Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/5

Švajcarska terminologija i prevod

Molio bih korisnike koji imaju pristup nekom geografskom priručniku ili sl. da pogledaju nazive delova Švajcarske na srpskom. Konkretno pitanje: Kako se zove romanski deo Švajcarske (Romandie)? Šta je korektni izraz za nemačku Švajcarsku (Deutschschweiz)? A za italijanski i retoromanski deo?--Vl 05:06, 24. septembar 2006. (CEST)

Romandija? Mislim da neke konkretne nazive mi ni nemamo. Prosto kažemo: njemački dio Švajcarske, francuski, italijanski, retroromanski dio... --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:53, 18. novembar 2006. (CET)

Veliki Brat ili Veliki brat

Da li se Veliki Brat piše ovako ili kao Veliki brat. Na službenim sajtu emisije piše Veliki Brat. Zamolio bih da stručna lica daju svoje odgovore kako bi što bolje razrešili dilemu. --Poki |razgovor| 18:03, 28. septembar 2006. (CEST)

Osim što sam lepo argumentovao na strani za razgovo, da dodam ovde. Kakve bre veze ima šta piše na službenom sajtu. Na sreću, službeni sajt Velikog brata još uvek nije zadužen da donošenje pravopisa. (ili ako je u međuvremenu postao, nek` me neko obavesti, da znam da započnem sa oružanim ustankom). -- Obradović Goran (razgovor) 18:07, 28. septembar 2006. (CEST)

Hmm.. Ako ja hoću da napravim TV emisiju koja se zove RoberTOVE vraGOLIJE, ne vidim zašto to ne bih mogao? Zato što nije po pravopisu? Kolko znam, pravopis je skup smernica i pravila, ali ja mogu da ih kršim "iz fazona", i nema razloga zašto se tako ne bi i članak zvao... :) --Rainman 18:44, 28. септембар 2006. (CEST)

С тим што се у овом конкретном случају, нико није намеравао да се зове баш "Велики Брат", већ се ради о, ценим, неписмености. --Φ ί λ ι π ¶ 19:46, 28. септембар 2006. (CEST)

Kolko se sećam, u Orvelovoj knjizi 1984 gde se prvi put (valjda?) spominje Velik Brat, u srpskom prevodu je takođe pisalo Veliki Brat, a izdavač je bila jedna od renomiranih domaćih izdavačkih kuća, možda čak i Matica Srpska, ne sećam se (proveriću ako želite). Možda je prosto referenca na to (kao što verujem da jeste)? --Rainman 20:14, 28. septembar 2006. (CEST)

---

Ovde se ne radi o biću, nego o emisiji. Ako je odlučeno da se naziv emisije piše kako se piše, onda bi se to ovde trebalo poštovati. --Poki |razgovor| 21:12, 28. septembar 2006. (CEST)

---

Tri argumenta za Velikog Brata:

• Pokrajčev
• Kišni
• Moj. A moj je da naziv Veliki Brat ima veze sa Orvelovom "'84" i sa "likom" iz romana koji zapravo i nije živo biće, već predstavlja svevideće i sveprisutno oko totalitarne države. To "biće" ima svoje (lično) ime koje glasi Veliki Brat (kao što INdijanci imaju imena Bik Koji Sedi, Oblak Koji Plovi, Košuta Koja Trči . . . i gde se ta višečlana (lična) imena pišu sa sve velikim početnim slovom), a u slučaju realnog šoua Veliki Brat, publika zapravo igra ulogu Velikog Brata i odlučuje o ekskomunikaciji učesnika emisije. Uostalom mislim da Veliki Brat treba ostati Veliki Brat.

--delija 21:26, 28. septembar 2006. (CEST)

Dakle, Veliki Brat. I bez velikih reči i strasti. --Ford Prefekt 11:34, 29. septembar 2006. (CEST)

Mislim da je „Veliki Brat“ prosto običan engleski fazon pisanja svih riječi u naslovu velikim početnim slovima. Zaista nisam stručan da kažem da li se radi o biću sa svevidećim okom indijanskog porijekla, ali dok god se radi o televizijskoj emisiji, valjda bi trebalo pisati „Veliki brat“. A i da se termin odnosi na „biće“, brat je ipak brat, a ne Brat. Ali ako mu je to ime, onda treba Veliki Brat. Stvarno ne znam... --Đorđe D. Božović (razgovor) 13:54, 29. septembar 2006. (CEST)

Elem, članak se zove po emisiji - nije naše da procenjujemo koliko su autori pismeni, nego da zabeležimo kako se emisija zove. --Brane Jovanović <~> 13:56, 29. septembar 2006. (CEST)

---

Đorđe, to i JESTE neka vrsta ličnog imena i po tom imenu dobila je naziv i emisija. A u višečlanom ličnom imenu svi delovi imena se pišu velikim početnim slovom. I tako su ga preveli prevodioci u uglednoj srpskoj izdavačkoj kući. Pa su tako ovi na TV (usput, sumnjive pismenosti uopšte) odlučili da njihova emisija ima naslov Veliki Brat. Da li su to oni umišljajno uradili, ili u neznanju, to i nije tako važno. Roman Džejn Ostin "Ljubav i prijateljstvo" u originalu se zove "Love and Freindship" i engleskim izdavačima ne pada na pamet da ga izdaju sa ispravljenim naslovom i da lupaju glavu nad pismenošću i nepismenošću Džejn Ostin! Dobro, nije umesno porediti Džejn Ostin i ove "lingviste" sa TV, ali mislim da smo se dobro razumeli. Enciklopedija evidentira činjenično stanje.

--delija 14:14, 29. septembar 2006. (CEST)

Ja sam i dalje uverenja da se radi o tripu sa prevođenjem sa engleskog. Englezi sve furaju velikim slovom, a velika većina onih koji prevode to samo tako preuzmu. Ali da, što se tiče jednog, u pravu ste u Kentaurovom izdanju knjige iz 1977, u prevodu Vlade Stojiljkovića, stoji Veliki Brat. -- Obradović Goran (razgovor) 16:59, 29. septembar 2006. (CEST)

---

Pa neka je i trip u prevođenju sa engleskom (iako mislim da nije). Mi samo treba da evidentiramo postojeće stanje (pa makar to stanje bilo "pogrešno"). Nedavni primer: U Vikipediji idemo sa oblikom Miki Rurk, iako je ta transkripcija potpuino netačna i treba da glasi Rork. Činjenično stanje je da je oblik Rurk preovladao (iako se i drugi, pravilni oblik javlja u srpskom jeziku, ali nešto ređe od prvog) i Vikipedija ga beleži kao Rurk. Ovo je bila mala digresija, ali mislim da je dobar argumenat za Velikog Brata. I koliko se samo truda i vremena potrošilo na dve trivijalnosti vezane za ovu debilnu emisiju: na Mikija i na naslov.

--delija 17:19, 29. septembar 2006. (CEST)

Žali bože vremena, tu se slažem :( Pa ipak, ne slažem se da se argument sa Rurkom može primeniti ovde. Jedno je transkripcija a drugo je pisanje velikih slova. Koliko znam, transkripciona pravila se primenjuju osim ukoliko u srpskom jeziku postoji već ustaljen način na koji se neka reč izgovara. Zato je pravilno London a ne Landn (ili kako već). Verovatno niko ne bi razumeo o kom se gradu radi ako bi smo pisali Brasels (nisam siguran da ga i Belgijanci tako zovu, samo ilustrujem primerom). Međutim, nikad u životu nisam čuo za sličnu praksu po pitanju pisanja velikih slova. Sećam se prilično rigoroznih kontrolnih zadataka gde su nas terali da popamtimo velika-mala slova u svim mogućim slučajevima i izuzecima, a ne uspevam da se setim nijedne profesorke srpskog kako šeretski kaže: Ma, samo opušteno deco, ako dovoljno uporno budete pisali "Automobilski Savez beograda", to će postati pravilno. -- Obradović Goran (razgovor) 17:40, 29. septembar 2006. (CEST)

---

Ali, Veliki Brat je lično ime!

