Пређи на садржај

Жан Фернел

С Википедије, слободне енциклопедије
Жан Фернел
Жан Фарнел
Лични подаци
Датум рођења1497.
Место рођењаМондидје, Француска
Датум смрти26. април 1558.
Место смртиПариз, Француска
ПребивалиштеФранцуска
НационалностФранцуз
Научни рад
ПољеПатологија, Физиологија
ИнституцијаМедицински факултет у Паризу

Жан Франсоа Фернел (лат. Fernelius, фр. Jean François Fernel; Мондидје, 1494 — Париз, 1588) је био филозоф, математичар, астролог и најзначајнији француски ренесансни лекар с прве половине 16. века.

Назив медицинска физиологија, сковао је Фернел, чије је дело, из ове области фр. De naturali parte medicins, први пут објављено 1542. и у каснијем издању добило назив фр. Physiologia - Физиологија. То је било прво дело у историји медицине које је било искључиво посвећено физиологији.[1]

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]
Therapeutice, seu medendi ratio

Жан Франсоа Фернел је рођен (1497. или 1506/1507) у француском граду Мондидје. Фернел је био прилично стар када је почео да студира, али је његов напредак био толико брз да је веома брзо надмашио оне који су пре њега започели студије. Фернел је студирао на париском универзитету са великим ентузијазмом прво математику и астрономију, филозофију, класичне језике, да би се на крају студија посветио медицини. Жар са којим се посветио студијама утицао је на његово здравље што га је присилило да једно време, због лечења, прекине студије. Након што се опоравио од болести, на наговор очуха, Фернел је напустио катедру за филозофију, и посветио се у потпуности студијама медицине.

Веома брзо по завршетку студија, Фернел је, захваљујући његовим способностима, стекао углед, славу и част да га Анри II од Наваре именује за првог краљевског лекара.

Фернел је предавао филозофију и математику на факултету Лангобарди, када је 1526. објавио књигу о науци (De proportionibus, 1526) и две књиге из астрономије (Monalosphaerium et Cosmotheoria, 1528). У 1530. Фернел је докторирао на Медицинском факултету у Паризу, који је био у саставу Универзитета у Паризу (Сорбона), да би током 1534. постао професор теоретске медицине на факултету у Паризу. Фернелова стручност донела му је славу али и част да постане лични лекар Дијане од Поатјеа, Анрија II од Наваре и Катарине Медичи.

Након смрти супруге 1556, Фернел запада у апатију и дубоку тугу у којој је умро две године касније, због тумора јетре.

Фернелиус, је један од месечевих кратера који добио име по Жану Фернелу, у знак признања за његов допринос развој науке у периоду ренесансе.[2]

Дело

[уреди | уреди извор]

У својим медицинским делима из области физиологије Фернел је поставио темељне принципе физиологије и истако важност анатомије за интерну медицину...„Фернел је често истицао у својим делима, да лекари морају сами проучавати грађу и својства људског тела и да се не смеју слепо ослањати на књишка знање. Основни темељ фернелове физиологије је наука о ткивима, која је заправо била вешта модификација античке науке о хомоиомеријама“...

Фернел има велике заслуге и за настанак и развој патологије (такође и овај назив потиче од њега). Он је први лекар који је покушао да болест локализује у ткивима или органима. Први опис запаљења слепог црева (апендицитиса) и ендокардитиса такође је потекао од Фарнела. Фернел је такође дао значајан допринос изучавању сифилиса, његовој дијагностици и лечењу.

Библиографија

[уреди | уреди извор]
De proportionibus libri duo (1528)
  • De proportionibus libri duo (1528)
  • Cosmotheoria libros duos complexa (1528)
  • De naturali parte medicinae libri septem (1542)
  • De vacuandi ratione (1545)
  • De abditis rerum causis libri duo (1548)
  • Universa Medicina (Physiologia, Pathologia, Therapeutice)
  • Medicina, ad Henricum II, Galliarum regem christianissimum (1554)
  • Thierapeutices universalis libri septem (1569)
  • Febrium curandarum methodus generalis (1577)
  • De luis venereæ curatione perfectissima liber (1579)
  • Consiliorum medicinalium liber (1582)
  • Consilium pro epileptico scriptum (1581)
  • Pathologiæ, archiatri clarissimi, libri septem (1587)
  • Pharmacia Joannis Fernelii cum Guilel. Planti et Franc. Saguyeri scholiis, in usum pharmacopoearum (1605)
  • De arthritidis praeservatione et curatione clarorum doctissimorumque nostrae aetatis medicorum consilia (1602)

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Charles Greene Cumston (traduction de Mme Dispan de Floran), Histoire de la médecine, La Renaissance du livre, 1931, 472 p.
  2. ^ Fernelius (cratere)[мртва веза]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Léon Figard, Un médecin philosophe au XVIe siècle : étude sur la psychologie de Jean Fernel, Genève : Slatkine reprints, 1970 (Ristampa anastatica dell'edizione : Paris, 1903)
  • Charles Scott Sherrington, The endeavour of Jean Fernel : with a list of the editions of his writings, Cambridge : University press, 1946
  • Gosta Ekehorn, Sherrington's Endeavour of Jean Fernel and Man on his nature, comments by Gosta Ekehorn, Stockholm : Norstedt et Soner, 1949

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жан_Фернел&oldid=28619252”