакле, боље би било да их једноставно побијемо, па да ти донесеш своја правила, ја своја, неко трећи своја, и нека свако пише како год хоће, и онда не бисмо имали за кога да кажемо како „инхерентно гура нос у све“. У том светлу, свакако ти не би сметало ако бих ја сада кренуо да по Википедији преправљам са мном у самном, јер, према претраживачима Интернета, овај други облик (погрешан, ако је потребно да нагласим) врло је чест. Онда ћу, наравно, кренути да исправљам не знам у незнам, јер се мени ово друго свиђа, а то што неки тамо лингвисти кажу да тако не треба једноставно ћу приписати „инхерентном гурању носева у све“.

Сад мало озбиљности. Колико сам до сада стекао утисак, већина администратора овде поштује правописне одредбе, али има и оних који мисле другачије. То је заиста ружно; разумем да је немогуће постићи јединствен став међу свим корисницима, али требало би да макар управа има неку званичну политику. Зашто се једноставно не договорите хоћемо ли Википедију писати стандардизованим језиком (и у том случају нека сваки администратор задржи за себе евентуално мишљење о нелогичности норме), или измишљати своја (да не кажем свако своја) правила? У зависности од тога, верујем да ће многи којима је стало да Википедија буде писмена одлучити хоће ли остати овде, или ће им досадити да, поред расправе с „обичним“ корисницима, морају и администраторима објашњавати чему служи Правопис и зашто га је битно поштовати.

Поздрав,

Bbasic 15:34, 22. децембар 2006. (CET)

Када лингвисти буду имали и најтемељније разумевање наука у које гурају нос, са задовољством ћу слегнути раменима и рећи: у праву су. Али ја лично никада нећу бити спреман да жртвујем и трунку квалитета садржаја зарад лингвистичког формализма. Ово је све невезано за тему философ/филозоф о којој је већ у пар наврата било речи. Што се мене тиче, може и једно и друго, али нека се ти неки лингвисти покупе и закуцају на врата професора Филозофског факултета који тако необазриво кренуше у употребу философа. Ја потпуно поштујем Делијин рад на лекторисању српске Википедије, зато што његов наступ јесте понекад „јак“ али је поткрепљен аргументима и суштински добронамеран. --¡¿Кале?! 18:02, 22. децембар 2006. (CET)

Невезано за Делију, мени ово - „У зависности од тога, верујем да ће многи којима је стало да Википедија буде писмена одлучити хоће ли остати овде, или ће им досадити да, поред расправе с „обичним“ корисницима, морају и администраторима објашњавати чему служи Правопис и зашто га је битно поштовати.“ - звучи надмено. --¡¿Кале?! 18:02, 22. децембар 2006. (CET)

У коју науку лингвисти гурају нос, немајући ни „најтемељније разумевање“ дотичне? Досад сам мислио да се лингвисти баве науком о језику; пошто и ти и Филип помињете неке друге области, замолио бих да наведете неку такву. Друго, како усклађивањем с правилима језика иједан чланак може изгубити и трунку квалитета садржаја? Делија и сви остали који се овде баве лектуром (укључујем и себе) могу лекторисати колико год хоће, а онда ће доћи неки корисник и игнорисати све што каже литература јер се, ето, њему не свиђа тако, немају лингвисти појма што су тако прописали. Увек ће бити корисника који овако поступају, и против тога се не може много; међутим ако је тај корисник администратор, онда то има много већу тежину. Стога сам, у реченици коју си цитирао и не знам зашто назвао надменом, замолио да ми се каже каква је званична политика овде, ако не постоји (а очито не постоји), да се изгласа; у складу с тим, видећу да ли ми је овде место или није (а верујем и многим другима). Када се покачим с неким корисником око правописних питања тако да администратор мора пресудити, треба ли да бацам коцкице како бих видео који администратор ће први видети спор — онај што прихвата Правопис, или онај што прихвата своја правила? Као последње, чини ми се да ме индиректно прозиваш како мој рад није „поткрепљен аргументима и суштински добронамеран“. Код проблематичних измена углавном сам наводио и више него довољно литературе (коју нисам писао ја, већ они којима је посао да нормирају српски језик), а ако сам негде ипак прескочио, врло радо ћу накнадно навести референце уколико неко затражи; да ли се то што ми је стало да српска Википедија буде писмена (тј. да поштује стандарде српског језика) може назвати злонамерношћу — не знам, можда и може из нечије перспективе. — Bbasic 20:35, 22. децембар 2006. (CET)

---

Кале, хвала на лепим речима, али си превидео пар ствари:

- тема ове расправе нисам ја, већ питање филозофија/философија, а изгледа да се расправа развила у правцу тражења одговора на нека начелна и суштинска питања

- заборавио си поменути и Башића и Ђорђа Божовића као добре познаваоце проблематике (можда сам неког и прескочио)

- нико од нас, ако се не варам, нема формално лингвистичко образовање па сви приговори требају бити упућени "правим лингвистима" који су написали неке књиге које онда нас неколицина покушава доследно користити у свом раду на Википедији

А филозофи се морају прво међусобно договорити да ли је философија или филозофија, договорено што чешће користити (и у стручним радовима и у иступима у јавности) и практично, ставити лингвисте пред свршен чин, где ће они бити принуђени (на основу стања на терену) да кажу отприлике: у српском језику у последње време, преовлађује "философија" над "филозофијом" и ми лингвисти сматрамо да је уобичајен и исправан облик "философија". Јер, ако се слажем са Филипом да је језик жив организам који се непрестано развија, не могу се сложити са његовом тезом да лингвисти немају слуха за те промене и такав развој, већ лично сматрам да лингвисти пажљиво прате и ослушкују све промене у језику, уочавају их и напокон верификују у облику прописа, сугестије или савета. Тако ће сигурно бити и са филозофијом/филозофијом.

--делија 18:42, 22. децембар 2006. (CET)

Философија је данас устаљен латински облик за "филозофију" у већини језика романске скупине. Поптуно је смијешно данас рећи, да је "филозофија" љубав према мудорсти. Филозофија данас има мали милион дефиниција, толико је комлексна да је то понекад и иритирајуће, а нарочито од момента "професионализације". Тотално је ирелавантна то дијељење ријечи на фило и софија. Оно данас има смисла само за објашњење поријекла ријечи. Бре људи, Правопис постоји да би се поштовао и у свим језицима се поштује, иначе би то био хаос. Свако би причао свој језик. Једно је како се ко приватно изражава, а друго је кад се ради на једном пројекту као што је енциклопедија. Немају шта ту сад филозофи да се договарају сами, то нигдје у свијету не раде. По тим питањима у сваком језику раде у сарадњи са стручњацима језика. Нигдје не важи устаљено, каже се, ово, оно, само код нас се сви баве језиком. Професионални интрусизам је одговарајући назив за те ствари. Дакле, ја већ некад давно рекох, промијени ли се име "Филозофског факултета у Београду", у Философски...? --Славен Косановић {разговор} 15:45, 23. децембар 2006. (CET)

Да и каква је то сад "Теолошка философија"? Наши Теолози сад диктирају како ће се звати филозофија? Ја нигдје у свијетској литератури нисам чуо за сличну подјелу? Дакле, наши теолози дијеле филозофију на научну и теолошку? Па такве подјеле нема ни у Ватикану. Куку нама, ко нам сад образује омладину. --Славен Косановић {разговор} 15:57, 23. децембар 2006. (CET)