Пређи на садржај

Жерађе

Координате: 43° 24′ 26″ С; 20° 41′ 19″ И / 43.407166° С; 20.688666° И / 43.407166; 20.688666
С Википедије, слободне енциклопедије
Жерађе
Чесма у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ОпштинаРашка
Становништво
 — 2011.Пад 120
Географске карактеристике
Координате43° 24′ 26″ С; 20° 41′ 19″ И / 43.407166° С; 20.688666° И / 43.407166; 20.688666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина559 m
Жерађе на карти Србије
Жерађе
Жерађе
Жерађе на карти Србије
Остали подаци
Позивни број036
Регистарска ознакаRA

Жерађе је насеље у Србији у општини Рашка у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 120 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Село Жерађе је на странама долине Великог потока, десне притоке Лиланице. Потоци су: Велики потом и Облички поток. Воде су: Жераћки извор y Бекчићима, Пантовићки извор у Пантовићима, Извор код Сиге, Извор у Доњем селу и Облик.

Делови атара су: Обличка раван, Велики долови, Мали долови, Жераћке стране. Постоји подела села на Горње Село и на Доње Село. Гробље Горњег Села је код црквине Св. Петке. У Доњем Селу је гробље овог другог дела села Жерађе.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Вук Караџић је забележио Жерађе, село у кнежини Јошаници, Новопазарској нахији. У Речнику J. Гавриловића Жерађе с Багашем, село у плочкој општини, срезу јошаничком, има 1844.године 28 кућа, с 218 становника. Године 1921. у засеоку Жерађу пописано је 17 домаћинстава са 90 чланова.

У Доњем Селу су купишта од старе троске „шлакњишта“. У близини су улегнућа „рупе“ од кућа и зграда, као и остаци темеља неких грађевина;све су то остаци неког старијег насеља. Код црквине Св. Петке купи се велики сабор о Великом Петку.[2]

Порекло становништва по родовима

[уреди | уреди извор]

Порекло становништва:[2]

  • Бојовићи (2 куће, Св. Пентелејмон, 27. јула), има више од две стотине година како су се доселили из Горњих Села у Васојевићима. Даљим пореклом су од племена Куча. Јочовићи,грана овога рода је изумрла по мушкој линији.
  • Новковићи (1 кућа, Св. Јован зимњи и летњи) су од Новковића – Распоповића из Пискање –Прибоја. Даљим пореклом су од Домановића – Врачеваца из Мачковца.

Око пола века после досељених из Прибоја дошли су:

  • Бекчићи (8 кућа, Св. Никола зимњи), од Бекчића из Дрења у Раковцу;
  • Пантовићи, Савићи и Гајовићи (5 кућа, Св. Игњатије), из Лучица – Баљевца у левом сливу Ибра.

После 1900. дошли су призети:

  • БекчићЈочовић (1 кућа, Св. Пантелејмон, слава мираза, а „очина“ слава Св. Никола), ушао је у Јочовиће.
  • Бојанић (1 кућа), од Бојанића из Багаша, нов. Бојанића „дошаоје на жену“ Бекчића.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Жерађе живи 125 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (43,1 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 53 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 159
1953. 159
1961. 158
1971. 170
1981. 170
1991. 161 159
2002. 151 159
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
151 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља
Општина Рашка - Жерађе

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Павловић 2012, стр. 119.
  2. ^ а б Павловић 2012, стр. 120.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]