--delija 17:54, 29. septembar 2006. (CEST)

Kad smo već kod toga, „kako oni pišu ime svoje emisije, tako moramo i mi“, pa oni uvijek pišu ovako: VELIKI BRAT. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:02, 30. septembar 2006. (CEST)

Očigledno ovdje treba razjasniti dvije stvari. Prvo, da li je članak o emisiji ili o ličnosti/pojavi/svevidećoj totalitarnoj državi? I drugo, važnije, koje za sobom povlači prvo, jeste: da li je emisija dobila ime po ličnosti/pojavi/svevidećoj totalitarnoj državi? Ukoliko je odgovor na drugo pitanje ne, onda je jedino logično pisati Veliki brat. A ako je, pak, odgovor da, onda - Veliki Brat. Prosto ko pasulj. --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:02, 30. septembar 2006. (CEST)

Kineska imena

Do sada nisam naišao na transkripciona pravila u srpskom koja preporučuju pisanje apostrofa na mestu poluglasnika. Molio bih i druge za mišljenje ovim povodom. V. članak Lao C'. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 12:47, 11. oktobar 2006. (CEST)

Takođe, imamo sistematično problematične transkripcije kineskih imena. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 12:47, 11. oktobar 2006. (CEST)

---

Ima u Pravopisu odeljak o transkribovanju kineskih ličnih imena, a takođe bi bilo korisno zaviriti i u "Pravopisni priručnik" Anića i Silića koji takođe ima odeljak o transkripciji sa kineskog. Pošto, koliko je meni poznato, nema drugih izvora kojise bave tom problematikom, najbolje jbi bilo da se pridržavamo našeg Pravopisa (a Anića i Silića po potrebi). Pa ćemo tamo naći da nije više Mao Ce Tung već Mao Cedung, a da nije Ču En Laj već Džou Enlaj itd.

--delija 15:28, 11. oktobar 2006. (CEST)

Mogao bi da baciš pogled na priloge Wu-a. Sistematski je transkribovao kineska imena po metodu: srbizovana engleska transkripcija. Ima dosta članaka koji se tiču toga. Uglavnom sam bio suzdržan sve dok nisam shvatio da je napisao Lao C', a ne Lao Ce (što je standard, koliko je i Šekspir a ne Šejkspir standard). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 15:45, 11. oktobar 2006. (CEST)

---

Očigledno da Vu poznaje materiju, ali samo donekle. Naime, on, kao i nekolicina saradnika Vikipedije, smatra da je njegovo poznavanje kineskog (engleskog, francuskog) i više nego dovoljno da se prihvati transkripcije na srpski. A ja po ko zna koji put ponavljam: dobro poznavanje stranog jezika mora biti podržano odličnim poznavanjem srpskog pravopisa i transkripcionih pravila e da bi transkripcija bila uspešna. Ja ne sumnjam u Vuovo poznavanje kineskog, ali čisto sumnjam da je on kod transkribovanja na srpski imao pred sobom otvoren pravopis ili Anić-Silićev priručnik. Zanemarivanje pravopisnih pravilo pri transkribovanju jednog dana će nam se obiti o glavu, a već na ovom nivou razvoja Vikipedija uočava se lagani haos kada je u pitanju transkripcija stranih ličnih imena (pogotovu sa engleskog, donekle francuskog, a sada se toj grupi pridružuje i kineski).

--delija 16:24, 11. oktobar 2006. (CEST)

---

Pogledajte Srpska transkripcija kineskog jezika i ako možete dopunite pravilima iz tih pravopisa itd. tako da može uspešno da se koristi. --Đorđe Stakić (r) 10:46, 14. oktobar 2006. (CEST)

Pa u tom članku upravo i piše: ce – c’. --Đorđe D. Božović (razgovor) 15:31, 14. oktobar 2006. (CEST)

Hm. Srpska ortografija ne poznaje intenzivno korišćenje apostrofa za označavanje poluglasnika. Osim ako se mnogo toga nije izmenilo, ono tamo je solidna proizvoljnost. Sem toga, na osnovu koje literature je pisano? --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:06, 14. oktobar 2006. (CEST)

Znam. U tom članku piše da je tablicu napravio Filološki fakultet. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 11:07, 15. oktobar 2006. (CEST)

Kako se pravilno piše: Ćirilično pismo ili ćiriličko pismo?

Kako se pravilno piše: Ćirilično pismo ili ćiriličko pismo?

Može i jedno i drugo. U srpskom standardu se preferira ćiriličko. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 13:48, 17. oktobar 2006. (CEST)

A može i ćirilsko, mada to ipak djeluje pomalo arhaično. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 21:48, 17. oktobar 2006. (CEST)

---

Da li je ispravno reči i 'granički prelaz'? --Poki |razgovor| 18:52, 19. oktobar 2006. (CEST)

Teoretski nije nemoguće, ali vjerujem da je ipak granični, ako ne jedini pravilan, a ono bar pravilniji oblik. --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:31, 19. oktobar 2006. (CEST)

A možemo se tako juriti dovijeka: Da li je ispravno reći i statističNa metoda (od statistika)? :) FizičNi zakoni (od fizika)? MornaričNi odred (od mornarica)? LiječničNi nalaz (od liječnik)? TopličNi okrug (od Toplica)? --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:31, 19. oktobar 2006. (CEST)

A onda ti kažeš: A da li je pravilno reći i hlorovodoničKa kiselina (HCl)? malaričKi komarac (od malarija), i tako u krug i sve iznova i iznova... :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:31, 19. oktobar 2006. (CEST)

Crvena zvezda

ili Crvena Zvezda? Šta god da je tačno, treba isprepravljati po člancima FK Crvena Zvezda i SD Crvena zvezda. Sve je zbrčkano - FK ima veliko slovo ali u samom članku se zove sa malim slovom, dok SD ima malo slovo ali se u samom članku zove sa velikim slovom :) --Dzordzm 05:36, 2. novembar 2006. (CET)

• nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola "Mladost", Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Sportsko društvo "Crvena zvezda". --Ford Prefekt 12:13, 2. novembar 2006. (CET)

Bernhard Riman ili Bernard Riman

Ime čuvenog nemačkog matematičara Rimana, po mome mišljenju, pogrešno je promenjeno i stranica preusmerena sa Bernhard Riman, kao što je prvobitno stajalo, na Bernard Riman. Iako nisam neki poseban poznavalac nemačkog jezika razlozi zašto mislim da je ovo pogrešno su sledeći:

- U svim člancima o Rimanu na srpskom jeziku koje sam mogao naći na internetu (uključujući i ovaj članak-pretražiti Googl latinicom) koristi se ime Bernhard, a ne Bernard Riman.

- Poređenja radi, ime bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, takođe je uobičajeno da se na srpskom piše i izgovara upravo tako, dakle, Gerhard, a ne Gerard, pa bi, u skladu s time, onda i Riman trebalo da se na srpskom zove Bernhard, a ne Bernard.

- Ukoliko se ipak odlučite da je pravilnije reći Bernard Riman negoli Bernhard Riman, odnosno da je ovo preusmeravanje pravilno izvršeno, onda bi bilo lepo, em praktično, da neko bude vredan pa da i unutar članka svuda gde se pominje ovo Rimanovo ime Bernhard takođe promeni u Bernard, a ne samo, da kao što je trenutno slučaj, u naslovu piše Bernard a u ostatku teksta Bernhard.Ja inače za ovakav jedan poduhvat nit' imam volje, a nit' želje.

