Димитрија Чуповски

С Википедије, слободне енциклопедије
Димитрија Чуповски
Димитрија Чуповски
Датум рођења(1878-11-08)8. новембар 1878.
Место рођењаПапрадиште код Велеса
 Османско царство, данас Северна Македонија
Датум смрти29. октобар 1940.(1940-10-29) (61 год.)
Место смртиЛењинград
 Совјетски Савез

Димитрија Чуповски (Папрадиште код Велеса, 8. новембар 1878 — Лењинград, 29. октобар 1940) био је македонски писац и лексикограф.

Биографија[уреди | уреди извор]

Димитрија је рођен у селу Папрадиште у Османском царству. Прије његовог рођења, албански разбојници су му убили оца. Када је имао десет година, његово село је спаљено и цјелокупна његово порадица се пресеила у Крушево, родно мјесто његове мајке. Након учења молерског заната, његов брат и он одлазе у Софију у потрази за послом. У пријестолници новоосноване Краљевине Бугарске Чуповрски је радио током дана, а ноћу је похађао школе које су организовали Дамјан Груев, Петар Поп Арсов и остали учесници.

Касније своје образовање наставља у Београду, и у Санкт Петербургу. Пробугарски револуционар Христо Шалдев, који је тада живео у Санкт Петербургу, описао је Димитрија као особу са проруским ставовима. Према Шалдеву, члану Тајног македонско-једренског круга у Санкт Петербургу и ВМРО, главни идеолози под чијим утицајем је био Чуповски су српски професори Стојан Новаковић, Јован Цвијић и Александар Белић.[1] Новаковић је посебно користио своју дипломатску улогу у Санкт Петербургу како би своје идеје спровео у дјело, кроз своју подршку Македонском научном и књижевном друштво, основаном у Санкт Петербугру 1902. године и македонским члановима као што је Чуповски.[2][3]

Мапа Македоније према Димитрију Чуповском

Када је Чуповски 1905. године покушао да организује први „Панмакедонски конгрес” у |Велесу, био је избачен из града по наређењу логалног команданта ВМРО Ивана Наумова[4][5] уз пријетње смрћу због својих промакедонских и антибургарских идеја.[6] Блаже Ристовски тврди да се то десило због интрига локалног митрополита и активности Шалдева, који је описао Чуповског као српског шпијуна,[7] али је на крају, у својим мемоарима, представио писмо од Чуповског, написано 1904. године, у коме он пише против „српске пропаганде у Македонији и њеног деструктивног утицаја на људе”.[8] Неки бугарски истраживачи такође претпостављају да је Чуповски био маргинална фигура и српски шпијун у служби руског министарства спољних послова.[9][10]

Након избијана Првог балканског рата и ослобађања Македоније, Чуповски је 17. новембра стигао у Софију, гдје са састао са дијелом македонске емиграције, али без већих успијеха. У Скопље је стигао 4. децембра гдје је остао у кући свог стрица и такође се састао са неким локалним грађанина. Овај покушај да их убиједи у своја промакедонске идеје је пропао и био је одбачен.[11] Што из страха, што из неких ранијих убеђења која су била наметнута становништву са све три стране, мада је и код доброг дела људи наилазио на разумевање. Међутим, убеђен у своја начела и своје идеје Димитрија са својим пријатељем Петром Поп Арсовим одлазе у Лондон и Париз. Тамо су писали чланке о македонској државности и о свим карактерима претходног рата на Балкану и какав је утицај оставио на становништво Македоније. Тада Чуповски објављује и прву карту Македоније у боји, на македонском језику „Карта Македонија”. Поред карте, Чуповски је објавио и чланке „Македонски народници” и „Меморандум на Македонците” марта 1913. године. Сва три чланка, Чуповски шаље Лондонској конференцији и руском печату ради бољег упознавања са македонским проблемом и жељом Македонаца за слободу Македоније. 7. јуна био је потписан и „Меморандум на Македонците” који је био послат и владама балканских дражава. Меморандум, који је нека врста првог јавног наступа пред светском публиком, излаже и истиче борбу Македонаца за њихову слободу и независну државу, наглашавајући учешће Македонаца у Првом балканском рату као једнаку ратничку страну.[12] Нешто касније појављује се и новина „Македонски Глас” која је била штампана у 11 броја на руском језику. И као таква важан је историјски архив за борбу македонске националне слободе. [13]

Када је отишао за Велес, гдје је организовао Панмакедонску конференцију, која је дефакто била састанак на коме су присуствовали неки локални револуционарни из лијевог круга ВМРО. Чуповски их је убиједио да пошаљу представнике на Лондонску конференцију у покушају да остваре територијални интегритет Македоније, али је на крају тај покушај био неуспјешан. Након тога се Чуповски из Македоније вратио у Санкт Петербург, гдје је инициорао слање меморандума о аутономији Македоније Великим силама и другим земљама Балканског савеза.[14] Након балканских ратова и српског освајања Вардарске Македоније Чуповски је изложио сваки детаљ српске акције у Македонији и сваки злочин који је услиједио.[15][16]