Vratio sam tvoju izmenu, jer je vršila dupliranje članka, a uostalom - tako se ne premešta stranica. Po pitanju pravilnog izgovora sam indiferentan. --Φ ί λ ι π ¶ 22:05, 6. novembar 2006. (CET)

S obzirom da ja, kao što si i sam primetio, ne umem pravilno da premeštam stranice, onda bih te zamolio da to umesto mene uradiš, da se ne bi duplirali članci. A neko drugi ko po pitanju izgovora nije indiferentan kao ti, može uvek kasnije da je ponovo preusmeri kao što je trenutno stanje, ako misli da je u pravu.; naravno uzimajući u obzir i sugestije koje sam ja izneo u ovoj poruci.

Hajde da sačekamo da se pojavi neka "kompetentnija" (treća) osoba da da svoje mišljenje. Ne bih baš da premeštam, pa prepremeštam, pa... --Φ ί λ ι π ¶ 22:19, 6. novembar 2006. (CET)

Slažem se i samo bih još imao da dodam, da ovde nije u pitanju samo pravopis ili pravilan izgovor, nego i mogućnost da neko uopšte pronađe ovaj članak na srpskoj Vikipediji ako na nekom pretraživaču (Gugl ili Jahuu, na primer) ukuca Bernard Riman ili Bernhard Riman. A verovatno će biti više onih koji će ga tražiti kao Bernhard Riman, što očigledno ide u prilog ovoj mojoj intervenciji.

---

Bernhard (ako je suditi po Maloj Prosvetinoj enciklopediji).

--delija 22:41, 6. novembar 2006. (CET)

---

Evo još jednog važnog razloga: Ne znam kako vam se čini, ali meni Bernhard više zvuči po nemački nego Bernard što je važno jer je reč ipak o nemačkom matematičaru.

---

Stranica je već premeštena. :) --Φ ί λ ι π ¶ 23:14, 6. novembar 2006. (CET)

---

Bravo majstore, i hvala !

---

Greška....

Prijavljivanje uspešno Iz projekta Vikipedija Skoči na: navigacija, pretraga Uspešno ste se prijavili na Vikipediju kao „Iva T“.

Ukoliko imate pitanja u vezi Vikipedije, možete ih postaviti na Trgu.

---

Pravilno je "ukoliko imate pitanja U VEZI SA VIKIPEDIJOM". Ovo treba ispraviti. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Iva T (razgovor • doprinosi)

U pravu si, ”u vezi Vikipedije”, bi se odnosilo na opšta pitanja o samoj Vikipediji, dok ”u vezi sa Vikipedijom” se odnosi na sva pitanja koja su rezultat djelovanja, ili rada na Vikipediji..., mada Trg može da služi za postavljanja pitanja i jedne i druge prirode... :) Pozdrav. --Славен Косановић {razgovor} 09:33, 12. novembar 2006. (CET)

Ne, čovek je u pravu. Jedino ispravno je "u vezi sa Vikipedijom". --Ford Prefekt 10:06, 12. novembar 2006. (CET)

OK u svakom slučaju, ispravljeno je na konstrukciju ”u vezi sa Vikipedijom”... --Славен Косановић {razgovor} 10:38, 12. novembar 2006. (CET)

---

U vezi s gorenavedenim: u Pravopisu piše: "u vezi s" (a ne "u vezi sa"). Hebi ga, dežurno zanovatalo se moralo javiti. A ionako sam sebe počinjem podsećati na našeg blagopočivšeg drugara Jola!

Pozdrav.

--delija 11:23, 12. novembar 2006. (CET)

---

S je osnovna varijanta predloga, a a dodajemo da bismo olakšali izgovor, kao što kažemo pred (nečim), ali preda mnom. Nije pogrešno ni upotrebljavati dužu varijantu u „normalnim“ situacijama (što ni Pravopis ne spori), ali se preporučuje da se ona upotrebljava samo kada predlog dolazi ispred slova s, z, š, ž i suglasničkih grupa teških za izgovor (nemoguće je reći s sestrom, s zidarem, s mnom, već jedino sa sestrom, sa zidarem, sa mnom), a u svim ostalim slučajima bolje je upotrebiti kraću varijantu — s Vikipedijom.

Naravno, u vezi nečega neispravno je u svakom kontekstu. Da li bi neko za zaljubljeni par Marka i Mariju rekao da je „Marko u vezi Marije“, ili pak da je „Marko u vezi s Marijom“?

Pozdrav,

Bbasic 12:06, 12. novembar 2006. (CET)

A to s ide bez apostrofa? -- Obradović Goran (razgovor) 12:16, 12. novembar 2006. (CET)

Definitivno bez apostrofa. :) Ponekad mi dođe da strijeljam ljude kad vidim da pišu s "s' apostrofom". Sreća što imam dobru dušu. ;) --Đorđe D. Božović (razgovor) 12:32, 12. novembar 2006. (CET)

Ah, ima onih koji se saosećaju sa mnom :) I ja sam baš pizdeo kada sam u javnom prostoru viđao taj apostrof. Slično je bilo i kada su, baš povodom tog "sa", negde s početka devedesetih ogromnim bilbordom na Terazijama reklamirali film "Spavaj samnom". Hm. Ipak su to osnovne stvari... --Miloš Rančić (r|pričaj!) 12:44, 12. novembar 2006. (CET)

Etimologija riječi ”nauka”

Ima li neko neku literaturu u vezi sa etimologijom riječi ”nauka” u srpskom jeziku? --Славен Косановић {razgovor} 11:06, 12. novembar 2006. (CET)

Evo mene opet sa etimologijom riječi ”nauka”... Dakle, u članku Nauka, počeo sam ”iz glave” da pišem o etimologiji naše riječi ”nauka”, neko je izmjenio da je riječ ruskog porijekla..., dakle, stigla kao pozajmica, što možda jeste tačno, a možda nije..., možda je u našem jeziku postojala i prije konkretnijeg definisanja ”nauke” kao posebne oblasti ljudskog saznanja... Kada bi mogli naći neku literaturu da to kvalitetno obradimo, pošto je zanimljivo da na Internetu, nisam uspio da nađem nikakvu referencu na temu... --Славен Косановић {razgovor} 12:24, 12. novembar 2006. (CET)

Presrele su me sukobljene izmjene. Vidiš, ne mogu da ti dam literaturu, ali ako hoćeš mogu da ti kažem ovako, ako ćeš mi vjerovati na slijepo. :) Korijen je domaći, uk, i to je bio i naziv jednog slova u staroslovenskoj azbuci. -a je uobičajeni sufiks, a na- uobičajeni prefiks za svršeni vid. Od ovog korijena potiču i (na)učiti (uk > uč), naučnik, učenik, udžbenik (uč > udž ipred zvučnog b) i sl. Sama riječ nauka je ipak, uprkos svom jako starom korijenu i drugim izvedenicama, malo novijeg datuma, iz 18-19. vijeka (Vuk je koristio ovaj oblik, i sasvim je moguće, sad kad si to pomenuo, da ga je upravo on skovao po ugledu na ruski, ili možda neko prije njega. To zaista ne znam. Moraćemo ipak da sačekamo nekoga ko ima literaturu. :)). A otud (takođe malo novije) znanstvo u zapadnoj verziji. Sam korijen uk je, u stvari, drevna imenica - izvorni oblik savremenog nauka. --Đorđe D. Božović (razgovor) 12:30, 12. novembar 2006. (CET)

Vjerujem ti :), ali već sam bio pogriješio što sam počeo da pišem bez literature, o etimologiji te riječi, jer se radi o nikako obrađenoj temi na ”Srpskom” Internetu, odnosno niko od naših stručnjaka nije objavio neki ”spis” na Internetu o temi, ne bi bilo loše pozvati se na neku knjigu, štampani esej, štampanu enciklopediju, ili gdje već se može naći nešto više, kao referencu, tako da neko ko pročita objašnjenje u članku, može da provjeri u nekom provjerljivom izvoru, da objašnjenje ima smisla... U svakom slučaju, Đorđe tebi hvala za objašnjenje. --Славен Косановић {razgovor} 12:43, 12. novembar 2006. (CET)

Najbolje pogledati u "Etimologijskom rječniku hrvatskog ili srpskoga jezika" I-IV P. Skoka (Zagreb, 1971-1974). --Đorđe D. Božović (razgovor) 12:57, 12. novembar 2006. (CET)

---

U časopisu Naš jezik iz 1935. godine (sv. 5), M. S. Moskovljević u članku „Nauk ili nauka“, proučavajući razliku između ovih dveju reči, na jednom mestu navodi „da su obe reči [nauk i nauka] praslovenske“.

Pozdrav,

Bbasic 13:00, 12. novembar 2006. (CET)

Banja Luka

Da li je ispavno napisati ,,u Banjoj Luci" ili ,,u Banja Luci", tj. ,,u Banjaluci"? Imamo banju, i kaže se u banji, a ne u banjoj. --Poki |razgovor| 16:53, 15. novembar 2006. (CET)

Što se pravopisa tiče, može Banjaluka, Banja Luka i Banja-Luka. Takođe može u Banjaluci i u Banja-Luci (pišu ljudi i u Banja Luci, ali ja kažem da to nije pravilno). A čuo sam ljude da govore i u Banjoj Luci, ali zaista nemam komentara na to. Stvarno ne znam kakva je to čudnovata pridjevska promjena ove banje. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 17:11, 15. novembar 2006. (CET)

Ovog u ,,Banjoj Luci" ima dosta na člancima i uvek se zapitam, kako nekome može da padne na pamet ta promena. --Poki |razgovor| 17:16, 15. novembar 2006. (CET)

Ovo su zvanične strane Univerziteta u Banjoj Luci. --Đorđe D. Božović (razgovor) 17:41, 15. novembar 2006. (CET)

---

Poslušajte jednog Banjolučanina/Banjalučanina:

Dakle, može i Banja Luka i Banjaluka, a nikako ne može Banja-Luka!

Od Banja Luka imamo: Banjolučanin, Banjolučanka, banjolučki, u Banjoj Luci (sic!), genitiv: (iz) Banje Luke ... (kome nije jasan genitiv, nek se seti genitiva naziva Stari Grad gde se, kao i u nazivu Banja Luka, po padežu menjaju oba dela naziva, pa imamo: u Starom Gradu, iz Starog Grada, odnosno starogradski, Starograđani itd.) Napomena: Banja u nazivu nije imenica "banja", nego pridev "banja, banji, banjo", odnosno "bajni, bajna, bajno" (po nekim lingvistima), a po drugima ta je "luka" (područje uz vodu) pripadala nekom banu, pa je u početku bila Banova Luka, a kasnije Banja Luka.

Od Banjaluka imamo: Banjalučanin, Banjalučanka, banjalučki, u Banjaluci, genitiv: iz Banjaluke (opet analogija, ali ovaj put s nazivom Starigrad, gde se po padežima menja kao: u Starigradu, iz Starigrada, etnik je Starigrađanin i Starigrađanka, a pridev starigradski.)

Prvi oblik - Banja Luka - preporučuju srpski lingvisti, ali je drugi oblik uobičajeniji u govornom jeziku i verovatno više od 90 procenata građana Banjaluke kaže Banjaluka - i sve što sleduje iz toga.

--delija 19:01, 15. novembar 2006. (CET)

U principu najčešće čujem Banjalučane da kažu Banjoj Luci. -- Obradović Goran (razgovor) 19:08, 15. novembar 2006. (CET)

---

Dobro, to i nije toliko važno. Važno je da se opredelimo za jednu varijantu i da je dosledno koristimo na Vikipediji. Ja predlažem oblik Banja Luka, ali moguće je da će "Banjalučani" nadvladati, pa u tom slučaju neka bude Banjaluka.

--delija 19:15, 15. novembar 2006. (CET)

---

Pravopis, kao što je već rečeno, navodi oblike Banja Luka — Banjoj Luci i Banjaluka—Banjaluci. Da bismo videli šta je opravdanije, moramo malo zaći u etimologiju ovog toponima. Postoje dve pretpostavke: da prvi deo potiče od imenice „banja“, ili da potiče od davno iščezlog prideva „banь“ (znači banov). Naravno, pravu istinu je gotovo nemoguće utvrditi, ali stručnjaci smatraju da je druga varijanta verovatnija: prvo, smatra se da je ovim krajem nekad vladao ban, otkuda i toponimi Banovci i Banova Tepa; drugo, vrlo je bitno to što se ova reč u nazivu mesta izgovara Bȃnjā, kao u pomenutom pridevu, a ne po imenici Bȁnja. Gledano na ovaj način, Banja Luka je opravdaniji oblik.

S druge strane, u ovakvim slučajima vrlo je relevatno mišljenje tamošnjeg stanovništva, a ako bismo to uzeli u obzir svakako prednost ima Banjaluka (za šta i Pravopis konstatuje da je češće).

Izneo sam šta znam, tu su argumenti i za jedan i za drugi oblik, pa bih se sad povukao iz diskusije i ostavio ostalima da procene šta bi bilo bolje. Najbitnije je to što šta god da odaberemo, nećemo pogrešiti.

Pozdrav,

Bbasic 00:41, 17. novembar 2006. (CET)

---

Zaboravio sam napomenuti da dnevni list "Glas Srpske" i RTV RS upotrebljavaju samo oblik Banja Luka.

--delija 02:02, 17. novembar 2006. (CET)

---

Smeta mi jedna sitnica:

U odeljku Trga zvanom "Pravopisna pitanja" stoji rečenica dobrodošlice "Dobrodošli na Vikipedijanski TRG!", a treba "vikipedijanski" (malo "v"!).

--delija 20:39, 15. novembar 2006. (CET)

Sad je „vikipedijanski“... :) --Славен Косановић {razgovor} 21:05, 15. novembar 2006. (CET)

Greška ili namjera?

Kod nekih biljaka u tabeli za taksonomiju se navodi "potfamilija". Greška ili namjera, pošto valjda treba "podfamilija"? Poz, --Kaster 22:15, 5. новембар 2006. (CET)

Ne, treba potfamilija, jer je d zvučno, a f bezvučno. Ono što je možda problem je to što je ovaj spoj riječi neuobičajen, pa se stoga između pod i familija nalazi jedna misaona pauza. Zbog nje se valjda može pisati i podfamilija. Drugo psihičko suprotstavljanje jednačenju ovdje je to što je f krajnje rijedak suglasnik u većini naših govora, pa i ne učestvuje u jednačenju, iako je bezvučan i ima „potencijala“ za to. Mada, jednačenje se može izbjeći ako prouzrokuje promjenu značenja i teže razumijevanje riječi (npr. poddijalekat - ako bi se izjednačilo, onda bi bilo podijalekat, što nije baš najjasnija riječ - isto tako i podtip). O ovome (potfamilija ili podfamilija) bi se zaista moglo ozbiljno diskutovati. :) Volio bih da čujem šta drugi jezikoslovci misle o tome. --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:43, 18. novembar 2006. (CET)

---

Ipak se nema šta ozbiljno diskutovati, pošto Pravopis navodi oblik potfamilija.

Pozdrav,

Bbasic 18:22, 18. novembar 2006. (CET)

• Slično tome pravilno je potformula, prethodnik, a ne podformula, predhodnik. Filipov bot je između ostalog vršio i popravke u pravopisu. --Đorđe Stakić (r) 15:37, 19. novembar 2006. (CET)

Kako se kazhe...

na srpskom, kada se govori o religiji, Children of Abraham? To jest kako se prevodi Abraham? Da li se uopshte prevodi na neko 'nashe' pravoslavno ime (Avraham mozhda?), ili ostaje tako kakvo je kao Abraham.

Svetlana Miljkovic 11:35, 23. novembar 2006. (CET)

---

U srpskom jeziku, imena svetitelja i biblijskih ličnosti se adaptiraju, odnosno prilagođavaju, pa je tako Abraham - Avram, Tomas je Toma, Lukas je Luka a Gabrijel je Gavrilo!