Димитрија Чуповски преминуо је у Лењинграду (Санкт Петербург), 29. октомбра 1940. године. На сахрани је био прекривен заставом македонске колоније, а на крсту његов син је исписао:

„Борац за право и слободу македонског народа”

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Extracts from the memoirs of Hristo Shaldev, Macedonian revolutionary (1876–1962), Macedonian Patriotic Organization "TA" (Adelaide, Australia, 1993), 2. The Slav Macedonian Student Society in St. Petersburg.
  2. ^ Aleksov, Bojan (2011). „One hundred years of Yugoslavia: The vision of Stojan Novaković revisited”. Nationalities Papers. 39 (6): 997—1010. S2CID 162357409. doi:10.1080/00905992.2011.619180. 
  3. ^ Jolanta Sujecka (2002). The national idea as a research problem Problems in European civilization. Instytut Slawistyki (Polska Akademia Nauk). стр. 279. ISBN 978-83-86619-49-8. 
  4. ^ Diana, Mishkova (2009). We, the People: Politics of National Peculiarity in Southeastern Europe. Central European University Press. стр. 132—133. ISBN 978-963-9776-28-9. 
  5. ^ Ристовски, Блаже (1966). Вардар: научно-литературно и општествено-политичко списание на К. П. Мисирков. Скопје. стр. 34. 
  6. ^ The Past in Question: Modern Macedonia and the Uncertainties of Nation, Keith Brown. . Princeton University Press. 2003. стр. 270. ISBN 978-0-691-09995-8 https://books.google.com/books?id=48NyoQdOWH0C&pg=PA270&dq=cupovski+serbian&hl=bg&sa=X&ei=Oq9LVLOiCqahyAOCt4D4Bw&ved=0CCoQ6AEwAg#v=onepage&q&f=false.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  7. ^ Blaže Ristovski, Столетија на македонската свест, Skopje: Kultura, 2001, p. 35
  8. ^ Extracts from the memoirs of Hristo Shaldev: 2. The Slav Macedonian Student Society in St. Petersburg, Macedonian Patriotic Organization "TA" (Adelaide, Australia, 1993), p. 17.
  9. ^ Historical Dictionary of the Republic of Macedonia, Dimitar Bechev. . Scarecrow Press. 2009. стр. 52. ISBN 978-0-8108-6295-1 https://books.google.com/books?id=ilGfCIF4Ao4C&pg=PA52&dq=historical+dictionary+macedonia+dimitrija&hl=bg&sa=X&ei=1-1qVOHjJ-W5ygORtILICg&ved=0CCAQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ Църнушанов, Коста (1992). Македонизмът и съпротивата на Македония срещу него. София: Унив. изд. "Св. Климент Охридски". стр. 82. 
  11. ^ Църнушанов 1992.
  12. ^ Ристовски, Блаже . Македонија и македонската нација (на језику: македонски). Скопје: Детска Радост. 1995. ISBN 978-9989-30-057-8. стр. 251—252, 254.
  13. ^ Меморандум за независност на Македонија од 1 март 1913 година
  14. ^ The Balkan Wars in the Eyes of the Warring Parties: Perceptions and Interpretations, Igor Despot, iUniverse. . 2012. стр. 242. ISBN 978-1-4759-4703-8 https://books.google.com/books?id=ZIbtG7w_rSUC&pg=PA242&lpg=PA242&dq=cupovski+veles+london&source=bl&ots=Rl_Xil5YNg&sig=HCFJGYLCQUqYHIeGVgK9f8Vjz1I&hl=bg&sa=X&ei=8CtrVM3aMsjOygOtjYHAAQ&ved=0CFsQ6AEwCA#v=onepage&q&f=false.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  15. ^ Čupovski noted the concise number of victims of the Serbian massacres against the Macedonians: "Serbian terror", МАКЕДОНСКIЙ ГОЛОСЪ, No. 8, (December 22, 1913), pp. 15
  16. ^ Čupovski аbout the Serbian vandalism against the Macedonian cultural heritage: "They are worse than the Turks". – МАКЕДОНСКIЙ ГОЛОСЪ, No. 1, (Јune 9, 1913), [http://bp0.blogger.com/_NzpNBfJxkY8/RtLW6nNCI6I/AAAAAAAAAkk/VFei31wyaG8/s1600-h/scan0023.jpg pp. 23]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Димитрија Чуповски на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Димитрија_Чуповски&oldid=27392112”