--delija 12:03, 23. novembar 2006. (CET)

Children of Abraham = deca Avramova. Jel to iz onog dela "može Bog i od kamenja ovog napraviti decu Avramovu..." ili već kako tačno ide. --Đorđe Stakić (r) 16:32, 23. novembar 2006. (CET)

Početak rečenice

Pošto je bilo reči da se broj može koristiti na početku rečenice, koja su to slova ili reči kojim ne bi trebalo započeti rečenicu. Ako se sećam u još u osnovoj školi su me učili da rečenica ne bi trebalo početi sa ‚‚I ...‚‚ ‚‚A ...‚‚!! Da li sam upravu i da li se o tome uopšte obraća pažnja, verovatno, da :)? Hvala na odgovoru! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Zipy (razgovor • doprinosi) sa arhive premestio ¡¿Kale?!

Meni je u sećanju ostalo da ne treba rečenicu započeti sa "Ali..." nego umesto toga koristiti "Međutim...". Međutim ako predstavljamo dijalog nekih lica onda ova pravila nemaju značaj. --Đorđe Stakić (r) 08:02, 29. novembar 2006. (CET)

Meni je jedna stroga, a jako dosadna profesorka srpskog u osnovnoj školi duboko urezala u podsvest da bi valjalo izbegavati počinjanje rečenica sa "ali", "a" i slično, ali da, ako već počinjem rečenicu sa "ali", "a" i slično, obavezno stavim zapetu posle te reči. Ali, to u govoru ne izgleda tako, već se brzo i zajedno izgovori. :) Mada, mislim da ova stilska pravila ipak više važe za engleski nego za srpski (jako je nezgrapno početi rečenicu sa "but" i "and", što u srpskom nije toliko strašno). --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:50, 29. novembar 2006. (CET)

Striktno govoreći, ne postoji takvo pravilo, kao što Đorđe i reče. S tim što će se u naučnom stilu (dakle, i u enciklopedijskom, dakle i na Vikipediji) izbegavati takve konstrukcije, tj. težiće se jasnom i jednostavnom izražavanju koje treba da prenese što efikasnije sadržaj (isp. Vikipedija:Orvelova pravila). S druge strane, kada je je u pitanju poetsko ili esejističko ili sl. izražavanje, počinjanje rečenice veznicima može doneti određenu ritmiku izražavanja i može biti pozitivan element stila osobe koja piše. Drugim rečima, to pravilo treba da važi na Vikipediji i u naučnoj literaturi, ali nikako ne može biti ograničenje u govoru niti u većini drugih funkcionalnih stilova. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 08:09, 30. novembar 2006. (CET)

Dobro došli

Uzvik dobro došli piše se kao dve reči (za razliku od prideva — „Vi ste dobrodošli.“). Stoga bi ovo trebalo izmeniti na ovoj stranici, i u tekstu koji se šalje kao dobrodošlica novim korisnicima.

Pozdrav,

Bbasic 00:53, 30. novembar 2006. (CET)

U pravu si 100%. :) Sad kad si postavio post i meni sinu crveno svijetlo... :) Čudim se da nikome od nas ranije nije zapalo za oko. --Славен Косановић {разговор} 01:02, 30. новембар 2006. (CET)

Šta? Pa dobrodošli se piše zajedno! --Rainman 01:10, 30. novembar 2006. (CET)

Pridjev da, ali uzvik ne, kao što je rekao Bašić. --Славен Косановић {razgovor} 01:11, 30. novembar 2006. (CET)

---

Sad je bolje, ali ostao je naslov stranice.

Pozdrav,

Bbasic 07:20, 30. novembar 2006. (CET)

Spojeno bi bilo ako bi rekli "Vi ste/Oni su dobrodošli na Vikipediju", a kada se obraćamo direktno onda kažemo "dobro (nam) došli". --Đorđe Stakić (r) 08:49, 5. decembar 2006. (CET)

Jednina i množina odrednica Vikipedije...

Kad smo već u priči oko stručnih grupa, smatram da bi trebalo pokrenuti i raspraviti ovo pitanje pošto, mnogi izrazi u odrednicama, koji su naprasno napisani u jednini, zbog ”navodnog pravila” eciklopedistike...?, koje meni uopšte nije poznato u srpskom jeziku, daju utisak nepismenosti. Primjera ima mali milion. Dakle, koje je to pravilo i koji je razlog da se stručni izrazi, koji se koriste u respektivnim strukama u množini, zašta postoje opravdani razlozi, ovdje na Vikipediji pišu u jednini kao odrednice? Ako slično pravilo ne postoji, da onda sredimo to dok je vrijeme. Ja sam imao više enciklopedija na srpskom jeziku, između ostalih ističem Opštu Larusovu enciklopediju u tri toma, izdanje sedamdesetih godina (nedavno je ponovo izdata), pošto je smatram jednom od najboljih enciklopedija koju smo imali, (kad sam ja išao u školu), te moram priznati da nikada nisam naišao u njoj na sličan tretman odrednica... Prema tome, molio bih ovdje mišljenje korisnika koji se razumiju u tematiku, pošto smatram da je naprasno premještanje odrednica u jedninu, jednostavno nepismeno.--Славен Косановић {razgovor} 03:22, 3. decembar 2006. (CET)

Nije nepismeno sve što nije praktikovano u papirnim enciklopedijama. Nepismeno je samo ono što ne odgovara Pravopisu srpskog jezika. --Dzordzm 03:59, 3. decembar 2006. (CET)

Pravilo jednine je pokušaj da se uniformizuju kriterijumi za naslove članaka na engleskoj Vikipediji i praktikuje se na srpskoj Vikipediji već godinu-dve bez nekog posebnog glasanja, što ne znači da se o njemu ne može raspravljati. Ono ne isključuje množinu u slučajevima kada je to preovlađujući način zvanja, već daje smernicu za slučajeve kada pišemo novi članak i dvoumimo se. Na taj način se izbegava da naslovi članaka liče na uskršnja jaja, jedan ovako, drugi onako, treći amapak’vako, kako bi sasvim sigurno izgledali ako bi se korisnicima dalo na volju. Osim toga, na ovaj način se i minimizuje broj korišćenja preusmerenja, čime se na jedan mali način smanjuje opterećenje servera. Ako svi očekuju da su naslovi članaka uglavnom u jednini, onda će viki-vezivati ispravno, a ne na preusmerenja u množini. No, kažem, pravilo je dovoljno fleksibilno i ostavlja prostor za naslove u množini ako su oni zaista provlađujući. Na primer, svakako bi se članak zvao ”Pitagorejci” a ne ”Pitagorejac”. --Dzordzm 03:59, 3. decembar 2006. (CET)

Engleska je engleska, a mi radimo na srpskoj. To što se radi na engleskoj ne radi se na špansoj na primjer, jer bi to išlo direktno protiv španskog pravopisa. Mi treba da se pozabvaimo našom enciklopedijom i našim pravopisom po tom pitanju. Inače previše se ugledamo na englesku, kao da su oni jedina civilizacija na svijetu. Čak i za neke pojmove koji su porijeklom iz latinskog i grčkog ušli u engleski mi se ugledamo na englesku verziju, umjesto da potražimo već prihvaćene ekvivalente iz latinskog i grčkog u našem jeziku, kao što rade u svim drugim jezicima, mada to konkretno ovdje nije tema. E sada, papirna ova ona, kao da je to važno. Ako je neka enciklopedija papirna ne znači da u njeno stvaranje nije uloženo znanje i trud stručnjaka iz respektivnih oblasti. Važno je da se stručni termini koji su u množini ne smiju prebacivati u jedninu. Postoji određeni razlog zašto je neki pojam u množini i to treba da se poštuje. Ja ovdje govorim o praksi prebacivanja članaka u jedninu, „zato što je to po pravilu“. Dakle, koje je to pravilo u srpskom jeziku? I ta praksa treba da se pažljivo radi. Mrzi me sad da tražim stotine primjera članaka čije su odrednice prebačene u jedninu po tom sistemu, a ne bi trebalo. Dakle, sve članke koji su prebačeni po tom sistemu u jedninu, a nije trebalo, jer je stručni naziv u množini, treba vratiti nazad. A to da članci liče na „uskršna jaja je diskutabilno“. :) Upravo pogrešne odrednice stvaraju čaršijski vašar. Odrednice nisu vizuelna umjetnost, nego umjetnost smisla i značenja. Jedan stručni pojam koji je u iz nekog razloga u množini, svugdje se dalje u člancima koristi u množini, tako da ne vidim problem sa povezivanjem i ko ga iskoristi u jednini, radi pogrešno. Naravno ima izuzetaka, ali će većinom da važi to pravilo. --Славен Косановић {razgovor} 06:29, 3. decembar 2006. (CET)

Ne slažem se, Slavene. Smatram da nije nepismeno pisati u jednini, već čak preporučljivo. Ne samo na engleskoj već na gotovo svim Vikipedijama je običaj da se odrednice pišu jedninom (čekić, ne čekići, čovek, ne ljudi, gumica, ne gumice, ljubav ne ljubavi (!), Abelova grupa, ne Abelove grupe, adenozin-monofosfat, ne ... svi geografski pojmovi, sva lična imena, ... shvataš šta hoću da kažem). Jedino gde se ljudi kolebaju pa stavljaju često množinu jesu pojmovi koji idu u grupama, ali su oni, baj ol mins, u manjini (npr. kišne gliste, ketoni, logaritamske nejednačine, ... i naravno reči Pluralia Tantum) gde sam ja opet za jedninu radi konzistencije, sem tamo gde baš nije prirodno, odnosno tamo gde pojam nikad ili retko kad ide u jednini (dakle, u slučaju "uvek množine" i još ponegde). S druge strane, kategorije se pišu u množini, jer one grupišu dosta pojmova koji imaju nešto zajedničko i daju im neki okvir. --Φ ί λ ι π ¶ 10:17, 3. decembar 2006. (CET)

Ljudi pa slaven i priča o tome da npr. članke kao što imamo gljiva!!!, životinja, plemeniti gas ... trebamo da pišemo u množini jer se ovo drugo koristi. Isto kao pitagorejac/ci. Zamislite da umesto članka sisari stoji sisar. Em što niko normalan neće tražiti tu odrednicu u jednini, em što kad vidi u jednini čovek se uplaši. Znači slaven i priča o pojmovima koji opisuju "grupe nečega". Nije čovek poblesavio pa da misli da sve treba pisati u jednini (niko normalan neće da piše članak kompjuteri, stolovi, Srbije, Beogradi, tastature ...). A kod nas jeste praksa da se grupni članci pišu u jednini. --Jovan Vuković (r) 10:55, 3. decembar 2006. (CET)

E tu dolazi konzistentnost. Mislim da postoje normalni ljudi koji bi tako tražili. :) --Φ ί λ ι π ¶ 10:59, 3. decembar 2006. (CET)

Ja ovdje govorim o stručnim pojmovima i ne kako bi ko šta tražio. Pojmovi u množini u respektivnim strukama, su iz nekih određenih razloga u množini. Tako da nije isto reći dobra i dobro. Prvi pojam se koristi u ekonomiji, dok je drugi predmet filozofskih rasprava u etici. --Славен Косановић {razgovor} 19:57, 3. decembar 2006. (CET)

Ime članka (ispravan naziv izbora) - Izbori za narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2007.

Hajde, ponoviću opet ono što sam već napisao na stranici za razgovor članka. Primetio sam da nam se naziv članka ne poklapa sa službenim nazivom izbora. Pogledajte stranicu http://www.rik.parlament.sr.gov.yu/cirilica/propisi_frames.htm . Tamo postiji službeni naziv ovih izbora (IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE U NARODNU SKUPŠTINU REPUBLIKE SRBIJE). Nisam hteo ništa sam da preduzimam dok se ne konstatuje šta je ispravno. Ja mislim da moramo slediti propise državnih institucija ma koliko nam oni bili čudni, a šta kažu ostali? --Poki |razgovor| 20:18, 4. decembar 2006. (CET)

Ranija diskusije o ovome: Razgovor:Izbori za narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2007..

Ja na tvom linku sajta parlamenta ne mogu da nadjem pomenuti naziv, ali sam našao sledeći termin IZBORNE LISTE ZA IZBORE ZA NARODNE POSLANIKE U NARODNU SKUPŠTINU REPUBLIKE SRBIJE na http://www.rik.parlament.sr.gov.yu/cirilica/propisi/Zbir_list210107.htm. Ovo poslednje mi zvuči logično jer će izabrani poslanici na kraju da uđu u taj parlament pa su i izbori za poslanike u skupštinu, dok sa sadašnjim nazivom članka ispada da se izbori događaju u samoj skupštini. --Slobodan Kovačević ^{prič prič} 21:39, 4. decembar 2006. (CET)

Upravo tako. =) --Matija 22:19, 4. decembar 2006. (CET)

Razmak posle dvotačke

Umesto, primera radi, „Vikipedija:Trg/Pravopisna pitanja“ ispravno je „Vikipedija: Trg/Pravopisna pitanja“. Naravno, ovo se odnosi na sve stranice koje imaju naslov po sličnoj šemi. Bi li se ovo moglo nekako ispraviti?

Pozdrav,

Bbasic 12:50, 5. decembar 2006. (CET)

Ne! Takve dvotačke nemaju standardno značenje (u jeziku) već predstavljaju razdvajač za imenske prostore. Kad bismo pravili razmak, sve stranice van glavnog imenskog prostora bi zapravo počinjale sa " " (razmak), odnosno donjom crtom (_), kad bi se uklonio imenski prostor, što je izrazito nepraktično. Naravno, uvek se može to rešiti i dodati svuda te razmake. Dakle, tehnički je to moguće uraditi, ali ja sam načelno protiv toga. --Φ ί λ ι π ¶ 19:25, 5. decembar 2006. (CET)

Dve tačke imaju svoje značenje i regulisanu upotrebu prema u Pravopisu tako da prva rečenica tvog odgovora nema mnogo smisla. Tehnički razlozi su nešto drugo. --Ford Prefekt 09:19, 6. decembar 2006. (CET)

---

Pravopis

Ovaj sajt Skraćeni pravopis srpskog jezika bi mogao biti koristan.

--delija 09:20, 17. decembar 2006. (CET)

Po svemu sudeći to je isto što i ovo Vikipedija:Osnove srpskog pravopisa :> --Đorđe Stakić (r) 09:54, 17. decembar 2006. (CET)

---

Heh, izgleda da jest. Još samo kad bi neki od nas češće posećivali sajt (članak) . . .

--delija 10:02, 17. decembar 2006. (CET)

Filosofija

Konstantin Filosof, Sveti mučenik Filosof, Seneka Filosof i tako dalje. Dosta je članaka u kojima stoji filosof i filosofija, iako su ti oblici po Pravopisu nepravilni. Pravilno je jedino filozof i filozofija, jer tako piše u Pravopisu, pod tačkom 98. Još je Pravopis iz 1960. godine odbacio oblike sa s, a tako je i u aktuelnom Pravopisu. I u Klajnovom Rečniku jezičkih nedoumica stoji da je jedino ispravno sa z. Po istim principima transkripcije imamo i muZiku, gimnaZiju, fiZiku, muZej... --Đorđe D. Božović (razgovor) 12:34, 20. decembar 2006. (CET)

---

Đorđe, sve što si napisao stoji, ali me interesuje zašto je ostalo Seneka Filosof. Razumem da je ovo "Filosof" deo njegovog ličnog imena i da se piše velikim slovom, ali u većini enciklopedija i rečnika pronaći ćeš samo odrednicu "Seneka". Mislim da nije opravdano da se članak na Vikipediji zove Seneka Filosof već samo Seneka.

--delija 12:54, 20. decembar 2006. (CET)

Mislim da je Seneka Filosof preusmerenje na Seneka, ali uzeo sam ga za primer zato što u članku stoji filosof. --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:11, 20. decembar 2006. (CET)

Ja ne znam da li je reč filosofija nepravilna, ali znam da je tu reč upotrebljavala moja profesorka filozofije. --Poki |razgovor| 13:00, 20. decembar 2006. (CET)

Isto je bilo i sa mojim profesorom logike. Njegov argument bio je da je filozofija proisteklo iz pogresno preuzetog termina iz nemackog jezika, a da inace znaci ljubav prema mraku - zofija je navodno mrak. Zato je prema njegovim recima ispravno reci filosofija - ljubav prema mudrosti. --Slobodan Kovačević ^{prič prič} 13:48, 20. decembar 2006. (CET)

Iste argumente je uporno isticao profesor Miloš N. Đurić. --Đorđe Stakić (r) 14:03, 20. decembar 2006. (CET)

Tako je, moja profesorka je takođe spominjala nemački u tom kontekstu. --Poki |razgovor| 14:04, 20. decembar 2006. (CET)

Ovako. Filozofija bi trebalo da znači „ljubav prema nauci“, od grčkog filos - ljubav i sofija - nauka. Ali, pravila transkripcije jasno nalažu da se grčka međusamoglasnička sigma kod nas prenosi kao z. Zato imamo muZiku, fiZiku, gimnaZiju, filoZofiju. Međutim, prvi je naš poznati filolog Miloš Đurić počeo da negoduje kako je sofija nauka, a zofos mrak, pa onda filozofija ispada da je „ljubav prema mraku“. Bez obzira, ovo nije grčki jezik, ovo je srpski jezik, i pravila transkripcije i ustaljenosti se moraju poštovati. A pored Miloša Đurića, oblik filosofija bio je prisutan i kod Hrvata, a i u ruskom jeziku, pa je uticao i na naš jezik, te je tako i to doprinelo da se otpočne sa polemikom. Polemika je trajala do 1960. godine, kada je Pravopis jasno naglasio da je jedini valjan oblik filozofija. To stoji i u trenutnom Pravopisu, pod tačkom 98, a pošto je Pravopis jedini zakon kad se radi o govornim i pisanim nedoumicama, mora se poštovati, pa makar zofos bilo i stotinu najcrnjih mrakova. --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:06, 20. decembar 2006. (CET)

Hm. Slažem se da osnovni oblik treba da bude sa z, s tim što smatram da je taj oblik, za razliku od mnogih drugih nepravilnih, poprilično ustaljen u našoj kulturi, tako da bi makar trebalo praviti preusmerenja i davati pojašnjenja tim povodom. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 21:08, 20. decembar 2006. (CET)

Ali na kraju krajeva, svaka pogreška ako se dovoljno često i uporno ponavlja na kraju postane pravilo. Tako je bilo i sa pisanjem naziva bitaka i ratova velikim početnim slovom. Niko nije pisao Kosovski boj sa velikim K osim rodoljubivih i malo nepismenijih istoričara, i u pravopisu je stajalo da se imena bitaka i ratova pišu malim početnim slovom, ali kad su se bitke i ratovi počeli pisati velikim početnim slovom u ogromnoj meri, Pravopis je morao da prizna to kao pravilo. :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:35, 20. decembar 2006. (CET)

Ovako: U mojoj knjizi za filozofiju (četvrti razred gimnazije, pisac je neki zlatiborac) se naširoko objašnjava razlika između filozofije i filosofije. Tamo između ostalog stoji konstantacija de se u filoz/s/ofskim krugovima sve više koristi termin sa s. Moj profesor filoz/s/ofije takođe koristi termin filosofija uz objašnjenje da je reč o preuzimanju reči iz nemačkog jezika, a ne iz grčkog. On bi o ovome mogao da vam priča 40-tak minuta. Ja lično mislim da ovaj oblik trebamo koristiti ravnopravno sa filozofija, jer je u velikoj meri zastupljen oblik (posebno u stručnoj literaturi) --Jovan Vuković (r) 12:19, 21. decembar 2006. (CET)

Ako misliš na Kolarića, on nije Zlatiborac. U nemačkom se filozofija ("die Philosophie") piše sa S, ali se ipak čita Z. --Đorđe D. Božović (razgovor) 20:49, 23. decembar 2006. (CET)

Zalažeš se da oblik koji je eksplicitno zabranjen u Pravopisu koristimo ravnopravno s ispravnim, zato što je nekoliko „filosofa“ umislilo kako je odjednom kompetentno i za jezička pitanja?! Zaista, je li ikad iko čuo da je neki lingvista gurao nos u oblast proučavanja filozofije — nije? Zašto onda uopšte razgovaramo o obrnutom smeru (drskom mešanju „filosofa“ u oblast koja nema veze s njihovom)? Šta je sledeće, hoćemo li krenuti da zapošljavamo „filosofe“ po bolnicama i nuklearnim elektranama ukoliko odjednom umisle kako umeju i to da rade? — Bbasic 13:22, 22. decembar 2006. (CET)

Zaista, je li ikad iko čuo da je neki lingvista gurao nos u oblast proučavanja filozofije — nije? I te kako jeste. Što je najgore, lingvisti inherentno guraju noseve u sve, pa se onda svet prilagođava njima, a zapravo bi trebalo obrnuto. Jezik je živa tvorevina i menja se svakodnevno! Ne zastupam konkretno ovde stav da treba koristiti reč filosofija (mada, kako sam ja učio u školi, filosofija se koristi u teologiji i uopšte hrišćanstvu, a filozofija u nauci), ali ne volim nadmenost. --Φ ί λ ι π ¶ 13:29, 22. decembar 2006. (CET)

---

Govor, odnosno reč je osnovna komunikaciona kategorija. Rečima (u najširem smislu) se bave lingvisti. Zato je sasvim normalno da lingvisti guraju nos u sve, pa i u filozofiju, ali samo da bi objasnaili zašto se kaže filozofiji a ne filosofija, a ne da bi analizirali osnovne postavke ili eventualne nedostatke Hegelovog ili Platonovog učenja. S druge strane, niko ne brani filozofima da sa filozofskog aspekta analiziraju nastanak i razvoj neke reči, pojma, sintagme - jezika i govora uopšte, ali ne da i propisuju da li se kaže ovako ili onako.

Usput, većina saradnika na Vikipediji gura nos u mnoštvo oblasti a da pri tom nema formalno, odnosno stručno pokriće za to. Ali, da se to ne radi, ne bi bilo ni Vikipedije. I svi smo eksperti za jezik i govor samim tim što se govorom, odnosno rečima služimo u svakodnevnom životu, a bogami i pri pisanju članaka.

--delija 14:55, 22. decembar 2006. (CET)

---

Ni ja ne volim nadmenost, ali nam se interpretacija pojma nadmenost očigledno razlikuje. Za mene niko nije nadmeniji od onih koji smatraju da se više razumeju u jezik od ljudi koji su se za to školovali i kojima je posao da postavljaju jezičke standarde. Ako sam dobro razumeo, to što lingvisti normiraju jezik ti smatraš „inherentnim guranjem noseva u sve“. Dakle, bolje bi bilo da ih jednostavno pobijemo, pa da ti doneseš svoja pravila, ja svoja, neko treći svoja, i neka svako piše kako god hoće, i onda ne bismo imali za koga da kažemo kako „inherentno gura nos u sve“. U tom svetlu, svakako ti ne bi smetalo ako bih ja sada krenuo da po Vikipediji prepravljam sa mnom u samnom, jer, prema pretraživačima Interneta, ovaj drugi oblik (pogrešan, ako je potrebno da naglasim) vrlo je čest. Onda ću, naravno, krenuti da ispravljam ne znam u neznam, jer se meni ovo drugo sviđa, a to što neki tamo lingvisti kažu da tako ne treba jednostavno ću pripisati „inherentnom guranju noseva u sve“.

Sad malo ozbiljnosti. Koliko sam do sada stekao utisak, većina administratora ovde poštuje pravopisne odredbe, ali ima i onih koji misle drugačije. To je zaista ružno; razumem da je nemoguće postići jedinstven stav među svim korisnicima, ali trebalo bi da makar uprava ima neku zvaničnu politiku. Zašto se jednostavno ne dogovorite hoćemo li Vikipediju pisati standardizovanim jezikom (i u tom slučaju neka svaki administrator zadrži za sebe eventualno mišljenje o nelogičnosti norme), ili izmišljati svoja (da ne kažem svako svoja) pravila? U zavisnosti od toga, verujem da će mnogi kojima je stalo da Vikipedija bude pismena odlučiti hoće li ostati ovde, ili će im dosaditi da, pored rasprave s „običnim“ korisnicima, moraju i administratorima objašnjavati čemu služi Pravopis i zašto ga je bitno poštovati.

Pozdrav,

Bbasic 15:34, 22. decembar 2006. (CET)

Kada lingvisti budu imali i najtemeljnije razumevanje nauka u koje guraju nos, sa zadovoljstvom ću slegnuti ramenima i reći: u pravu su. Ali ja lično nikada neću biti spreman da žrtvujem i trunku kvaliteta sadržaja zarad lingvističkog formalizma. Ovo je sve nevezano za temu filosof/filozof o kojoj je već u par navrata bilo reči. Što se mene tiče, može i jedno i drugo, ali neka se ti neki lingvisti pokupe i zakucaju na vrata profesora Filozofskog fakulteta koji tako neobazrivo krenuše u upotrebu filosofa. Ja potpuno poštujem Delijin rad na lektorisanju srpske Vikipedije, zato što njegov nastup jeste ponekad „jak“ ali je potkrepljen argumentima i suštinski dobronameran. --¡¿Kale?! 18:02, 22. decembar 2006. (CET)

Nevezano za Deliju, meni ovo - „U zavisnosti od toga, verujem da će mnogi kojima je stalo da Vikipedija bude pismena odlučiti hoće li ostati ovde, ili će im dosaditi da, pored rasprave s „običnim“ korisnicima, moraju i administratorima objašnjavati čemu služi Pravopis i zašto ga je bitno poštovati.“ - zvuči nadmeno. --¡¿Kale?! 18:02, 22. decembar 2006. (CET)

U koju nauku lingvisti guraju nos, nemajući ni „najtemeljnije razumevanje“ dotične? Dosad sam mislio da se lingvisti bave naukom o jeziku; pošto i ti i Filip pominjete neke druge oblasti, zamolio bih da navedete neku takvu. Drugo, kako usklađivanjem s pravilima jezika ijedan članak može izgubiti i trunku kvaliteta sadržaja? Delija i svi ostali koji se ovde bave lekturom (uključujem i sebe) mogu lektorisati koliko god hoće, a onda će doći neki korisnik i ignorisati sve što kaže literatura jer se, eto, njemu ne sviđa tako, nemaju lingvisti pojma što su tako propisali. Uvek će biti korisnika koji ovako postupaju, i protiv toga se ne može mnogo; međutim ako je taj korisnik administrator, onda to ima mnogo veću težinu. Stoga sam, u rečenici koju si citirao i ne znam zašto nazvao nadmenom, zamolio da mi se kaže kakva je zvanična politika ovde, ako ne postoji (a očito ne postoji), da se izglasa; u skladu s tim, videću da li mi je ovde mesto ili nije (a verujem i mnogim drugima). Kada se pokačim s nekim korisnikom oko pravopisnih pitanja tako da administrator mora presuditi, treba li da bacam kockice kako bih video koji administrator će prvi videti spor — onaj što prihvata Pravopis, ili onaj što prihvata svoja pravila? Kao poslednje, čini mi se da me indirektno prozivaš kako moj rad nije „potkrepljen argumentima i suštinski dobronameran“. Kod problematičnih izmena uglavnom sam navodio i više nego dovoljno literature (koju nisam pisao ja, već oni kojima je posao da normiraju srpski jezik), a ako sam negde ipak preskočio, vrlo rado ću naknadno navesti reference ukoliko neko zatraži; da li se to što mi je stalo da srpska Vikipedija bude pismena (tj. da poštuje standarde srpskog jezika) može nazvati zlonamernošću — ne znam, možda i može iz nečije perspektive. — Bbasic 20:35, 22. decembar 2006. (CET)

---

Kale, hvala na lepim rečima, ali si prevideo par stvari:

- tema ove rasprave nisam ja, već pitanje filozofija/filosofija, a izgleda da se rasprava razvila u pravcu traženja odgovora na neka načelna i suštinska pitanja

- zaboravio si pomenuti i Bašića i Đorđa Božovića kao dobre poznavaoce problematike (možda sam nekog i preskočio)

- niko od nas, ako se ne varam, nema formalno lingvističko obrazovanje pa svi prigovori trebaju biti upućeni "pravim lingvistima" koji su napisali neke knjige koje onda nas nekolicina pokušava dosledno koristiti u svom radu na Vikipediji

A filozofi se moraju prvo međusobno dogovoriti da li je filosofija ili filozofija, dogovoreno što češće koristiti (i u stručnim radovima i u istupima u javnosti) i praktično, staviti lingviste pred svršen čin, gde će oni biti prinuđeni (na osnovu stanja na terenu) da kažu otprilike: u srpskom jeziku u poslednje vreme, preovlađuje "filosofija" nad "filozofijom" i mi lingvisti smatramo da je uobičajen i ispravan oblik "filosofija". Jer, ako se slažem sa Filipom da je jezik živ organizam koji se neprestano razvija, ne mogu se složiti sa njegovom tezom da lingvisti nemaju sluha za te promene i takav razvoj, već lično smatram da lingvisti pažljivo prate i osluškuju sve promene u jeziku, uočavaju ih i napokon verifikuju u obliku propisa, sugestije ili saveta. Tako će sigurno biti i sa filozofijom/filozofijom.

--delija 18:42, 22. decembar 2006. (CET)

Filosofija je danas ustaljen latinski oblik za "filozofiju" u većini jezika romanske skupine. Poptuno je smiješno danas reći, da je "filozofija" ljubav prema mudorsti. Filozofija danas ima mali milion definicija, toliko je komleksna da je to ponekad i iritirajuće, a naročito od momenta "profesionalizacije". Totalno je irelavantna to dijeljenje riječi na filo i sofija. Ono danas ima smisla samo za objašnjenje porijekla riječi. Bre ljudi, Pravopis postoji da bi se poštovao i u svim jezicima se poštuje, inače bi to bio haos. Svako bi pričao svoj jezik. Jedno je kako se ko privatno izražava, a drugo je kad se radi na jednom projektu kao što je enciklopedija. Nemaju šta tu sad filozofi da se dogovaraju sami, to nigdje u svijetu ne rade. Po tim pitanjima u svakom jeziku rade u saradnji sa stručnjacima jezika. Nigdje ne važi ustaljeno, kaže se, ovo, ono, samo kod nas se svi bave jezikom. Profesionalni intrusizam je odgovarajući naziv za te stvari. Dakle, ja već nekad davno rekoh, promijeni li se ime "Filozofskog fakulteta u Beogradu", u Filosofski...? --Славен Косановић {razgovor} 15:45, 23. decembar 2006. (CET)

Da i kakva je to sad "Teološka filosofija"? Naši Teolozi sad diktiraju kako će se zvati filozofija? Ja nigdje u svijetskoj literaturi nisam čuo za sličnu podjelu? Dakle, naši teolozi dijele filozofiju na naučnu i teološku? Pa takve podjele nema ni u Vatikanu. Kuku nama, ko nam sad obrazuje omladinu. --Славен Косановић {razgovor} 15:57, 23. decembar 2006. (CET)